Our Story /COMPLETED\

History

Brzo sam prošao pored policajaca,zamotao se u deku i ušao u apartnam koji je sav bio u plamenu.Sve je gorilo i sve je bilo puno dima.Čim sam ušao nisam mogao normalno disati.Pokrio sam usta onom dekom i pokušavao dozvati Emy,ali nije bilo odgovora.Dozivao sam ju iz svog glasa i mislim da to nije bilo pametno.Gubio sam polahko snagu jer mi je ponestajalo čistog vazduha.Sada me već bilo strah da se Emy nije ugušila u onom dimu.Hodao sam po apartmanu i krenuo sam prema spavaćoj sobi koja je najviše bila zahvaćena plamenom.Pokuđšavao sam otvoriti vrata,ali nije išlo.Drugi pu sam jako udario nogom,ali opet ništa.Na kraju sam se zamotao deku da se zaštitim od vatre i razvalio vrata.Kako sam ušao u sobu nešto je palo ispred mene.Pomislio sam da se srušio krov ili nešto slično,ali nije.Bila je to Emy.Srušila se ispreed mene poput mrtvaca.Brzo sam se spustio do nje i pokušao ju probuditi,ali nije se budila.Nadam se da je dobro.Odjednom osjećam bol po rukama,.Majca koja je bila na meni se zapalila i sada uveliko gori.Uzeo sam onu deku zamotao Emy u nju,a majcu sam skinuo sa sebe.Nisam to trebao učinii jer sada me još više vatra prži.Ruke mi doslovno gore.Prebacio sam ju preko ramena i krenuli smo prema izlazu.Vatra je bila na sve strane i sve se urušavalo.Još malo pa smo izašli,tj. Već smo ispred izlaza,još samo malo.

''Drži se Emy!Još malo i ideš u bolicu,bit ćeš bolje!!Samo se ti drži.''-govorio sam joj dok nisam osjetio udarac u glavu.Vrata su se srušila te nas srušila.Kako sam ja pao pala je i Emy.Vidjeo sam kroz dim kako ju netko iznosi.Izgleda da su vatrogasci došli po nas.Mislim bilo im je i vrijeme.Kada smo izašli na čist vazduh nisam mogao prestati kašljati.(Znate ono kako u filmovi netko kašlje .Ono jako puno i ne može da dođe sebi.Zamislite to nekako jer ja nezz kako to da opišem.)Nagutao sam se dima.Moja pluća su sada bila zatrovana tim gustim,tamno sivim dimom.Ne mogu zamisliti kako je Emy sada.Nisam više mogao da dišem.Osjećam kako padam i masku na svojim ustima.

...

Polahko otvaram oči i shvatam i sjećam se šta se to upravo desilo.Osjećam se bolje i odmah ustajer jer stvarno moram da vidim Emy.Ruka mi je zamotana i mislim da je moja tetovaža broda upropaštena.Brzo sam skinuo masku s lica i momentalno sam osjetio da bolje dišem.Kisik je pročistio moja pluća od onoga dima.Kada sam krenuo izaći na vratima se pojavila medicinska sestra.

''Gospodine Styles kuda ste pošli?Molim vas da se vratite!!'

''Ne,ne!!!Moram pronaći Emy!!!Ona nije dobro!!!''

''Ali...doktor je re...''

''Molim vas!!!Kako se ti zoveš?''

''Ja...ovaj...ja se zovem Sydney...''

''Sidney..molim te da me pustiš!Ja moram vidjeti kako je Emy!Molim te!Ne znaš koliko sam zabrinut i koliko ju volim!Ja bih tebe pustio da si ti u ovakvoj situaciji.Molim te!''

''Hmmmmm...okej.Ppustiti ću,ali pod jednim uvijetom!''

''Reci!Učinit ću šta treba!''

''Možeš ići samo ako mi daš autogram kada se vratiš!''

''O moj Bože!Pa naravno.J sad mislim šta ćeš tražiti od mene.''

''Emy je u sobi 1310,pet sprat.''

''Sydney...''

''Molim gospodine Styles?''

''Ako Emy bude dobro...dobit ćeš autogram,sliku,video i zapratiti ću te na instagramu,twitteru i ostalim društvenim mrežama!''

''Hahahha...Sretno gospodine Styles!''

''Hvala ti Sydney''-rekao sam to i napustio sobu.Došao sam pred lift i već ga nema 2 minuta.Ja ne mogu više čekati.Ići ću stepenicama.Krenuo samali iako vježbam i imam kondiciju nakon trećeg sprata sam se umorio.Uhhhh.Evo ga napokon peti sprat i pronašao sam njenu sobu.Želim ući,ali se plašim šta će me ćekati.Doktori,med. Sestre i još mnogi prolaze pored mene i gledaju me neki osuđujućim pogledom.Kao da oni tačno znaju šta se desilo i tim svojim pogledima mi govore da sam ja kriv.Osuđuju me.Možda su upravu.Moža ja i jesam kriv.Ustvari ne možda već ja sam kriv.Da samo nisam isplanirao ovo jebeno iznenađenje,ništa od ovoga se ne bi desilo.Moga sam joj normalno kao i svako drugi kupiti neki poklo i odvesti na večeru,ali ne.Hoće gospodin Styles da se pokaže da je on nešto,a on ja zapravo niko i ništa.Moram se suočiti sa onim što sam napravio.Ući pod svaku cijenu.Polahko otvaram vrata,spuštene glave u strahu da ju podignem jer se plašim onoga što ću vidjeti.Polahko sam dizao glavi u zatekao ušasan prizor.Ležala je na hladnom bolničkom krevetu,zamotana u zavoje poput neke mumije.Cijelo lice joj je bilo zamotano i samo su se vidjele oči i usta.Počela je gadno da kašlje.