Our Story /COMPLETED\

Prvi put...

Harry's P.O.V

''Jesi li uzela pasoše Emy?''

''Da Harry i po deseti put ti kažem da sam ih uzela i da sam se spakovala i da možemo više krenuti..''

Bio sam malo nervozan zbog ovog putovanja jer je sve moralo biti savršeno.Ne smijemo ništa zaboraviti.Smjestili smo kofere u prtljažnik i krenuli smo.Nismo prešli ni 100 metara,ja sam se sjetio da sam zaboravio jednu torbu u sobi tako da sam se morao vratiti po nju.Kada sam uzeo torbu,zaključao sam kuću i ponovo sjeo u auto.Zavezao sam pojas i ponovo smo krenuli.Emy je zadnjih dana tiha baš kao i danas.Jedva smo vodili neki razgovor u autu.Samo sluša muziku.¸Ne želi razgovarati.Hmmmm.Misli da će i u avio ovakva biti.Pa putujemo 4 sata,a ja ta 4 sata ne planiram prespavati.Vidjeo sam da joj je hladno pa sam joj dao svoju jaknu koja se nalazila na zadnjem sjedištu.Uvijek ju nosim za svaki slučaj.Mislim,kako joj i ne bi bilo hladno kada je obukla neku kratku suknjicu i majcu na bratele.Moram ju nekako oraspoložiti.Moram saznati šta joj je...

''Uredu Emy,šta se ovdje događa?''-rekao sam joj i uzeo za ruku.

''Na šta tačno misliš?''nesigurno me pogledala i vidjeo sam da joj se ruke znoje.

''Nema veze,poslije ćeš mi reći...Stigli smo... Ajde uzmi svoje torbe...''rekao sam dok sam parkirao auto.

Ušli smo na aerodrom,a naše torbe je ponio neki radnik.(nisam znala šta da ovdje napišem pa sam stavila radnik,a mislila sam na one ljude što rade na aerodromu i nose vaše torbe....)

Emy's P.O.V

O Božeee!Harry me stalo zapitkuje žta mi je,a ja ne znam kako da mu objasnim da se bojim leta avionom.Jako sam se obradovala tome što idemo na Havaje,ali sam zaboravila sa na Havaje ne možemo doći autobusom.Na koncerte tokom turneje sam putovala autobusom i nisam imala problema s avionom,al ne znam šta da sada radim.Šta će sada Harry misliti o meni?Kako da mu kažem?Samo će mi se smijati i reći će da moram ući u taj avion i ako ne želim.Ufffff.Ma sama ću prebroditi taj strah.Ne mora ni saznati.Mogu ja to.

10 minuta kasnije...

Predali smo pasoše i idemo kroz hodnik prema avionu.Nema puno ljudi pred avionom.Čak izgleda kao da smo sami..Izlazimo na pistu i još samo da uđem u avion...Oj ja ovo ne mogu...Uffffff..Šta da radim???

''Harry..''-uhvatila sam ga za ruku svojom rukom koja se neprestano znojila.

''Hejjj...šta ti je?Zašto si tako blijeda?Emy šta ti je?''-počeo me tresti za ramena jer sam se ja izgubila i više nisam mogla normalno da dišem.

''Harry...ja...ja se pla....ja se plašim letenja...''-rekla sam to jedva jer sam se sada počela gušiti.

''Hejjj...ureduu jee...''-rekao je blago.''Emy....ejjjj...Emyyyy....Emyyyy....što ti jeee!....''-pokušao me dozivati dok me je lupka po obtazima,ali nije vrijedilo.Gubila sam vazduh.Nisam mogla da dišem.Umrijet ću!!Pokušavala sam da dozovem Harrya u pomoć,ali nije išlo.Sada više nema ni Harrya.Prestala sam se gušiti,ali je sada sve crno.

Pola sata kasnije....

''Haaaaaaaaaaaaaaa....Gdje sam...Šta se događa....Ja gušila sam se....''-počela sam paničariti,a uplačeni Harry je sjedio pored mene i odjednom me zagrlio...Zašto?

''Sve je uredu...Imala si napad panike...Jeli ti se to kada prije događalo?''-upitao me tiho dok me puštao iz predivnog zagrljaja iz kojeg nisam htjela izaći jer je bio predivan i tako me smirio.Osjetila sam tu njegovu toplinu i predivni miris koji opijaa.