MOLIM VAS DA U KOMENTARIMA NAPIŠETE KAKVO JE OVO POGLAVLJE I KAKVA SU SVA SLJEDEĆA POGLAVLJE JER VAM NE MOGU OPISATI KOLKI MI ZNAČI SVAKI KOMENTAR. NIJE BITNO DA LI JE TO POHVALAN KOMENTAR ILI KRITIKA.USPUT AKO MOŽETE ODGOVORITI NA NEKA PITANJA KOJA ĆU VAM POSTAVITI NA KRAJU.HVALA. LY.
''Hej Emy!Kako si?Nadam se da si spremna pa da krenemo odmah?''-čula sam Perrie koko viče odmah s vrata i iznenadila sam se kada sam ju vidjela,ali joj ništa nisam govorila.
''Da.Možemo krenuti.''-rekla sam,uzela stvari i krenule smo prema izlalzu iz bolnice.
''Ovaj Perrie jel znas ti možda gdje je Harry?''
''Pa naravno!On me i poslao ovdje jer kaže da je danas u studiju i da nije zato mogao izaći.Ja sam čula neke pjesme i stvarno su dobre.Pripreme su pri kraju i uskoro izlazi album.Hahaha.Ja pričam o ovome,a ti sve zna...''
''Zar Harry nije otišao van Engleske?''
''Ne!Oh da i rekao je da ga niko ne ometa.Nemam pojma zašto je to rekao.''
''E pa ima da ga ometam!!!''-izderala sam se na Perrie koja se malo i uplašila. Dok smo sjedale u auto nije ništa pitala jer zna kako sam sada ljuta i moram joj objasniti šta se događa.
''Vozi me do studija i ja ću ti reći šta se događa.''-rekla sam i ona je upalila auto te smo krenule.
...
''Sada uđi i lijepo porazgovarajte.Riješite ovo na lijep način. Ja i dalje mislim da Harry nije mislio ništa loše.''
''Ajde samnom. Ne želim da uđem sama. Molim te.''-iako sam ju molila nije htjela da uđe pa sam nastavila sama.
Prvobitno sam bila ljuta jer mi je poslao pismo, ali sada me bilo strah. Ne puno,ali to je bila ona količina straha koja je bila dovoljna da izazove nervozu u stomaku,znojenje s kojim imam mnogo problema u ovakvim situacijama,a ponekad ovakav strah u meni izazove neki nekontrolisani nagon bijesa.
Ovaj studio mi je veoma dobro poznat i znam gdje je Harryjev studio.Mislim nije to njegov studio već u tom studiu oni snimaju. U glavi sam samo zamišljala riječi s kojima bih počela razgovor s Harryjem. Iz mojih misli me prekinuo čuvar koji je stajao ispred vrata studia.
''Ne možete ući unutra gospođice!!!''-izderao se na mene baš kada sam krenula da otvorim vrata studia.
''Ja mogu ući gdje želim! Neću tebe pitati za dazvolu!''-odgovorila sam mu i ponovo krenula prema vratima kada me je on uhvatio za ruku i gurnuo u stranu.
Sada u meni počinje da se budi onaj bijes. Rijetko sam se kada sam se nalazila u ovakvim situacijama, ali nisam ih nikako voljela jer uvijek se sve loše završi po mene.
YOU ARE READING
Our Story /COMPLETED\
FanfictionTrailer: https://www.youtube.com/watch?v=X-ZJ861Q0GE&feature=youtu.be Život je nešto nepredvidivo kao i sudbina. Ne znaš šta ti je sudbina spremila. Sve se može promijeniti na bolje u trenutku, ali i na gore. Emy je htjela samo jedan koncer...