Our Story /COMPLETED\

ŠTA?

Emy je skrenula pogled.Bilo ju je stid,a ne mogu reci da i mene nije bilo.Odmaknuo sam se od nje i prisao doktoru.Tiho mi je rekao da izadjem zato sto moram pregledati

Emy,a poslije se mora odmarati. Lagano sam ju poljubio u celo i sapnuo joj da cemo se uskoro vidjeti.Uhvatila je moju ruku i rekla mi da ne idem.Imala je takav sjaj

u ocima koji nisam mogao odbiti,ali sam morao.Izasao sam iz sobe gledajuci za njom,a njen pogled se nije odvajao od mene.Polako sam izasao iz sobe i zatvorio vrata,ali ne

do kraja.Ostavio sam ih otvorena tek toliko da ju mogu gledai u njene plave,blistave oci.Zelio sam ju gledati zauvijek,jer plasio sam se da ju ponovo ne izgubim,a to nisam#

zelio.Kada sam izgubio svaku nadu da ce ozdraviti,da cu ponvo ugledati njene oci,reci joj sta osjecam,ona se vratila.Ona se vratila meni i to vratila se kao moja

djevojka,kao moja zarucnica.Ovo je kao san,tesko je i za povjerovati.

Kroz mali otvor koji sam ostavio psmatrao sam ju i ona je to primjetila.Doktor je primjetio njem osmjeh i to gdje je upucen njen pogled.Vidjeo sam da se poceo okretati

i brzo sam pobjegao iz hodnika sa rukama na ustima dok sam pokusavao prigusiti moj glasni osmjeh.Mislim da sam sada,u ovom treutku najsrecniji covjek na svijetu.

Sada ovaj trenutak nista ne moze pokvariti.Prolazili su dani i Emy se oporavljala.Jednom prilikom sam razgovarao sa doktorom.Zapravo on je mene pozvao na razgovor jer

primjetio je da sam blizak s Emy.

-Gospodine Styles,moram ozbiljno porazgovarati,molim vas da sjednete-rekao je to nekako smrto ozbiljno.

-Uredu,samo me nemojte plasiti,je li sv uredu sa njom,nema nikakvh posljedica,sve ce biti uredu,jelda-rekao sam brzo i nespretno,siguran sam da pola rijeci nije razumio.

-Uredu.Ovako stvari stoje.Gospodjica Emy je ozdravila i za par dana ce moci ici kuci,ali prije toga netko mora porazgovarati sa njom i ja mislim da biste vi za to bili

najbolje rjesenje-rekao mi je to,a ja nisam skidao pogled sa njega i upijao sam svaku njegovu rijec.

-Naravno,a o cemu ja to s njom moram porazgovarati i zasto mislite da sam ja najbolje rjesenje za to-

-Pa znaa da gospodjica Emy ima slabo srce i ne smije se uzbudjivati,uzrujavati i sl.E pa kada se ona probudila prije neki dan bila je super,mogla je odmah razgovarati i

bila je puna snage tako da smo dopustili policiji da uzme njem iskaz.Medjutim....-

-Medjutim sta?-

-Medjutim ona je dobila napa panike sto je bilo lose po njeno srce i morali smo intervenisati.-

-Samo malo.Kako ste vi to morali intervenisati?-rekao sam uzrujano i ustao sam sa stolice stavljajuci svoje ruke na sto sto ga je zaljulalo.

-Polako gospodine.Morla je na operaciju srca i to smo ucinili,vas nije bilo i mi smo to,zapravo ja sam tu operacju uradio na svoj rizik.Nadam se da nas necete tuziti.-

-Kako sam propustio toliko toga.Naravno da vas necu tuziti pa vi ste joj spasili zivot.Moram odhmah porazgovarati s njom.Kakav sam ja to prijatelj,nisam znao da je bila na

operaciji.Ja...jako mi je zao sto nisam bio tu ta 3 dana i onda sam odmah otisao,a nisam vas pitao o njenom stanju.Jako mi je zao.-

-Uredu je.Nemojmo misliti sada o tome.Trebamo se usresrediti na to da uspijemo saznati sta se to tocno desilo Gospodjici Emy toga dana.Uredu.-rekao je tapsajuci me po ramenu

poput prijatelja i stvarno sam se tako osjecao.Klimnuo sam glavom i izasao sam iz kancelarije.Hodao sam po hodniku dugo vremena.Razmisljao sam.Razmisljao sam o tome

sta da joj kazem.Razne ideje su mi padale na pamet.Mislio sam da se onako zezamo i da slucajno predjem na tu temu ili da ju odmah pitam sta se desilo?Nisam znao sta da radim.Stajao sam pred vratima i drzao ruku na kvaci.Cuo sam kako koristi telefon.Sigurno razgovara sa svojim roditeljim.Sigurno ih je pozeljela,a i oni su se sigurno za nju brinuli je im se nije dugo javljala.Usao sam i ona je s iznenadjenem pogledala u mene.Kao da je nesto krila od mene,ali nisam ju pitao.Pitao sam ju sta radi i samo je rekla NISTA.Sjeo sam pored nje.Upitao sam ju kako se osjeca kroz poljupce koje smo ramjenivali.-Dobro-rekla je ravnodusno,hladno.Telefon joj je opet zvonio.Samo ga je ugasila.-Javi se slobodno,sigurno su zabrinuti za tebe mislim da nikome ne bi bilo lahko da je na njihovom mjestu.-gledala je u mene zbunjeno.-Tko to Harry?-pitala me kao da ne zna o kome prica.Namijao sam se na njene rijeci i rekao:-Pa tvji roditelji.Ne mogu ni zamisliti koliko su se brinuli za tebe.Prvo se pojavis i odes do njih i onda nestanes na par mjeseci.Jadni oni,tko zna u kolikoj su brizi bili.Sada se mozes vratiti njima i ako zelis ne moras poci sa nama nazad na turneju.Mislim ako ne zelis shvatiti cemo te.Pronaci cemo mi nekoga drugoga,ali naravno mi cemo te posjecivati stalno.Pogotovo ja .Vise te nikada necu napustiti I trebamo se dogovoriti da me upoznas sa njima.Ipak ja i ti smo sada u vezi i jako b....-Stani Harry-prekinula me i nije bila srecna. –Ja ti moram nesto reci.Znas ovo nisu moji roditelji (pokazivala je na svoj telefon) to je moja prijateljica iz srednje skole.Neces ih moci upoznati-spustila je pogled.Uhvatio sam ju njezno za bradu i upitao ZASTO?-Pa znas Harry moji roditelji su krivi sto sam se nasla u ovoj situaciji.- -Molim?Kako je to moguce?Ti to pricas gluposti Emy?Nemoj se saliti na takav nacin,nije lijepo!-malo sam povisio ton.-Ne Harry ne salim se.Oni su krivi za ovo.Objasniti cu ti sve.Pa sve je pocelo kada smo dosli u Grcku.Znas da sam otisla da posjetim svoje roditelje.(Samo sam klimnuo glavom i pomno sam ju slusao).E kada sam dosla nije ih bilo.Mislim bili su tu,ali i nisu.(Pokazao sam joj onaj svoj zbunjeni pogled).Cekaj sad cu ti i to objasniti.Bili su oni tu,fizicki,ali Harry oni su mrtvi.(Pocela je da place na sav glas,a ja sam ostao u soku.Nisam mogao da vjerujem.Zagrlio sam ju.Cvrsto i nisam ju pustao.Nisam vjrovao sta se dogadja.Pokusavao sam ju smiriti i onda se ona otela iz mog zagrljaja i pocela ponovno govoriti).Postoji jos nesto gore Harry.Jos gore je to kako su umrli.Oni su se posvadjali Harry i .. i onda je... (neprestano je govorila kroz plac)....i ..onda je moj otac ouzeo pistolj i ubio moju majku,a kada je shvatio kakvu je glupost napravio ubio je i sebe.-Cvrsto me zagrlila,stavila je svoju glavu u moje krilo i pocela plakati.-O moj Boze,Emy jako mi je zao zbog ovoga!-govorio sam joj to i prolazio sam rukom kroz kosu pokusavajuci da joj nekako olaksam.Podigla se iz mog krila i pocela je tesko da dise.Nije mogla da dise,ali se uspjela nekako smiriti i spustio sam ju na krevet.Smirila se,ali je i dalje malo plakala.Brisao sam suze sa njenih obraza .Nakon kekog vremena sam odlucio da ju pitam o onomo sto sam razgovarao sa doktorom.-Dobro Emy,kako su to tvoji roditelji krivi za tvoju saobracajnu nesrecu i kako se ovo uopce desilo.-pitao sam ju dok sam lezao pored nje i milovao joj kosu.-Pa vidis kada si me ti pozvao da izadjemo ja sam vec znala sta se desilo i bila sam u skou.Kada se nas razgovor zavrsio i kada si ti otisao shvatila sam da te volim i da ti moram sve reci.Krenula sam za tobom da trcim,za tvojim autom i odjednom sam osjetila bolove i pocela sam da iskasljavam krv.Od silnih bolova sam izgubila svijest ...I eto sada sam ovdje...

Kasa sam to cuo moja reakcija je bila samo STA.

Evo ga jos jedan nastavak.Recite mi u komentarima kako vam se cini i glasajte.Naravno prepotucite svojim prijateljima moju knjigu ako vam se dopada.