Kratki tekstovi

Vatra

Stojala sam nepomično u dubokoj tami. Hladan povetarac ledio je kožu moga lica, ali nisam marila. Sve dok sam se osećala ovako, ništa mi nije bilo bitno. Bol se rasplamsala u meni poput vatre koja je gorela žarkim plamenom, imala sam osećaj kao da sam sama na svetu. Nisam mogla da shvatim šta se to dešavalo sa mnom. Korak po korak, koračala sam ka napred, bilo mi je sve toplije. Približavala sam se vatri. Gledala sam grane koje su gorele i već se u mojim mislima stvorilo pitanje. Kako bi bilo da i ja poput tih istih grana izgorim u toj vatri? Polako, ali bolno. Plamen je bio sve veći, zahvatao je sve više i više grana, baš kao što se bol u meni širila sve brže. Mislim da sam u tom trenutku izgledala poput senke koja je izgubljena u ovom svetu patnje i bola. Bila sam senka koja je uništena i koja čeka odgovarajuće vreme kada će nestati. Odluka je sada bila na meni. Hoću li krenuti ka napred ili ću ostati ovde i trpeti bol?