Kratki tekstovi

Ja

Bila je to devojka smedje kose i tamnih braon očiju, koje su na prvi pogled izgledale kao crne. Obožavala je svoje oči jer kad god bi se pogledala u ogledalo, videla bi sjaj koji je nekako blještao u njima.

Bila je to devojka koja je volela sebe i nije ni obraćala pažnju na svoje mane, nisu joj smetale. Ponekad se divila sebi zbog raznih stvari. Često je volela da sluša sebe dok peva kada nikoga nije bilo kod kuće. Volela je svoj glas, iako nije bio savršen.

Bila je to devojka koja je volela život. Uvek se trudila, koliko god može, da nasmeje ljude oko sebe. Nije volela da gleda kada je neko tužan, želela je da vidi osmeh na svačijem licu. Ostavljala je probleme sa strane i smejala se. Kroz mnogo toga je prolazila, ali je i dalje bila srećna.

Bila je to devojka koja je volela da izadje napolje i prošeta. Devojka koja je volela samoću jer bi joj tada bilo najprijatnije za čitanje knjiga koje je obožavala. Volela je druženje sa prijateljima, pričanje po celu noć sa svojom najboljom drugaricom.

Bila je to devojka koja je volela praznike. Kada god bi se neki praznik približavao, ona bi se kao malo dete radovala tome jer je obožavala prazničnu atmosferu i porodicu na okupu.

Bila je to devojka čvrstog stava. Uvek je imala svoje mišljenje i nije dozvoljavala nikome da joj ga promeni. Hodala je uzdignute glave i uvek je verovala u bolje sutra.

Bila je to devojka koja je imala izuzetno dobar smisao za humor. Devojka koja je bila puna volje i nikada je nije mrzelo da obavlja stvari koje je morala. Nikada nije dozvoljavala da je nešto rastuži u potpunosti. Oduvek je zračila nekom pozitivnom energijom.

Bila je to devojka koja nije ni shvatala koliko je posebna. Devojka koja nije ni bila svesna koliko vredi. Nikada nije imala puno želja, samo nekoliko koje su joj bile najvažnije. Imala je velike planove i "zacrtane" ciljeve. Znala je tačno šta želi u životu.

Ona je sve to bila, ali šta je sada sa njom?

Ona je devojka smedje kose i tamnih braon očiju, koje na prvi pogled izgledaju kao crne. Samo, u njenim očima više nema sjaja. Nestao je, a ona više ne obožava svoje oči, čak joj se ni ne svidjaju. Mrzi ih.

Ona je devojka koja mrzi sebe, mrzi svaku svoju manu. Prestala je da se divi sebi. Mrzi svoj glas i plaši se samoće.

Ona je devojka koja ne voli život. I dalje se trudi da nasmejava ljude oko sebe, čak iako je ona tužna. Želi da vidi osmeh na svačijem licu, iako na njenom skoro više ni ne postoji. Problemi su je uništili, zato se više ne smeje. Kroz mnogo toga je prošla, ali više nije srećna.

Ona je devojka koja ne izlazi nigde, sem kada ide u školu. Devojka koja se veoma plaši samoće, ali i dalje voli knjige. Želi da se druži sa prijateljima, ali nešto u njoj joj to ne dozvoljava. Previše se povukla u sebe. Ona više nije ona.

Ona je devojka koja i dalje voli praznike, ali nema volju za slavlje. Jedino joj je lakše što tada nije sama.

Ona je devojka koja je previše nesigurna. Plaši se svojih misli, jer su gotovo uvek negativne. Devojka koja hoda pognute glave. Devojka koja je prestala da se nada i koja zna da će svaki sledeći dan biti gori.

Ona je devojka koja i dalje ima smisao za humor, ali ga ne koristi. Devojka koja je izgubila volju za sve i koja je uvek tužna. U njoj više nema pozitivne energije.

Ona je devojka koja je i dalje posebna. Devojka koja misli da je bezvredna. I dalje ima po neku želju, ali misli da nije zaslužila da se one ostvare. Ima planove, ali misli da se nikada neće ostvariti. Zna da uvek želi da se zatvori u sobu i isplače, jer joj je tada bar malo lakše.

Ovo je ta ista devojka. Život ju je uništio. Depresija ju je odvela duboko u svoju tamu. Demoni su preuzeli njenu kontrolu. Iz dana u dan gubi volju i snagu za borbu, plaši se da će se jednoga dana potpuno prepustiti.

Postala je ono što nije ni znala da postoji. Ovo više nije bila ona. Ali najbolnije je to što je svesna svega ovoga, a ne može ništa da uradi. Izgubila sam sebe.