Previše je bolno to što patiš, a niko ne primećuje. Niko ne shvata koliko si, zapravo, postao tih i povučen. Koliko te je sve to ubilo, ali još uvek si na nogama, samo previše klimavim. Šta će biti ako te bol savlada, a ti se jednostavno predaš? Da li će te tama tada zaista odvesti u svoj svet? Nisi siguran šta da radiš, snaga ti je na izmaku, a ti toneš. Postao si poput broda u sred okeana na najgoroj mogućoj oluji. I dalje se boriš, iako znaš da su šanse za preživljavanje vrlo male, znaš da će te talasi potopiti, ali još uvek postoji malena nada za spas. Nada koja poslednja umire. Onda shvatiš da je sve ovo bilo bespotrebno, mogao si da budeš srećan, ali izabrao si pogrešan put, nisi bio svestan gde će te taj put odvesti. Više nema nazad. Sada moraš da se pripremiš, oluja dolazi.
YOU ARE READING
Kratki tekstovi
Random"Preslušaj vlastitu tišinu. Reći će ti zbog čega vrištiš. Najtiše."