Stvarno mrzim da prolazim preko prokletih granica u noći punog meseca, stoga hitro, još uvek u formi dugodlakog belog vuka, bežim ka granici sa ciljem da napustim zemlju Sive Kandže pre nego što me uhvate i ubi... ,,Hej! Stani gde si!,, Pre nego što me ubiju. Zarivam kandže u suvu zemlju pretrnula od iznenadjemnja. Precizno sam njušila ustajali vazduh koji je smrdeo na gljive i budj.
Pa naravno! Kopilad lukava. I ranije sam čula da se na takav način stari čopori prikrivaju, ali nikada ranije nisam ni sanjala da se to radi u 21. veku. Podigla sam se na zadnje šape pustivši telo da izvrši metamorfozu. Peckava toplina ispunila mi je svaki ćoškić tela, dugu belu dlaku zamenila je koža belja od snega, kandže su zamenili dugački čovečiji nokti, oči boje kajsije postale ljudske, a očnjaci se koliko-toliko, da ne bodu donju usnu, uvukli u vilicu.
Okrenula sam se na peti izmedjena što ne da nisam osetila miris jedne osobe, već tri. Visoki čovek u ranim četrdesetima oštrog pogleda, duge crne kose na veratu vezane u rep, odeven od glave do pete crno bio je vodjen dvema, na izgled blentavim omegama koje su pratile njegov stil oblačenja. Beta, nema šta. ,,Samo mirno želim da prodjem kroz vašu zemlju.,, hladno sam rekla, odbijajući da pokažem slabost. ,,O tome ko prolazi, a ko ostaje odlučuje Alfa!,, Gromkim glasom režao je na mene hvalivši se svojim dugim očnjakom koji su mi davali jasnu poruku da je spreman za napad.
Sranje, najebala sam. Ako probam da pobegnem stićiće me pre mego što uspem da se transformišem i dostignem punu brzinu, rastrgnuće me ili će me samo okrvaviti od batina, pa će me poslati alfi da mi on okonča prekrati vučiji život.
,,Ne želim probleme.,, kiptala sam i toliko snažno stezala pesnice da su mi se nokti zarivali u kožu koja je gotovo puštala krv. ,,S' toga ćeš poći sa nama, prokleto derište!,, Klimnula sam glavom bez reči na šta se Beta brzim korakom se okrenuo na peti hitro hodajići putem kojim sam došla, kada je ka meni krenula jedna od omega. Mirno sam hodala ispred sebe vodjena Betom, a sa leve i desne strane strane vodjena dvema vrlo nadrkanim omegama.
Jedino što mi je misli skretalo je molitva koja se već petnaest minuta odvija u mojoj glavi. Molila sam se da Alfa Sivih Kandži nije okrutan kao Alfe Krvavih šapa i Okrutnih Lovaca. Od kad sam se, prinudjena, pre malo više od jedne godine odabrala za otudjen život samotnog vuka preživela sam pakao. Videla sam strašne stvari, krv, kidanje delova tela, razne bolesne običaje i najgore od svega- hanibalizam. Naravno, upadanje divljaka u teritoriju alfe koja drži do svog ponosa, svoje titule i svog čopora, za sobom povlači odgovarajuću kaznu. Ubijanje od batina ili prebijanje dok se ne dodje do granice života i smrti, za lekciju da se više nikada ne upada na posed takve alfe. Mnogi su imali obzira prema meni jer sam štene, nisam čak ni obred odrastanja imala, ali drugi su bili spremni da me unište, kao što su Alfe Okrutnih Lovaca i Krvavih Šapa, koji su samo četiri zemlje odvojeni jedni od drugih. Alfa Okrutn Lovaca nije planirao da me ubije, ali zato mi je mi je izvukao rame iz čašice i polomio mi par skoro nebitnih koščica koje su mi zalečila Luka, Alfa iscelitelja. Ali zato Alfa Krvavih Šapa bio je sprman da me ubije i baci u prokleti jarak da trunem. Od njega sam kao dar dobila slomljeno rebro, dominantnu levu šapu i verovatno unutrašnje krvarenje. To je naravno, u opisu njihovog imidža jer Krvave Šape, Okrutni Lovci u Americi si poznati kao vrlo jake alfe, ali ipak mnogo iznad njih nalazio se Alfa Sivih Kandži koji ima ogroman posed, ogromnu moć i manje-više sretstva. Ali tu je još nešto što me tišti.
Taj prokleti osećaj kao da me nešto golica ispod srca, kao da sam udahnula perce iz jastučnice koje je zalutalo, i previše daleko otišlo. Nakon pola sata pešačenja, na čistini nalazila se golema, crna gradjevina sastavljena od drveta- palata. Perce je počelo užasno da mi smeta, da me golica i čini da se osećam bespomoćno jer ne mogu da se počešem i ižvučem ga iz grudi. Pre nego što sam uspela da odreagujem, Beta me je zgrabio za nadlakticu i provukao me u kuću koja je bila uredjena u stilu Viktorijanskog doba i sve je izgledalo isto. Zidovi su bili prekriveni oplatom od mahagonija na kojima su visile jezive slike vukova, snežnih krvoprolića i ove kuće. Brodski pod imao je vertikalne turske ćilime, i na svakih 5 metara krasili su ga omege odevene u crno. Beta me je vukao kroz palatu, toliko snažno da gotovo nisam ni hodala. Skretali smo za mnoštvo hodnika i svaki je izgledao isto kao i prethodni. Pustila sam se da provirim u sobe kojima su vrata koliko-toliko otvorena i za divno čudo sve sobe su izgledale isto, kao i ostatak kuće. Drvena oplata od mahagonija, brodski parker, slike i drveni krevet ili dva. ,,Lakše malo, otkinućeš mi ruku, životinjo jedna!,, snažno sam se opirala pokušavajući da se otrgnem njegovog stiska, jer više i nije bitno kako ću se ponašati, Siva Kandža će me sigurno ubiti. Beta u istom trenutku ukopam stopala u tepih ubitačno me pogledavši. ,,Slušaj me, dobro derište odvratno!,, te reči su me pogodile gore nego što je mislio. ,,Dok se on ne vrati nazad ja postavljam pravila! Zato umukni i prekini da praviš sranja, jer ako on shvati da si nešto zajebala ubićete, a možda i još nekog nevinog.,, Nevinog?! Ti oćeš da kažeš da ja nisam nevina samo jer sam prolazila kroz ovu prokletu zemlju i nikoga dirala!? ,,Stoga, budi tiha i dobra, dok se on ne vrati kući, važi?,, Izgovorio je to nekako ironično, kao da se obraća petogodišnjem detetu.
,,Jebi se!,, Viknula sam u sebi potiskujući želju da iz opasača izvučem visokokalibarni pištolj koj sam ukrala iz zemlje lovaca i saspem mu par metaka u glavu. Zašli smo za još jedan hodnik koji nije imao vise skretanja, niti vrata, osim na zidu na samom kraju hodnika. Hodnik je bio tako dobro čuvan, sa obe strame žida na svaki metar stajao je po jedan čuvar. Bože, kakva me avet čeka iza tih vrata?!
Srce mi je ubrzavalo dok sam se približavala drvenim vratima koja su sa obe strane čuvana sa dva ogromna vuka u formi čoveka. Sad si stvarno najebala, Bejbi, obraćala sam se samoj sebi kad smo se zaustavili ispred visokih dvokrilnih vrata. Čoveče, ovo mesto je bolje čuvano od Bakingemske palate. Bezuspešno sam pokušavala da smirim divljačko dobovanje srca, zbog kojeg sam dobila koj pogled sažaljenja i osude od strane čuvara. U ovom trenutku bi mi dobro došao neki citat sa tamblera tipa Znaš moje ime, ali ne i priču, ali oni prosto ni to nisu znali. Beta me je, nakon što su dve goleme omege otvorile dvokrilna vrata, gurnuo takvom silinom da sam skoro poletela i pre nego što sam uspela da shvatim šta se dogadja vrata su se zatvorila. ,,Kakva je ovo luda kuća?,, trljala sam otvorenim dlanom ispod ključne kosti bezuspešno pokušavajući da potisnem bol i golicanje koje je osećam od kad sam kročila u ovu prokletu zemlju. ,,Sade tu i budi tiha!,, Beta mi je pogledom pokazao na elegantni kauč presvučen kraljevskoplavom svilom i držan, za divno čudo mahagonijem. Oho, fetiš na mahagoni? Čemu se još mogu nadati? Skliznula sam u ležaj koji me je užasno potsećao na ležaj na kojem se odmarao Gaj Julije Cezar
,,Um, izvini?,, podigla sam pogled prema Beti koji je na popodnevnoj svetlosti izgledao znatno mladje.
,,Šta je?,, već je kiptao od besa.
,,Da li je na ovu zemlju bačena neka vrsta čini?,, postidjeno sam pitala kada je Beta počeo da potiskuje želju da prasne u divljački smeh. ,,O čemu ti to?,, na usnama je imao razapet podrugljiv osmeh koji se hranio mojom nelagodom. ,,Od kad sam ušla u zemlju ganja me neki čudan osećaj, kao da mi gomila igala probada srce.,,
,,Ne, zemlja nije začarana.,, zaintrigirano me je izučavao pogledom sam nesvesan šta traži. Kakav kreten. ,,Verovatno sam samo alergična na gljive.,, samu sam sebe lagala pogledom šarajući po, doslovno okrugloj sobi. Ispred visokih drvenih prozora sa otvorenim oknima, nalazio se veliki sto prekriven gomilom ispisanih papira i papirnih čaša za kafu. Ova Alfa je neki baš mator lik mora da ima preko 60 godina.
,,No, Mala, kako ti je ime?,, iznenadjeno sam se trgla ,,Molim?,,
,,Kako te zovu?,, Nije sakrivao koliko sam mu išla na živce, i nije morao da brine, osećanja su bila obostrana. ,,Bejbi.,, čvrsto sam stezala pesnice na kolenima. ,,To je čudno ime za jednog vuka.,, Naravno da je čudno kad mi to nije ime, Maloumniče!
,,Ja sam Adam.,, konačno je rekao. Adam? Njegove vosoke jagodice i držanje nisu se zvale Adam. Možda Pol, Ajzek ili Tod, ali nekako Adam. Zabacila sam glavu unazad nemoćna u borbi protiv umora. ,,Lepo je upoznati te, Adame,, promrmljala sam napokon sklopivši kapke i nesvesni počevši da pevam melodiju stare pesme koju nas je učila stara šamanka dok smo bili štenad.
