,,Jel si ti čitav, čoveče?!,, mahala sam rukama dok sam brzim korakom prolazila kroz beskrajne hodnike palate ispraćena Šejdom.
,,Pristala si, Bejbi!,, vikao je za mnom dok sam zalazila u naredni hodnik i napokon se našla blizu stepeništa.
,,Ma ne zanimaš me!,, brecnula sam brzim korakom jurnuvši niz stepenište kada su se prsti Šejdove šake obavili oko mog ručnog zgloba. Ustuknula sam pri snažnom cimanju.
,,Zašto?,, čula sam ga dok sam piljila u svoj pobeleli zglob. ,,Nisam znala da misliš na ovu nedelju. Očekivala sam da će se to dogoditi za mesec, možda dva!,, otrgla sam se njegovog stiska. Šejd krete da zausti kad ga ironičan smeh zaustavio. Istovremeno smo se okrenuli prema plavuši koja je oslonjena na zid uživala u našoj svadji. Vid su joj poboljšavale ljubičaste mačkaste naočare, onakve kakve samo mogu da se vide u filmovima za odrasle.
,,Karen...,, Šejd gotovo nečujno zareža.
,,U šta ti bleneš, droljetino?!,, frktala sam i kiptala od besa, na šta je Karen zinula. ,,Kako si me nazvala?!,, arlauknula je crvena od besa. Zakoračula je prema meni spremna da me napadne kada sam zavukla ruku pod majicu na ledjima i prstima obuhvatila rukohvat pištolja. ,,Kako si čula!,, viknuh besno. A sad se pozdravi sa životom! Krenula sam da izvučem pitolj kada me nečija ruka zaustavila, a ispred mene se spreprečila tamna figura. ,,Nije ona toga vredna.,, Šejd mi je prosiktao na uho, a onda se ispravio i pogledom ošinuo Karen. Figura se pomaknu. Adam. Čvrsto je držao Karen za vrat zabijajući joj prste u vratne žile. ,,Sledeći put, Karen!,, Šejd je režao kad ga je konačno pogledala kristalno plavim očima. ,,Tako mi mojih očnjaka, ubiću te budeš li samo pogledala Bejbi na pogrešan način.,, Karen u neverici, razrogačenih očiju pogledom predje sa Šejda na mene. ,,Ne želiš da se zajebavaš sa Gospom, Karen.,, zagrcnula se kad ju je Adam opomenuo snažnije joj zabivši prste u kožu. Opet taj nadimak, odjekivalo mi je glavom. Ova klimnu glavom i trčeći korakom izjuri iz Palate. ,,Možete li vi, moja Gospo da se potrudite da ne uperite pištolj u svakog prolaznika.,, Adam me je ošinuo strogim pogledom na šta sam izkezila nevino. ,,Sve za tebe, ali samo ako mi doneseš municiju.,, bocnula sam ga u biceps kada mi se ruka zgrčila. Prokleti kamen! Adam pogleda Šejda, koj mu samo klimnu odobravajuće: ,,Donesi joj. Bićemo u kuhinji.,, Adam nestade za jedan od beskrajnih hodnika uz jedan zastrašujući povik. ,,Šta se vučeš, gladan sam!,, čula sam Šejda kako viče iza mene. ,,Nosi se, ja sam gladnija.,, viknula sam se i zatrčala se na njega. ,,Hvataj me!,, arlauknula sam pre nego sto sam mu uz pravilan doskok skočila na Šejdova ledja. ,,Nemoj da me ispustiš!,, viknula sam kada me je obuhvatio oko nogu dok sam ga labavo obgrlila oko vrata. ,,Držim te!,, zateturao se i umalo pao. Znala sam da čuje kako mi srce drnda. ,,Hajde, Prinče! Ne čuješ li da mi krče creva?!,, čikala sam Šejda dok nije potrčao i u treptaju oka smo se našli u prostranoj kuhinji. Bila je moderna, elementi su bili beli sa crnim dodatcima, svugde je bilo belo cveće i za divno čudo bila je prazna. Odgurnula sam se sa Šejda i uz tupo lupanje čizama o crne pločice našla sam se na nogama. Zakoračila sam par koraka kada je snažan bol razlio čelom. Zateturala sam se udarivši o Šejda, snažno sam mu zarila nokte u stomak ne bi li se održala na nogama. ,,Bjbi?,, snažno me je držao za ramena kada mi se slika zamutila od njegovog urlika: ,,Adame!,, nikada ga nisam čula histeričnijeg. ,,Iza tebe, sam pobogu, ne urlaj!,, po jačini i načinu na koji je izgovarao reči jasno sam mogla videti Adamovo ozbiljno lice. ,,Ona... Ja... Ne znam kog djavola...,, zamuckivao je kad sam prekrila lice slobodnom šakom. ,,Dobro sam!,, odmakla sam se od Šejda još uvek se snažno pridržavajući za njega. ,,Dobro sam.,, otresla sam glavu kao da se ništa nije dogodilo. Adam me je odmerio od glave do pete, odlučno mi klimnuo, a onda, jednim veštim zamahom dobacio municiju. Pažljivo sam odmerila svaku gvozdenu kapicu. ,,Hvala ti.,, osmehnula sam se i sela na jednu od visokih šankerskih stolica. ,,Pre nego što pozoveš uargentni centar želim da znaš nešto o meni.,, odlučno sam rekla dok se Šejd smeštao u stolicu kraj mene, a Adam preko puta nas. ,,Od kad znam za sebe anemična sam i neretko mi pada pritisak. Zbog toga često imam vrtoglavice, a odvojeno od toga zbog pada pritiska vid mi se smrači, 5 do 10 sekundi ne mogu da vidim i to je ispraćeno masivnim glavoboljama koje nekada dovode do kratke nesvestice. Nema potrebe da zoveš 911 i pogrebnu službu. Uvek budem dobro.,,
Adam klimnu, i ako mu je u pogledu bilo neodobravanje, a Šejd je ostao miran i ako se tako tako iznutra nije osećao. Klupko nemira i nepoverenja počelo je mi se razmotava u stomaku, i nije bilo moje.
,,Spona je počela da radi.,, promrmljala sam na šta je se Šejd trgao. ,,Dakle, tvoji roditelji za četiri dana?,, pitalja sam besno.
,,Ah da!,, Adam se uspravio. ,,Filimon i Lajza su stroži nego što se čine. Ne smeš da psuješ, da odgvaraš drsko, izdržeš se od drugih, smeškaj se i drži jezik za zubima, Šejd će odgovarati za tebe.,, zinula sam. ,,Molim, zašto?! Nisam mutava?!,, namrštila sam se tako da sam trepavicama dodirivala obrve. ,,Baš zbog toga.,, prostrelio me je pogledom. ,,Nemoj da si se usudila da izvučeš pištolj na njih, po pravilima biću primoran da te napadnem. S' toga, oružije mi predaješ pre nego što udješ u restoran, jasno?,, klimnula sam, a i šta sam drugo mogla? Šejd je samo sedeo i ćutao kao gluv, a ja nisam mogla sama protiv Adama. Nisam mogla onog dana kada me je dovukao u palatu, ne mogu ni sad. ,,Takodje, Solanž dolazi. Doneće odgovarajuću garderobu za večeru.,, spustio je pogled na telefon kao da traži još nešto što je zaboravio da kaže. Pogledom sam preletala sa Adama na Šejda i obratno. Nisu ni primetili, skotovi. ,,Šta ja ovde propuštam?! Ko je Solanž?,, drčno sam pitala, na šta su Šejd i Adam razmenili poglede.
,,To je moja mladja sestra.,, Šejd je napoko progovorio nakon tolikog ćutanja. Zbunjeno sam zatreptala: ,,Imaš li ti još braće i sestara za koje ne znam? Mislim bilo bi lepo sa tvoje strane da me uputiš u neke stvari.,, sklonila sam zalutali pramen sa lica. ,,Ne. To smo samo Sol, Jaden i ja. A u šta bi još trebalo da te uputim?,, podrugljivo me je pogledao, od čega nisam mogla da zaustavim crvenilo. Obrazi su mi goreli. ,,O, pa ne znam. O Karen, možda?,, drčno sam izgovorila našta je Šejd pobeleo kao krpa, a Adam naglo ustao. ,,Pretpostavljam da si upravo zažalio što si mi odobrio da joj donesem municiju.,, Čula sam Adama kako izgovara dok je odlučnim korakom napuštao kuhinju. ,,Žao mi je, ali neću biti u sred rasula koje nastoji.,, reči i izvinjenje bili su upućene Šejdu koji je odbijao da me pogleda. ,,Pa, prinče?,,
