Prošlo je skoro nedelju dana od kako je druga polovina mog srca otišla iz palate, i za to vreme Džeremaja me je pregleda više od petnaest puta. Prva četiri dana odbijala sam da ustanem iz kreveta i vidim ikoga osim Andréa kojeg nisam mogla da se otresem. I taj isti André doveo je celu ekipu u sobu jer je shvatio da nešto nije u redu sa mnom jer nije video da jedem i hodam od kad je Šejd otišao.
,,Kako se osećaš?,, čula sam Džeremajino pitanje kao sa dna bunara kako mi odjekuje u glavi kao eho. ,,Super.,, tiho sam rekla ne podižući pogled sa izgužvane bele posteljine koju danima nisu menjali.
,,Kako joj je?,, Adam je pitao je druge strane kreveta po rukama prevrćući moj pištolj. Džeremaja mu je razocarano odmahnuo. ,,Super sigurno nije.,, izgovorio je dok mi je opipavao žilu na vratu i upalo sivo lice, a onda je uzeo moj dlan i počeo da ga proučava pogledom. Videla sam gotovo svaku kost u šaci, kao i svi oko mene. ,,Šta je uzrok tome?,, Jaden je zgroženo pitao dok me je još zgroženije odmeravao. Džeremaja ponovo odmahnu razočarano. ,,Ne znam, ali ću morati da uradim još par istraživanja na njoj.,, govorio je dok je nešto zapisivao na belom papiru ispunjenom nasumičnim dijagnozama. ,,Jel neko pozvao Še...,, Džeremaji je stala reč u grlu kada mu je iz Andréovog pravca kraj lica proletela čaša za viski od debelog stakla i razbila se o zid od drvene oplate u sitnu srču koja je poput vatrometa varničila na jakom sunca.
,,Izadjite napolje, molim vas.,, zagraktala sam stežući jorgan na kolenima gutajući ponos. ,,Mi samo želimo da ti pomognemo Bejbi.,, Jaden je istupio u odbranu svih ostalih.
,,Napolje! Molim vas!,, arlauknula sam tako da nisam prepoznavala sopstveni glas dok su mi na stisnute pesnice padale vrele suze. Ćutke, jedan po jedan izašli su iz sobe. ,,Pa, neko će morati da ga pozove.,, čula sam prigušen glas dok su se vrata za njima zatvarala. ,,André?,, zagraktala sam suvog grla. ,,Šta mogu da učinim za tebe?,, ustao je iz fotelje čim je čuo svoje ime. ,,Znam da to nije tvoj posao, ali možeš li da mi napuniš kadu, ili barem pozoveš nekoga da to uradi mesto tebe?,,
,,Ja ću.,, mirno je rekao i otišao u kupatilo iz kojeg je dopirao zvuk žuborenja vode i miris pare. ,,Gotovo.,, doviknuo je iz kupatila i dao mi znak da je vreme da počnem da ustajem. Polako sam spustila jedno, pa drugo stopalo na topli parket. ,,Jebote!,, teško sam ispljunula kada sam se umalo prosula na sred sobe ,,Imam te.,, čula sam Andréov zabrimuti glas pre nego što me je njegova topla ruka uhvatila. ,,Hvala.,, stisla sam usne postidjeno prihvatajući njegovu pomoć. Uhvatila sam ga pod ruku dok smo polako koračali ka kupatilu.
,,Zašto to sebi radiš?,, André iznenada prekinu tišinu. S naporom sam podigla pogled ka njemu. Dugačke crne trepavice bacale su senku na obraze čineći ga tajanstvenijim.
,,Oprosti?,, procvilela sam izvijenih obrva.
,,Ne hodaš, izgladnjuješ se, odbijaš kontak sa ljudima oko sebe.,, zabrinuto je izgovarao gledajući pravo pred sebe. Namrškala sam čelo koliko sam mogla. ,,Imam kontak sa tobom.,, bezuspešno sam pokušala da se osmehnem, ali André samo coknu.
,,Znaš na šta mislim, sad mi odgovori.,, strogo me je pogledao pomalo isfrustriran činjenicom da mora sporo da hoda. ,,Previše sam umorna da bih hodala, nisam gladna i nije mi do društva.,, drsko sam rekla na šta je André zakolutao očima.
,,Bila si prelepa prvog dana kad sam te upoznao, a onda si počeli da kloneš. Kako duhom tako i telom. Zašto?,, pitao me je kada smo stali na prag kupatila, podigla sam pogled i ugledala avet u ogledalu. Sivog upalog lica, duge beživotne kose bez sjaja, umrtvljenog pogleda i jasno vidljive ključne kosti. Srce mi se steglo kada sam konačno shvatila da sam ja ta avetinja i na šta je André mislio. Suze su počele da mi liju niz obraze, oplakivala sam samu sebe dok me je André spuštao u veliki tabure kraj napunjene kade. ,,Zato što ne mogu... Potreban mi je kao vazduh koji dišem i kad nije tu...,, zajecala sam koščatom pesnicom brišući suze. ,,I kad nije tu... Osećam se kao da sam na dnu okeana i gušim se. Umirem.,, smučilo mi se pri samom pogledu na Andrévo lice puno sažaljenja. Mrzela sam njega koliko i sebe zbog tog pogleda. ,,Voleo bih da mogu da ti pomognem.,, ruka mu je skliznula do moje nadlaktice koju je ohrabrujuće stegao. ,,I ja.,, tužno sam se usmehnula. ,,Treba vam pomoć?,, izgovorio je neugodnim glasom palcem pokazavši ka napunjenu kadu iza ledja. Izbečila sam se uz osmeh. ,,Ne zanosi se Bleče.,, lupila sam mu čvrgu po zategnutom obrazu uz kikot. ,,Ali možeš da pozoveš nekog da promeni posteljinu i ne dozvoljavaj da dodiruju jastuke.,, osmehnula sam se što sam uverljivije mogla kada je André napustim kupatilo. ,,Hvala ti, divan si!,, mahnula sam mu kao retardirana pre nego što je zatvorio vrata kupatila. ,,Na usluži.,, reči su se teško uvukle u kupatilo kroz otškrinuta vrata pre nego što su se zalupila za njim. Polako sam počela da se svlačim jer mi nije dugo trebalo da shvatim da se pri svakom naglom pokretu u mojoj glavi sve zavrti i pomuti. Polako sam preskočila ivicu kade i potopila se u vrelu vodu. Izronila sam iz vode sklonivši tešku kosu sa lica i pažljivo osluškivala. Čula sam kako André opominje nekog da ne dira jastuke kako sam tražila. Nije dugo trebalo da strani miris nije nestao iz mog domašaja i André konstantno počeo da me proverava dok mi nije pukao film. Izletela sam iz kade kao oparena i za sobom povukla snažnu glavobolju. Zateturala sam se i sletela pravo na okrugli tabure. ,,Bejbi?,, André je viknuo sa druge strane vrata dok sam navlačila garderobu na vlažnu kožu koja se lepila za pamuk. ,,Bejbi jesi li dobro?!,, viknuo je uspaničeno od čega je moja želja da mu odgovorim postala još manja. ,,Bejbi?!,, razdrao se gromko od čega sam se lecnula i pre nego što sam uspela da se nasmejem. André je razjareno uleteo u kupatilo zadihan i napet kao puška. ,,Zašto mi ne odgovaraš?,,sa olakšanjem je izdahnuo oslonivši ruke na kolena.
,,Zato što si se usudio da pomisliš da ću da se ubijem u kadi.,, prekorila sam ga pogledom i teškim korakom krenula ka vratima i izmakla se kada je pokušao da mi pomogne.
