Od tog dana više nisam spavala u Šejdovoj sobi, spavala sam sa Solanž u njenoj sobi. Izmedju toga svako jutro se svodi na to da se budim u Šejdovoj sobi, na Šejdu. Bežala sam čim bi oči otvorila, ali ispred vrata je stalno dežurao Adam i jedva me puštao da odem. ,,Adame, molim te...,, zajecala sam jo uvek pospana, suvih očiju i teške glave. ,,Bejbi, ti za manje od pola nedelje treba da se veriš sa njim.,, čvrsto me je držao za rame, sa jedne strane da se ne bi srušila od umora, a sa druge da ne bi pobegla. Od kada sam upucala Karen, Adam je počeo da se sve više brine za mene, a svi u palati me gledali sa strahom u očima.
Zagrizla sam usnu. ,,Ne znam da li ću pristati na tu verdibu, Adame. Šta više nisam sigurna da li ću ostati u palati.,, izgovorila sam preko volje ono što mi je dugo ležalo na srcu i ostavila Adama u neverici. Lice mu je naglo prebledelo, a stisak na ruci popustio dok mu ruka nije skliznula sa mog ramena. Brzo sam se okrenula na peti i spustila se na sprat ispod. Palata je brujala od čuvara, svaki me je pozdravio uz klimanje ili to legendarno moja gospo, svakog sam pozdravila klimanjem. Ušla sam u Solanžinu sobu i polako zatvorila tek zamenjena vrata. Zavukla sam se pod jorgan, sklupčala se čvrsto stegnutih šaka pustila sam da kroz suze izbacim sve iz sebe. Ukočila sam se kada me je Solanž obgrlila sa ledja. ,,U redu je, isplači se.,, čvrsto mi je stegla ruku. Uspravila sam se u sedeći položaj.
,,Znam da te noćima odvodi, ali isto tako znam da ne smem ništa da preduzmem i jedino što mogu je da čekam da se ujutru vratiš.,, tužno je rekla, oslonivši se na laktove kako ne bi u potpunosti ležala. ,,Solanž, ne mogu više.,, ispuhnula sam sklanjajući umršenu kosu sa lica.
,,Na šta misliš?,, izvila je pravilno oblikovane obrve na koje sam tako bila ljubomorna. ,,Ne znam.,, odmahnula sam iznureno. ,,Moram odem, ne mogu više ovako...,, Solanž je zarepašćeno zinula. ,,Da odeš?! A veridba?,, uspravila se u sedeći položaj blago otvorenih usana.
,,Ne mogu da se verim, ne mogu više da ostanem u palati...,, grlo mi se stezalo i gušilo dok sam izgovarala te reči. Solanž mi mahnu prstom ispred nosa. ,,Da se nisi usudila da me ostaviš da ovim neandertalcima ovde!,, čvrsto me je uzela za ruku. Istina je bila da smo se Solanž i ja izuzetno zbližile od kako je došla u Palatu i da sam po prvi put nakon mnogo vremena osetila kako je to imati drugaricu.
,,Teško mi je da ga gledam Sol, previše boli...,, zastala sam na trenutak šarajući pogledom po jorganu u potrazi za pravim rečima. ,,Kako bi se ti osetila da gledaš Adama svakog dana pored neke druge?,, nisam znala šta pametnije od toga da kažem. Solanž stegnu usne u pravu liniju kao da se suzdržava. ,,I gledam.,, mirno je rekla. Podigla sam iznenadjen pogled. Adam ima devojku?! ,,Šta?! Pored koga?,, brecnula sam se, na šta je ona posigla prst preko usana. Bacila sam pogled na digitalni sat, bleštavim crvenim slovima pisali su brojevi 07:22. Poslušno sam klimnula glavom.
,,Pored tebe.,, tužno je rekla. Umalo sam pala sa kreveta na njene reči. Namrškala sam čelo. ,,O čemu pričaš?! Ne misliš valjda...?,, pokrila sam usne dlanom. ,,Sol, to uopšte nije tako kako misliš, on služi Šejdu, a sama znaš koliko je nekada strog kada sam ja u pitanju.,, ubrzano sam buncala. Nisam mogla ni da slutim da će Solanž da posumnja na tako nešto. ,,Ne,ne,ne... Ne mislim tako Bejbi, ali jednostavno gde si ti, tu je i on. I ponekad se zapitam...,, podigla sam dlan ispred njenog lica kao znak da prekine da priča. ,,Ne treba ništa da se zapitaš, trebala si samo da me pitaš. Sa Adamom sam bliska jer on me je doveo do Šejda i on je prva osoba iz čopora koju sam upoznala. U ostalom, ja volim Šejda.,, ukočila sam se na sopstvene reči, Solanž me podiže dlan preko usanaz kao i ja sama. Odmahivala sam glavom dok mi se stomak prevrtao, a ispod brade se skupljala kiselina; to je značilo samo jedno-povratiću. Odkočila sam od kreveta i odjurila do kopatila, stropoštila sam se na kolena snažno udarivši o ružicaste pločice. Iz mene su počeli da izlaze oni odvratni zvukovi od kojih se ježi koža, ali s obzirom da ništa nisam jela već danima mogla sam da povratim samo neki unutrašnji organ. ,,Bejbi, jesi li dobro?,, Solanž je preplašeno stajala na dovratku. Klimnula sam i ustala sa poda. Crna zavesa prevukla mi se preko očiju i pre nego što sam uspela da se uhvatim za Solanž stropoštila sam se na pločnice kao tona cigala.
,,Bejbi?!,, Čula sam Solanžin glas kako me histerično doziva kao sa dna bunara.
