Spavala je gotovo dva dana i odbijao sam da je ostavim samu u ovakvom trenutku, tako krhu i ranjivu i prokleto prelepu. Za ta dva dana jedino što sam ja dobio je zvocanje sa Adamove strane, duboke podočnjake i utisak da sam postao papučar, sve zbog ovog prokletog bića. Reč umreti neprestano mi je odzvanjala u glavi nabijajući mi opaku krivicu.
,,Šejd?,, iz sna me je povratio zvonki glas koji je prosto ječao kroz prostranu sobu. Zaškiljio sam dok mi se zamućeni vid nije razbistrio. ,,Dodjavola Adame, ubijaš me...,, prenemagao sam se uz snažno zevanje i uobičajeni pogled na njoj. U naviku je počelo da mi prelazi da pogledom preletim ka njoj i uverim se da je tu, kraj mene i da je živa. Ležao sam u polusedećem položaju, a na stomaku mi je nepomično ležala ruka, perstima upletenim sa Bejbinim. Nežno slobodmom rukom sam joj pomilovao obraz kada joj je na usnama osvanuo mali osmejah od kojeg mi je srce zaigralo. ,,Doneo sam ti knjigu koju si tražio.,, Adam je prišao u rukama nosivši staru debelu knjigu u tvrdom povezu. ,,Jesi li našao nešto?,, uzeo sam crvenu knjigu na čijoj je poledjini kitnjastim zlatnim slovima pisalo Vukodlaci: Teorija svega. ,,Iznenadio bi se koliko imaš da pročitaš o utiskivanju u toj knjizi.,,
Brzo sam otvorio knjigu na krilu na stranu koju mi je Adam pomemuo. ,,Četiri strane usko zbijenog teksta? Divota.,, puhnuo sam pažljivo izučavajući prastare požutele strane pazivši da ih ne pocepam. Adam je glavom klimnuo ka usnuloj Bejbi. ,,Kako je ona?,,
Pogledom sam preleteo preko izbledelih slova, pre naših spojenih ruku do njnog lepog lica. ,,Ne znam. Nije se probudila skoro čitava dva dana, Adame.,, zabrinuto sam izučavao njeno lice, debele obrve, duge crne trepavice i jamice na obrazima. ,,Možda je pala u komu?,, glas mi je podrhtavao, a srce se stezalo od reči koje sam izgovorio. Adam je odvažno odmahnuo glavom široko se osmehnuvši. ,,Nije u komi. Jednostavno je utiskivanje i ta trauma koju je prepala iz nje izvukla poslednji atom spava.,, Precizno je odmerio Bejbi od glave do pete. ,,U ostalom postoji toliko toga što ne znamo o njoj, a činjenica je da Bejbi uopšte nije imala vremena da se odmara, pogotovo ne kad je na teritorijama opasnih Alfi kao što si ti.,, okrenuo se na peti, odlučnim korakom krenuvši ka visokim dvokrilnim vratima. ,,Ne brini, dajem joj još maksimalno jedan dan da odspava.,, Dobacio mi je pogled preko ramena pre nego što je nestao iza visokih vrata.
Utiskivanje
Od davnina utiskivanje je bilo sastavni deo života svakog vukodlaka i pre nego što se dve duše ne utisnu jedno na drugo ljubav se ne smatra pravom i zabranjena je. Utiskivanje se desi kad za to dodje vreme i ne postoji šansa da se utiskivanje na bilo koj način ubrza ili odstrani, jer to je želja Božija. Utiskivanje dolazi iznenada i vukodlaku nanosi izuzetan bol što se više približava svojoj srodnoj duši, bol koji se što se više približavaju jedno drugome pretvara u neizdrživo mučenje koje se zaustavlja samo fizičkim kontaktom izmedju dve duše. Nakon utiskivanja dve duše se umno i duhovno povezuju tako da u izvesnim trenutcima mogu da osete šta onaj drugi oseća i retko čuju o čemu onaj drugi razmišlja.
Preskočio sam mnoštvo nebitnih redova od kojih me je ubrzo užasno zabolela glava, a oči počele da se suše jer sam zaboravio da trepćem u žurbi da pročitam prokletu knjižurinu.
Utiskivanje u 21. veku je prava retkost.
,,Ma kad je napisana ova knjiga, jebote?!,, besno sam frktao ubedjen da sam izigran.
Utiskivanje je vremenom počelo da bledi i velo brzo nestaje sredinom devedesetih, i konačno Utiskivanje je gotovo u potpunosti nestalo početkom dvadesetih godina i od tada ne postoje pouzdani dopisi o utiskivanju u 21. veku...
Osetio sam slabašan stisak na dlanu kada sam poleteo sa kreveta kao oparen. Bejbini kapci jedva primetno počeli su da se razdvajaju dok je nerazumno mrmljala sebi u bradu. ,,Bejbi?,, gledao sam je znatiželjno dok joj je pogled boje zrele kajsije preletao po sobi. Konačno postala je svesna vremena i prostora u kojem se nalazi, vatreno odbacujući drhtavicu. Pružio sam dlan ka njenom licu kada se preplašena izmakla, istrgnuvši ruku iz mog dlana. Osećao sam se kao da mi je opalila šamarcinu preko usta. ,,Ne dodiruj me!,, zajecala je oborenog pogleda dok joj je preko lica padala duga kosa, a na butine padale gorke suze. Bože, šta sam to uradio? Razrogačenih očiju posmatrao sam je još sjebaniji nego ranije, mislio sam da će sve proći kada se probudi, da će sve biti u redu i jedino mi je bilo važno da je živa.
,,Bejbi, slušaj me. Nemaš pojma koliko mi je žao!,, nisam sebi dozvoljavao da tek tako pokažem krhost, stoga sam se trudio da svaka reč bude oštrija i ozbiljnija. ,,Šta da slušam, Šejd?! Kako si mogao to da mi uradiš?!,, brecnula se, natečenih crvenih razrogačenih očiju, dok se cela, od glave do pete tresla dlanova čvrsto stegnutih u pesnice na butinama. ,,Ne razumeš...,,
,,Šta da razumem?! Da si me zaključao u podrum i nisi me puštao nakon što sam krvnički zapomagala nemoćna išta da uradim!? Kako si mogao?,, odsečno je vikala dok su joj niz, još uvek blede obaze klizile suze i svaka njena suza pogadjala me je kao stelica za pikado koja gadja pravo u srce.
,,Slušaj Bejbi, ja pre ovoga nisam imao obzir prema drugim ljudima, jer kao Alfa Sive Kandže morali smo sa sobom da vučemo reputaciju surovih. Toliko vukova je bilo u tom podrumu i nisam imao obzira prema svima njima...,,
,,Ja nisam svi!,, besno me je prekinula razjarenog pogleda kojim mi je jasno davala do znanja da bi mogla da mi saspe koji metak u glavu da je znala gde joj je pištolj. ,,U pravu si, nisi. I užasno mi je žao. Nisam mogao da se smirim dok se nisi probudila i bilo je užasno i u nekoliko trenutaka na pamet su mi padale najgore situacije. Da si doživela kliničku smrt, da si umrla od straha i pala u komu i da se više nikada nećeš probuditi. I znam da me mrziš, ali nisam imao pojma da tako nešto može da bude tako strašno. Da sam samo znao, sada bi sve bilo drugačije, potpuno drugačije. Da sam samo znao...,, oborio sam pogled ne dozvoljavajući sebi da se prepustim osećanjima koje sam počeo da gajim prema ovoj devojci. ,,Ne mrzim te!,, čuo sam pre nego što me je, doslovno oborila na ledja tanane ručice mi postavivši na grudi, osetio sam kako plače i isprekidano uzdiše. ,,Nemaš blagog pojma koliko sam bila uplašena,, zatečen, nekoliko sekundi ležao sam nepomično dok sam pokušavao da shvatim šta se dodjavola dešava, kada sam joj konačno uzvratio zagrljalj.
Bejbi
Brzinski sam navlačila novu garderobu na sebe zadivljena koliko je neko pogodio moj stil. Pored uske sive pamučne majice dugin rukava sa izrezanim ramenima i crnih uskih farmerki osećaj kao da nešto nedostaje me je ubijalo. ,,Šejd?,, zakopčavala sam kratki šlic i provlačil metalno dugme kroz rupu u farmerkama, dok mi je mokra kosa padala preko lica. ,,Gde mi je pištolj?,, osvrtala sam se oko sebe u potrazi za poznatom gvozdenom cevi. ,,Kod mene!,, bacila sam oštar pogled preko ramena ugledavši moj(ne baš tehnički moj) pištolj u njegovim rukama. ,,Molim te, ne zajebavaj se sa tim. Možeš slucajno da me pogodiš, a nemam municije na bacanje!,, zabacila sam glavu vezavši kosu u visoki konjski rep. ,,Kad smo već kod toga, možeš li da kažeš nekoj od tvojih vernih vreća mesa da mi treba municija.,, ponosno sam vezivala crvene kožne martinke koje sam dobila od Šejda kao izvinjenje, kao i veliku gomilu garderobe u upadljivim bojama. ,,U koga planiraš da pucaš?,, vragolasto se osmehnuo uperivši pištolj ka plafomu. ,,Tebe, ako nastaviš da se zajebavaš sa nama.,, prišla sam mu iz ruke mu istrgnuvši poznatu cev.
,,Nas?,, provokativno me je pogledao, na šta nisam mogla, a da se ne nasmejem. ,,Da. Švajcenegera i mene!,, Šejd je prasnuo u smeh i pre nego što sam uspela da završim rečenucu. ,,Pištolj ima ime?! Odakle ti upšte?,, jedva je cedio kroz smeh dok sam ja pogledom prelazila preko svakog šrafića, svakog udubljenja i ogrebotine. Bio je savršen. ,,Ne, nema ime. I ukrala sam ga, iz zemlje lovaca,, zavukla sam pištolj u opasač na farmerkama dok me je Šejd zapanjeno posmatrao. ,,Preživela si zemlju Lovaca i još si uspela da ukradeš nešto od njih i ostaneš živa?! Opa...,, zviznuo je iznenadjeno, dok sam ja ozbiljno crvenela na svaku njegovu reč. Skočila sam na krevet kraj Šejda posmatrajući prazninu koja je kružila kristalni luster koji bi mogao nekoga da ubije. ,,Slušaj, Bejbi... Znam da možda mnogo tražim od tebe, ali molim te ostani ovde. Provedi neko vreme u palati sa mnom.,, oslonio se na lakat posmatrajući me sa visine. ,,Ti ne razumeš Šejd. Ja sam u potrazi.,, zakašljala sam se u nadi da će skrenuti temu jer je previše zabrinut što kašljem, ali sranje. Loša sam u predvidjanju. ,,U potrazi za čim?,,
,,Ne znam. Idem tamo gde me sudbina odvede u nadi da ću osnovati svoj čopor i postati alfa.,, Šejdova vrela ruka prekrila je moju preplevši prste sa mojim. ,,Znaš, sudbina nalazi i ono što ne tražiš. Ti ćeš biti moj alfa i svi ovde će te poštovati kao alfu ako ja tako kažem. Molim te. Trudićemo se da sve bude onako kako želiš i možeš da odeš ako ti se ne bude svideo život u palati.,, na lice mu je mastupio jeziv izraz koji je iz mene iscedilo čudno sažaljenje. ,,Samo, samo ostani sa mnom...,,
Neko vreme smo samo ćutali dok su se u mojoj glavi neprestano ponavljale Šejdove reči, dok mi je srce bilo teže od samog Meseca. ,,U redu, ostaću.,,
