Lost And Found (Ziam Family) - Prevod na srpski

Poglavlje 2

Nepotrebno je reći da je trener bio razočaran Niallovom odlukom da napusti tim. Pokušao je da ga ubedi da ostane po svaku cenu: odbacio je njegovu izjavu kao šalu, molio ga da ostane, i na kraju zapretio da ga obori iz fizičkog. Ali ništa nije uspelo. Niall je bio odlučan da istera svoje i to nije uključivalo košarku. Sada, sve što je ostalo da se uradi je da kaže svojim roditeljima. Medjutim, kada je Niall konačno došao kući tog dana zatekao je užasavajući prizor.

Ispred njegove kuće bila su tri policijska automobila, oko pet policajaca su stajali ispred ulaznih vrata, dok su ostala trojica bili u automobilima. Vrata su bila otvorena i ljudi su ulazili i izlazili pričajući preko walkie-talkija i telefona. Nekoliko komšija je izvirivalo iza roletni ili pričalo između sebe, dok je jedan, kojeg je Niall prepoznao kao gospodina Petersa, bio ispitivan od strane policajaca. Čak su i prolaznici stali i počeli da šapuću. Niall je bio skoro uplašen da priđe bliže, ali jedna misao mu je prošla kroz glavu koja je učinila da ubrza svoj hod: njegovi roditelji. Šta ako im se nešto dogodilo? Mladi dečko nije mogao da vidi njihova kola na prilazu što je značilo da nisu kući. Kada ga je jedan od policajaca konačno primetio, svi su pojurili prema njemu.

„Niall? Niall Horan?" jedan od njih mu je prišao dok je Niall žurio prema ulaznim vratima, njegovo ispravljeno držanje je skoro zaplašilo tinejdžera.

„Da? Šta se dešava? Gde su mi roditelji?" Niall odmah upita. Nije ga čak ni bilo briga što zvuči kao malo dete koje traži svoju mamicu, zbog užasnih slika koje su se ponavljale u njegovoj glavi i kojih nije mogao da se otarasi.

„Ja sam Oficir Shay, i sve ću ti obajsniti. Zašto ne uđemo unutra i popričamo u privatnosti?" čovek reče i pokaza na kuću. Ali, Niall je bio skeptičan. Policajci ili ne, ti ljudi su bili stranci i činjenica da su već bili u njegovoj kući je uznemirujuća. Bukvalno su provalili u kuću i plavušan nije znao kako to da odreaguje.

„Ne, hoću da vidim svoje roditelje. Moram da ih pozovem pre nego što pričam sa vama". Protestvovao je i izvadio telefon iz džepa.

„Niall trenutno nećeš moći da dođeš do njih". Čovek reče smirenim glasom.

„Šta? Kako? Kako uopšte znaš ko sam?" dečko je sada bio prestravljen, i nije ni bio siguran da želi odgovor.

„Kao što sam rekao, sve ću objasniti, ali prvo da uđemo unutra, važi?" iako nije znao zašto, Niall se složio dok je pratio policajca u kuću.

Unutra, čovek je isterao druga dva policajca i rekao ženi obučenoj u normalnu odeću da ostane, da bi mogli da pričaju u miru. Sada su dva stranca stajala ispred njega u njegovoj kući i Niall je jednostavno želeo da pobegne odatle.

„Niall, možda bi trebalo da sedneš". Niall se nije pomerio, samo nastavio da sluša, što je izazvalo uzdah policajca. „Uredu. Ovo je Mariah Curtis, ona je iz Servisa za Zaštitu Dece i mi ćemo te provesti kroz nekoliko sledećih koraka". Predstavio je ženu do sebe koja se ljubazno nasmešila. Imala je kratku crvenu kosu i bila je malo viša od Nialla.

,,Zdravo, Niall" nije se čak ni potrudila da se rukuje. „Ovde smo da ti postavimo nekoliko pitanja. Da li misliš da možeš da odgovoriš na njih?"

„Um, da, mogu da probam". Niall nervozno reče pa ona nastavi.

„Da li znaš ženu pod imenom Leah Horan i čoveka pod imenom Marcus Horan?" Pitala je ljubazno i Niall klimnu glavom, osećajući kako mu nešto potanja u stomaku.

„Oni su moji roditelji. Da li su dobro? Gde su?"

„Da, oboje su dobro, ali razlog zašto te pitamo jeste jer je Gospodin Horan bio u saobraćajnoj nesreći". Polako, Niallu je počelo da se vrti u glavi i vazduh iz njegovih pluća je krenuo da mu izmiče kao gomila uplašena pucnjem. Niall nije glup. Znao je da ovi ljudi ne bi bili ovde da se ništa nije dogodilo.

„Gde? I zašto moja majka nije ovde?!" Niall izbezumljeno upita. Osećao je ruke kako mu se tresu.

„Niall, moraš da se smiriš". Mariah reče „Tvoj otac je u bolnici, kada je udario u znak onesvestio se na nekoliko minuta, pa su ga zadržali da ga pregledaju, za svaki slučaj. Međutim, kada je policija otišla da pretraži njegov automobil zbog lične karte ili vozačke, našli su ovo". dodala je Niallu sliku i ono što je video učinilo je da mu vazduh zastane u grlu.

Bilo je najmanje pet različitih ličnih karta na stolu, i četiri različite vozačke dozvole, svaka od njih sa slikom njegovog oca. Ali imena su bila različita na svakoj od njih.

George Galley.
Grant Waters.
Mitchell Simmons.

Sve je to bilo previše i strašno u isto vreme.

„Šta je ovo? Zašto bi imao ovo?" Niall upita i oseti kako mu slika ispada iz ruku dok ju je oficir uzimao natrag.

„Sve to su lažne lične karte. Bilo je i oko četiri različita izvoda iz knjige rodjenih i četiri ukradene kreditne kartice, takodje".

„Šta to sve znači? Ne razumem-"

„Šta oficer Shay pokušava da kaže je da su tvoji roditelji imali nekoliko identiteta. Pogledali smo u evidenciji i shvatili da imena koje je tvoj otac koristio pripadaju ljudima koji su već mrtvi. Onda smo pogledali imena tvoje majke i tebe, i onda smo pratili tvoje ime i datum rodjenja. Ovo smo pronašli". Mariah dade Niallu još jednu sliku, i ovog puta Niall je znao tačno u šta gleda.

Slika njega kad je bio beba, sa naslovom: NESTAO.

„Niall, Leah i Marcus Horan nisu stvarno tvoji roditelji. Oteli su te pre četrnaest godina kada si bio star tri meseca". Njene reči su bile u osnovi kao pčele, sve što je Niall mogao da čuje bilo je zujanje unutar njegove glave dok je buljio u plave oči bebe na slici.

„Niall, da li si dobro? Da li si me slušao?" nežno je pitala i spustila ruku na njegovu nadlakticu kao utehu.

„Šta? Nisam, izvini, šta ste rekli?"

„Rekla sam da je tvoj pravi otac okačio ove slike svuda po Londonu kada si bio kidnapovan. Idalje te traži."

„London? Šta- ja...mislim...moram..." spoticao se preko svojih reči zato što njegov mozak jednostavno nije više mogao da funkcioniše. Nije imao pojma šta hoće niti kako da komunicira.

„Samo idite". konačno je ispljunuo. „Hoću da budem sam. Idite!" bio je mimo stadijuma kad je verovao da je ovo noćna mora. Ne, bilo je stvano. Toliko je znao. Ali bilo mu je teško da se izbori sa tim samo zato što je delovalo pogrešno. Njegovi roditelji su bili dobri ljudi, ne kriminalci. Bili su vredni ljudi sa kime je proveo ceo svoj život. Oni su ga odgajili, radili su sve za njega, i misliti da je sve to bila laž, laž koju su krili od njega, bilo je previše.

„Ne možemo to da uradimo. Moraćeš da pođeš sa nama u stanicu. Imamo još nekoliko pitanja da ti postavimo i nakon toga ćeš upoznati tvoju porodicu. Oni već znaju za tebe i veoma su uzbuđeni da te ponovo vide, Niall".