Lost And Found (Ziam Family) - Prevod na srpski

Poglavlje 3

Tihi jecaji su se prolamali kroz telo plavokosog dečka dok je sedeo na klupi u koridoru policijske stanice. Sekretarice, policajci i građani su prolazili pored njega sa sažaljenjem u očima, neki odlučujući da ignorišu šta se dešava, a drugi se pitajući da li da pokušaju da ga uteše. Tinejžer bi video sažaljenje i empatiju da je podigao glavu sa kolena, ali nije. Samo je sedeo tu, izmoren mentalno i fizički, od pet hiljada pitanja na koje je odgovorio, i najviše od svega: bio je uplašen.

Uplašen šta će se desiti, njegove nove porodice koju ni malo nije poznavao, ljudi koji su prolazili pored njega sa pitanjima o kojima nije želeo da razmišlja, još manje o njihovim odgovorima. U početku, Niall se zakleo da neće plakati. Ne sa petnaest godina, ne pred strancima. Ali ta odlučnost se srušila sekunde kada je stupio u kola sa oficirom. Jednostavno je bilo previše i sada je sedeo tu, ne znajući ni šta, ni koga, čeka.

„Niall? Dušo, čuješ li me?" Niall je shvatio glas i podigao pogled, samo da bi se susreo sa očima još jednog stranca. Njeno lice je bilo mutno zbog suza i crvenih, natečenih očiju, i Niall je samo želeo da udari zid i da se dere na sve da ga ostave na miru.

„Uredu je Betty, mogu da preuzmem odavde, hvala ti". ovaj glas je, međutim, bio poznat. Pripadao je Mariah-ji koja je čučnula ispred tinejdžera sa toplim osmehom.

„Hej Niall, da li si dobro? Da pozovem doktora?" ponudila je, ali Niall odmahnu glavom. Bila je to poslednja stvar koju bi sada želeo.

„Uredu, hajde onda, idemo u moju kancelariju da popričamo šta će se sledeće dogoditi, važi? Mislim da će ti čaša vode ili štangla čokolade dobro doći". Utešno mu je protraljala rame i on ustade da krene za njom. Pratio ju je do njene kancelarije.

„Okej, Niall. Prvo, imaš li bilo kakva pitanja u vezi bilo čega?" sela je za sto i Niall sede ispred nje, boreći se da zadrži suze.

„Gde su mi roditelji? Šta će da im se dogodi?" glas mu je bio promukao i pomalo drhtav.

„Ne mogu da ti kažem zasigurno. Kada policija završi sa istraživanjem, oboje idu na suđenje i sudija će da donese presudu. Verovatno ih oboje čeka dugačak boravak u zatvoru". Strpljivo je objasnila i, čak i ako to nije ono što je želeo da čuje, Niall klimnu.

„Okej, kao što smo ti i rekli, tvoj otac je obavešten i na putu ovamo. Trebao bi da stigne u sledećih sat vremena, tako da do tada imamo vremena da odgovorimo na bilo koje pitanje koje možda imaš o svojoj pravoj porodici".

„Kako se zovu?" Bila je prva stvar koja je Niallu pala na pamet dok je brisao sasušene suze sa obraza. Udahnuo je dubko i slušao Mariah-in odgovor.

„Pa, ime tvog biološkog oca je Liam James Payne. Tvoja majka se zvala Judith Connie Bluewill i umrla je malo posle tvog rođenja". Niall nije znao šta da misli o tome. Deo njega je čak bio olakšan što je umrla pre nego što je bio kidnapovan. Zato što bi to značilo da je ionako nikada ne bi upoznao.

„Kidnapovan si samo mesec dana nakon njene smrti". rekla je, pokazivajući na jednu od fascikla na njenom stolu.

„Šta još znaš o njima?" Niall je pitao i Mariah pogleda nekoliko papira, nekolio puta uzimajući papire iza nje, pre nego što mu je odgovorila.

„Pa, ovde piše da je tvoj otac sada oženjen. Tvoji roditelji se nikada nisu venčali ali on sada ima muža. Zayn Malik". Ona klimnu glavom i Niall odmah oseti kako mu nešto potanja u stomaku.

„Takođe imaju sinove po imenu Harry i Lewis. Međutim, ne piše koliko oni imaju godina. Morala bih da napravim kopiju izvoda iz knjige rođenih da bih saznala, ali tvoj otac bi verovatno do tada već bio ovde pa bi mogao njega da pitaš". Prvobitno jedino dete nije znalo kako da se ponaša sa ovom informacijom.

„Koliko dugo ću ostati tamo?"

„Pa, nadamo se za stalno. On je tvoj biološki otac, posle svega, tako da ne mislim da treba da brineš da će te ponovo oduzeti". Mariah je odgovorila dok je zatvarala fascikle da ga konačno pogleda.

„Ali šta ako neću da ostanem sa njima. Postoji li način da se vratim ovde ako mi se ne svidi? Da ostenem sa prijateljem ili slično?" Niall upita i Mariah polako odmahnu glavom.

„Pa, obično kada si jednom smešten sa svojom porodicom, izvan sistema si. Ali sigurna sam, sa obziriom da ovo nije normalan slučaj, da postoje načini da sredimo nešto ako sve drugo propadne. Ali zašto ti se ne bi svidelo? Naravno da će ti trebati malo vremena da se smestiš i sve, ali sam sigurna da će ti otac pomoći najviše što može". Nagnula se prema njemu sa toplim osmehom. „Mislim da ne bi trebalo da razmišljaš o takvim stvarima sada, je l' da? Samo se fokusiraj na ono što znaš i što je važno, i sve će biti lakše". Niall nije više zaista slušao, samo je pokušavao da pronađe način da smesti informacije koje je dobijo. Osećao se kao da mu je mozak bio spreman da pukne od svih stvari koje je naučio danas i koje će morati da zapamti.

Odjednom, neko je pokucao na vrata i trgnuo dečka iz svojih misli.

„Izvinite što prekidam, ali Gospodin Payne je stigao. Takođe je prilično nestrpljiv, tako da..." žena ih je obavestila i Mariah klimnu.

„Hvala vam, odmah ćemo krenuti. Zašto ne odvedete Gospodina Paynea u Robertovu kancelariju, on je na odmoru ove nedelje". Mariah reče i žena klimnu i tiho zatvori vrata.

„Uredu, Niall. Da li si spreman da upoznaš svoju porodicu?" pitala je Nialla i ustala iz fotelje. Koliko god je Niall želeo da kaže, ili vrisne, „Ne!", znao je da sada nema povratka jer jednostavno nema izbora.

-----------------------------

3. deo! Ako primetite gramatičke greške, recite mi da bih ih ispravila. Do sledećeg nastavka xx

-L