Kada se Niall probudio sledećeg jutra, momentalno se pokajao što je ikad otvorio oči. Glava mu je pucala, i dečko je odmah znao da je mamuran, iako se nikada ranije nije osećao tako. Sunce je bilo malo previše svetlo, osećao je znoj na sebi i njegov telesni miris činio je da mu bude muka. Misli su mu bile dosta čistije, i kada se podigao u sedeći položaj, primetio je čašu vode i dve male tablete na noćnom stočiću.
Očigledno da ih je Liam ili Zayn odtavio tu, i bio je i više nego zahvalan za to, pogotovu kada se setio šta je uradio i rekao predhodne večeri. Znao je da nije zapravo zaslužio ovo olakšanje i da bi trebao da pati zbog svojih postupaka, ali iskušenje je bilo preveliko.
Sa uzdahom, popio ih je i, sporim pokretima, naterao sebe da se digne iz kreveta i istušira. Nije baš raspoložen da povraća po svom krevetu u ovom trenutku. Ali kada je išao do kupatila, sećanja od prethodne noći su mu se vratila.
Kako se napio u parku, kako se ponašao prema Hunteru kada je dečko pokušao da mu pomogne, i šta je sve rekao Zaynu i Liamu kada su pokušali da ga stave u krevet. Iz nekog čudnog razloga, Niall se osećao grozno, i ne samo zbog mamurluka.
Čak su i Zaynove reči nekako našle put do njegovog mozga, iako se nije sećao svega što je reako. Niall nije imao pojma koliko je sati kada je zakoračio pod tuš i oprao zube, ali kada je konačno sišao u prizemlje, sa još uvek pulsirajućom glavom, video je da su svi još uvek spavali. Znao je da će mu to uštedeti nešto vremena, jer je bio siguran da će tu biti neka vrsta bukvice i deranja kasnije.
Ali kada je plavušan seo na kuhinjsku stolicu sa šoljom čaja, koju je prebacivao iz jedne ruke u drugu, nije bila to Liamova i Zaynova svađa koja je okupirala njegov mozak. Iz nekog razloga, sve o čemu je mogao da misli bile su Hunterove reči od ranije. Napijanje očigledno nije pomoglo situaciji, i Niall se zakleo da više nikada neće pipnuti ni kapljicu alkohola. Sada kada je razmišljao o svom prijatelju, sve čega se Niall sećao bila je svetlo smeđa kosa i nasmejano lice. Izgledalo je da ružna činjenica o Hunteru koja ga je učinila nedostojnim Niallovog vremena čak nije ni prisutna. Bilo je kao da je Hunter...pa, samo Hunter.
Kada je objasnio koncept "biti gej", nekako, način na koji je Hunter to objasnio, imao je smisla. Seksualnost je bila samo još jedna stvar koja bi se mogla dodati na listu šta čini ljude različitim. Ali kada je ponovo pomislio na način na koji je on gledao gej ljude ranije, i to je isto imalo smisla.
Za njega, jednostavno obe strane su se činile opravdano, zavisilo je samo od tačke gledišta. Njegovi roditelji su ga uvek učili da je biti gej odvartno i nešto čega se treba stideti, ali Hunter je objasnio potpuno suprotno. Šta je trebalo da radi sa ovom novopronađenom informacijom nije znao, jer nije imao nikakvu ideju gde da je sortira u svoj mozak. Nije bila kompatibilna sa ostatkom njegovih misli, i to je bilo duboko uznemiravajuće.
Ne. Morao je da se drži toga čega je znao. Jedino je to bilo ispravno. Njegovi roditelji su bili upravu, naučili su ga pravu stvar.
Ali baš kada je Niall postajo opušten sa svojom odlukom, jedna misao je osvetlela njegov mozak kao munja. Njegove oči su se raširile od neočikivanosti.
Možda su njegovi roditelji znali da je Liam gej. Možda su ga izabrali sa razlogom, i iz straha straha šta bi se moglo desiti, naučili su Nialla da je njegov biološki otac šljam, a on to nije shvatao.
Ako se dokaže tačno, onda su njegovi roditelji još više pokvareni nego što se ranije mislilo, čak je i sama pomisao na to činila Nialla da se strese. Kao da su ga manipulisali od početka, bez da je on to znao. Bilo je kao da je bio njihovo štene. I sada kada razmisli o tome, jednostavno bi bila prevelika slučajnost.
Znao je da je postojalo samo jedno rešenje da dobije odgovor na pitanje koje mu je polako, ali sigurno, gorelo u mislima: Mora da ode i vidi svoje roditelje u zatvoru. I osiguraće da pita Liama da ga odvede čim ga sledeći pit vidi, zato što jednostavno mora da se suoči sa njima. Nije bila opcija.
I Niall je znao da, ako se njegova sumnja obistini, da su mu roditelji pratili neku ozbiljno sumanutu logiku.
Još jednom, Zaynova i Liamova svađa mu se vratila na misao i Zaynove reči su počele da se urezuju. Postojala je mogućnost da će se Zayn i Liam rastati nakon ovoga. I postojala je mogućnost da će Liam izabrati Zayna i dečake preko njega, i ta mogućnost je izgledala daleko više uverljive nego ona. Pored činjenice koja mu je stvarala mučininu kada bi razmišljao o tome da će biti poslat na neko čudno mesto ili porodicu, dečko nije bio potpuno uplašen. Bilo je to samo nešto što je sedelo na dnu njegovog mozga kao ptica: neprimetna, ali prisutna.
Jedina stvar koja ga je stvarno mučila oko toga jeste pomisao da je upropastio sve za Harryija i Louisja. Čak iako nije želeo to da prizna, nekako mu je stalo do njih, i definitivno nije želeo da ispaštaju zbog nečega što je on učinio. Niall je morao i da prizna da su dobri roditelji dvojici dečaka, njegovoj braći, čak iako nisu stvoreni da budu njegovi roditelji. Dečko je znao da ne pripada ovde, i da verovatno nikada ni neće.
Što se tiče Harryija i Louisja, dvojica muškraca su skoro izgledala kao prava porodica. Jedino što ih je činilo drugačijim jeste činjenica da su gej.
Da li je Niall zaista pomislio to? Da je jedina stvar koja ih je činila drugačijim?
Zvučalo je skoro kao reči koje mu je Hunter nabacio. I čak ako to nije želeo, shvatio je da je dopustio Hunterovom načinu razmišljanja da mu uđe u glavu, samo da vidi gde će završiti.
Ako je biti drugačije seksualnosti normalno, kao što je imati drugačiju boji kose ili ton kože, šta bi to učinilo Liama i Zayna? Normalnim? Porodicom? Možda.
Bilo je suludo razmišljati da je dečko zapravo ispitivao mogućnosti. Nikada to ne bi uradio pre dve nedelje, i tinejdžer je to znao veoma dobro. Ali sada, sve je drugačije. Sve se promenilo u treptaju oka i sve je tako komplikovano da Niall skoro da želi da pobegne i nikada ne gleda natrag. Takođe je morao da prizna da, što je više razmišljao o tome, sve je više želeo da se prepusti. Odjednom je želeo da veruje da su Liam i Zayn normalni, čak i ako ne može da razume njihovu situaciju. U svrhu toga da sebi kupi malo vremena, odlučio je da zadrži smiren stav na neko vreme, da bi mogao da razgovara sa roditeljima, u nadi da će mu raščistiti misli. To je značilo da će se sklanjati sa Liamovog i Zaynovog puta, barem u negatinom smislu. Da, bio je to plan.
Mora da sazna šta njegovi roditelji znaju, i do tada mora da pokuša da ostane što smireniji moguće, samo da bi ga Liam zapravo odveo u zatvor. I nakon toga, razmišljaće o načinu da sredi svoju stambenu situaciju. I ako odluči da može barem da pokuša da učini život sa ovom porodicom podnošljivim, neka bude tako.
YOU ARE READING
Lost And Found (Ziam Family) - Prevod na srpski
FanfictionNiall Horan nije vaš prosečan petnaestogodišnji tinejdžer. Nikada nije ćudljiv, džangrizav, nepristojan ili nemaran. Zapravo je prilično suprotan od toga. Voli svoje roditelje, dvoje vrednih ljudi, koji su ga naučili da, ako želi da postigne nešto u...