Lost And Found (Ziam Family) - Prevod na srpski

Poglavlje 6

Sledeće juto je bilo haotično. Previše haotično za Niallov ukus. Nije zaista spavao, samo zadremao nekoliko puta, ali se bi se probudio svaki put kad bi njegova glava zapretila da udari o jastuk. Vreme kada je bio budan je proveo razmišljajući o načinima da se izvuče iz stuacije, iz kuće uopšte. I Niall je odlučio: pozvaće Mariah sutra i tražiti drugi sporazum jer nema šanse da će da ostane u ovoj kući još jednu noć. Jedna stvar je bila sigurna. Ne želi ni da se vrati kod svojih roditelja, čak i ako bi to bilo moguće. Ne bez objašnjenja o tome šta su uradili. Plavušan bi morao da ih vidi uživo pre nego što i razmisli o povratku nazad, što ga ostavlja nodlučnim o bilo čemu. Nije znao šta je hteo, ali je znao da mu treba prostora da se oporavi zato što, kad god je mislio o tome šta se događa, osetio bi mešavinu besa, straha, tuge i panike u stomaku.

Ranije jedino dete nije bilo naviknuto na gungulu koju je zatekao kad je ušao u kuhinju, i dalje u odeći od predhodne večeri. Njegove farmerke su bile izgužvane i osećao se lepljivo i prljavo sa čupavom kosom i neopranim zubima. Liam je došao da probudi Harryija i video Nialla budnog, i kada mu je poželeo dobro jutro, Niall nije odgovorio već se samo okrenuo na drugu stranu. Bilo je veoma bučno i sve je to iritiralo dečka. Liam je pokušavao da završi doručak i ugura sendviče i jabuku u kutiju za užinu, verovatno za Harryija ili Louisja dok se Zayn mučio da spremi dečake. Louis se bunio, negde između plakanja i šutiranja ispod stola, ali Niall nije znao zašto, niti ga je zanimalo. Harry je poskakivao u stolici, pevušeći melodiju koju niko nije mogao da razume ili prepozna dok je uzimao sve viljuške sa stola da napravi neku vrstu tornja, samo da bi Zayn sve vratio na mesto.

„Hoću da idem sa Harryijem!" Louis je zahtevao i udarao o sto.

„Da, bilo bi super! Tata, može li da ide samnom u školu?" Harry se ubacio, njegova kolena se slučajno podižući previše i udarajući o donju stanu stola. „Ow!" požalio se i protrljao koleno.

„Vidiš? To se dešava kada se glupiraš za stolom. Sada sedi mirno, doručak je skoro spreman". Liam ga blago izgrdi i donese tanjir sa isečenom jabukom i tostom.

„Idem sa Harryijem!" Louis izjavi ponovo i pokuša da siđe sa stolice, ali Zayn je bio tu da je vrati na nju.

„Ne možeš sa njim i to znaš. Krećeš u školu kad budeš imao šest godina. Sada pojedi doručak." Zayn reče ali to samo izazva još jednu turu žaljenja i cviljenja od Louisja. Ono što Niall nije znao je da će kroz ovo prolaziti barem jednom nedeljno, zato što Louis nije voleo da bude razdvojen od svog najboljeg drugara za igru. Harryiju nije smetalo da ide u školu, ali je uvek lako privučen na stranu svog brata pa bi uvek podržavao njegove argumente.

Niall konačno uđe u kuhinju, cela situacija potpuna gungula po njegovom mišljenju zato što nije bio naviknut na sve ovo, i sekunde kada su primetili da je tu, sva pažnja se preusmerila prema njemu.

„Dobro juto!" Harry se slučajno prodrao njemu u lice zato što je bio veoma uzbuđen i Niall se namršti u muci.

„'jutro Niall, 'ajde, osećaj se kao kod kuće". Liam ponudi i pokaza po kuhinji.

„Uzmi šta god hoćeš. Imamo tost i sok. Ili bi hteo da te napravim nešto drugo? Mogu da..." otvarao je frižider da vidi šta još može da pronađe sem jaja i slanine, ali tinejdžer samo hufnu, prekidajući ga.

„Ne". Bilo je sve što je rekao dok je stajao, njegovo držanje tela ne pokazajući ništa sem odbojnosti. Zayn podiže pogled odakle je pokušavao da zadrži Louisjevu odeću čistim ali ne reče ništa.

„Vidi Niall! Imamo puno pahuljica. Pokazaću ti." Harry uzbuđeno reče i ostavi svoj doručak da uhvati Nialla za ruku. Nije shvatao koliko opasnu igru igra jer stariji dečak mrzi fizičke kontakte i odmah izvuče ruku pre nego što bi Harry mogao da ga privuče do komode. Međutim Harry nije bio zaplašen.