Lost And Found (Ziam Family) - Prevod na srpski

Poglavlje 20

Petnaestogodišnji Niall Payne je bio na svom putu. Konačno je bio spreman da se suopči sa svojom prošlošću, i nije mogao da dočeka da vidi ljude koje nije video toliko dugo. Pored njega je bila Mariah, dok su oboje hodali prema ulasku u zatvor, kartice posetilačkih dozvola im obešene oko vrata.

,,Okej, ako se budeš osećao neprijatno u bilo kom trenutku razgovora, hoću da mi kažeš i otićićemo momentalno, razumeš?" Mariah mu je rekla dok su prolazili kroz par teških visokih kapija.

,,Da,hoću."

,,I ako se bilo šta drugo desi dok si unutra, uvek možeš pozvati čuvare. Oni su tu zbog tvoje bezbednosti." Glasan ,,beep" zvuk obeležio je otvaranje još jedih teških metalnih vrata.

,,Znam, gledam TV. Biću dobro, ne brini." Uveravao ju je i ona klimnu glavom.

,,Uredu, super. Show-time. Samo pokaži čuvarima propusnicu i pustićete unutra." Pokazala je na debela metalna vrata, i nakon što je uzeo duboki udah, Niall se uputi prema sobi gde je znao da se njegovi otmičari nalaze. Pokazivanje čuvarima posetilačku propusnicu i prolazak kroz vrata se činio lak, dok zapravo nije video ljude koje je nekada zvao roditeljima.

Bilo mu je drago što mu je Mariah dala vreme nasamo sa njima, iako to praktično nije bilo dozvoljeno, pravila nalažući da u sobi sa njim mora da bude odrasla osoba, tokom celog vremena posete. Ali Mariah je nekako uspela da povuče koju vezu tu i tamo, ubeđena da će Niall biti siguran.

Oba zatvorenika su sedela za metalnim stolom, malo više razdvojeni. Izgledali su ekstremno umorno i isceđeno. Leahino lice je bilo bledo, a obrazi utonuli, pošto očigledno nije jela dovoljno, kosa joj je bila sklonjena sa lica u neuredni rep; niko se stvarno i ne bi trudio da namešta frizuru u zatvoru. Marcus nije izgledao ništa bolje, samo što je, u njegovom slučaju, imao i bradu koja je upotpunila izraz lica sličan Leahinom.

Da bude iskren, više nisu ni ličili na njegove roditelje. Izgledali su kao stranci, kriminalci, što zapravo i jesu bili. Niall nije mogao da poveruje kako ih je ikada prihvatao kao svoje roditelje, zato što ih je sad gledao u potpuno drugačijem svetlu. Sekunde kada je Leah videla plavušana koji je ušao u prostoriji, pokušala je da ustane. Nije bila u mogićnosti, zbog lisica na njenim ručnim i nožnim zglobovima, koje se je držale u mestu.

,,Niall! Dušo, o Bože!" Rekla je, skoro u suzama ali je Niall ostao hladan.

Marcus nije pričao, već je samo posmatrao dečka koga je nekad zvao sinom, dok je prilazio stolu i sedao na njegov drugi kraj. Niall im je oboma uputio snishodljiv pogled.

,,Kako si, da li si dobro?" Leah je izgovorila, pre nego što je mogla da se zaustavi.

,,Samo da učinimo stvari jasnim: Ja sam ovde samo zbog odgovora. Jednom kad ih dobijem, odlazim. I nećete me videti nikada više." Niall je hladno rekao ljudima ispred sebe, bacajući pogled na stražare, koji nisu ni slušali šta se dešava.

,,Šta? Ne, Niall, to nije ono što-" Leah je počela, ali je prekinuta hladnim i oštrim glasom svog muža.

,,Šta hoćeš da znaš?" Pogledala ga je i neverici, ne mogavši da veruje da nije pokušavao da joj pomogne.

,,Hoću da znam zašto." Oboje su bili tihi na trenutak, pre nego što je Marcus pročistio grlo.

,,Zato što te volimo."

,,Ne serite!" Niall frknu i ustade sa stolice, spreman da ode, ali ga je poznati Leahin glas zaustavio.
,,Ne, molim te, ne idi. Rećićemo ti sve što hoćeš da znaš, samo nemoj da ideš." Molila je, suze očigledne u njenom glasu, dok se tresao. Niall im je uputio popreki pogled i ponovo seo.

,,Ko je od vas dvoje učinio to?" Pitao je i Leah izdahnu.

,,Ja sam."

,,Zašto?"

,,Zato što nisam mogla da se suzdržim." Odgovorila je tužno, skoro kao dobra učenica kada je profesor kritikuje.

,,To nije odgovor. Zašto ja? Šta se desilo?" Niall je nastavio da navaljuje, očajnički želeći odgovore.

,,Bila sam trudna, eto šta se desilo. Međutim, nešto je pošlo po zlu, i izgubila sam bebu i pre nego što se rodila. Doktori su nam rekli da je bio dečak. Predivan dečak koji nikad nije dobio priliku da živi i doživi ljubav. Morali smo da sahranimo naše dete, bez i da znamo kako izgleda." Reče, gledajući u svog muža koji je gledao u svoje ruke, skupljene u krilu.

,,Kakve veze ja imam sa tim?" Niall je nastavio da dalje pritiska. Nije bio bezosećajan, mogao je samo da zamisli bol koji su oboje mogli da osećaju, ali prioritet su mu bili odgovori. Ništa više.

,,Bilo je to šest meseci kasnije. Naša beba je trebalo da ima četiri meseca i više to nisam mogla da izdržim. Bilo je previše, i jednog dana sam te ugledala. Bio si u kolicima, i dva muškarca su bila pored tebe. Držali su ruke i poljubili se. Čak te nisu ni čuli jer su bili toliko zauzeti." Objasnila je i Niall oseti jezu kako mu prolazi niz kičmu. ,,I onda, videla sam mali natpis sa imenom na tvoj cuci, na kome je pisalo tvoje ime, i znala sam: Bilo bi ti bolje bez njih. Pripadao si meni, nama. Bio si naš Niall. Bio je to božiji znak koji je govorio da te uzmem." Leah je nastavila, njen muž potpuno nesposoban da ga gleda u oči dok se ponovo prisećala bola koji joj je gubljene deteta nanelo.

,,To sam i uradila." Leah reče, razumnim glasom. Bilo je toliko čudno i jezivo da je Niall samo želeo da pobegne i nikada se ne osvrne.

,,Znači, znali ste da su gej? Jeste li me zato naučili da je to pogrešno i odvratno?" Ovog puta je to bio Marcus koji mu je odgovorio.

,,Da. Mislili smo da ako učinimo da ih mrziš, to će učiniti da voliš nas više. Želeli smo da te privučemo sebi, da budeš što više kao mi. I uspevalo je. Naša mržnja prema ljudima koji nisu bili sposobni da brinu o tebi, je to što nas je spojilo. Bilo je kao da je suđeno. Pripadao si nama, i u nekom trenutku si čak i ti to znao." Niallovo lice je već bilo zgrčeno u zgađenosti do tada. Bio je potpuno zgrožen ljudima koji su ga ubeđivali da ga vole, i nije mogao da podnese da bude u istoj prostoriji sa njima ni sekundu više.

,,Vi mi se gadite! Apsolutno ste patetični i poremećeni. Oboje! Ludi ste!" Niall reče, uperivši prstom u oboje dok je ustajao.

,,Ali znate šta?" Nastavio je, podvlačeći stolicu pod sto, ,,Nije uspelo. Ne mrzim ih. Jedini ljudi koje mrzim ste vi. Ostaću sa njima, i šta god da pokušate da kažete ili uradite neće moći da promeni to." Ispljunuo je i uputio se prema vratima, koje je čuvar počeo da otključava.

,,Niall, uradili smo to iz ljubavi. Sve. Ti pederi su šljam, propali slučajevi. Nisu stvoreni, niti kvantetni da odgajaju decu!" Leah je pokušala poslednji put, ali se Niall nije kolebao. Okrenuo se i rekao im:

,,Ne, uradili ste to zato što ste bili sebični. Ne želim da vas vidim ikada više, jer u ovoj prostoriji vidim samo jedan šljam. A to ste vi. Želim vam lep život dok trunete ovde!" I sa tim je napustio prosoriju, Leahin plač je bila poslednja stvar koju je čuo pre nego što su se vrata ponovo zatvorila.

I za Nialla, to je bila dobra stvar. Ta vrata i trebaju da ostanu zatvorena celog njegovog života, i čak iako ne mora da ih vidi nikada više, to je i dalje previše skoro. Ali, na stranu onoga što je osećao sada, znao je da mu je taj razgovor bio potreban. Konačno je imao sve odgovore, odgovore koji su mu dozvoljavali da nastavi i počne novi život, bolji. Jedina stvar koja mu je još ostala da završi bila je da razgovara sa Liamom i Zaynom, i to se činilo najtežim od svega toga, zato što mu savest jednostavno nije dozvoljavala da podigne slušalicu.