Savršeno-nesavršena

At the devil's door

Marko

Otvorio sam oči a Helena mi je i dalje bila u mislima. Poslao sam joj poruku, ispod nje mi se pojavilo ono seen ali odgovora nije bilo. Nervozno sam hodao po sobi koja je bila u haosu. Moram da joj ispričam sve, ali kako kada me ignoriše?

Onda mi je pao napamet Astrosal, čak iako budem nekako uspeo da je ubedim da se vidimo, On bi mogao da nas nađe, moram da mu skrenem pažnju. Prevrtao sam po glavi sve što znam o njemu i jedno ime se stalno ponavljalo Silver, njegov najveći neprijatelj.

Seo sam na pod, ispraznio um i smirio odkucaje srca. U sebi sam izgovorio Silver i odjednom neka svetlost je zasijala tako jako da sam morao da skrenem pogled.

" Znam zašto me tražiš ali problemi Zemljana nisu moja stvar, zašto bih se mešao?"

Marko: Zbog ravnoteže koja jeste tvoja stvar. Do sad sigurno znaš za Helenu.

Silver: O znam je ja bolje nego što ti misliš. Tvoj problem je što je posmatraš kao krhko i nežno biće koje nije sposobno da se samo brani, to je daleko od istine. Ima vremena naučićeš.

Marko: Kako to misliš da znaš Helenu?

Silver: Pratim je od kad se rodila, zar stvarno misliš da bismo tako moćnu osobu ostavili bez nadzora? Ipak moraš da razumeš da svako od nas stoji na stazi sa koje se račvaju dva puta, kuda ćemo krenuti biramo sami. Konačno ona je ta koja će odlučiti i ti tu ne možeš ništa da promeniš.

Marko: Ona još ne zna celu priču kako možeš da očekuješ od nje da donese odluku ako nema sve informacije?

Silver: A zašto ti misliš da ih imaš. Zar si već zaboravio da deo proročanstva nedostaje?

Marko: Molim te pomozi joj, učiniću sve.

Silver: Ne brzaj jezikom, sve je širok pojam, ne obećavaj nešto što ne možeš ispuniti. Ako krene putem Mraka Helena mora biti ubijena, to će ti i ona sama tražiti, ali ti nisi spreman na to.

Marko: Ako je ubijem ostaću demon zauvek.

Silver: Upravo zato je ona tvoj spas ili tvoje uništenje. Ne tražim ti ništa za uzvrat, pomoćiću.

Time se veza prekinula i ja sam ponovo bio u svojoj sobi, prošlo je više od sat vremena bez odgovora. Na ovo će sigurno reagovati, kucam poruku:

" Znam tvoju tajnu".

Posle par minuta stiže mi odgovor, o ne zna i ona moju. Moram da je vidim, da joj objasnim. Pristaje, ali suviše lako sigurno nešto sprema. Šaljem mentalnu poruku Vucici, videćemo je večeras.

Helena

Sada sam puna energije i spremna, živo me zanimma šta taj demon planira? Bila sam uzbuđena, ali me je brinula Marija izgledalo je kao da će svakog trenutka pasti u nesvest.

Helena: Jesi li dobro?

Marija: Da li si ti devojko svesna da bismo mogle da umremo večeras, a ti se tu šetkaš potpuno bezbrižno.

Helena: Slušaj ako ti je frka ne moraš da ideš sa mnom, neću te kriviti zbog toga. Uplašena sam i ja ali više volim da se sudarim sa svojim strahom, nego da se svaki čas okrećem za sobom i čekam kad će me zaskočiti.

Marija: Ne mogu da te ostavim, kao što nebi ni ti mene. Zajedno smo u ovome do kraja, tako da me se nećeš tako lako rešiti.

Helena: Idem malo da odspavam da napunim baterije za večeras.

Legla sam u krevet i brzo utonula u san. Nalazila sam se na čarobnom mestu, bio je to vrt pun raznobojnog cveca koje je okruživalo fontanu. Ona je bila prelepa, sa prednje strane na postolju bila su urezana dva goluba koja su nosila maslinovu grančicu. U samoj vodi stajala je kamena školjka sa biserom iz kojeg je isijavala blaga svetlost, uz samu fontanu bio je posađen jasmin. Sela sam na ivicu i uživala u opojnom mirisu, kroz okolno drveće nazirao se zamak.