-evo sada ću sići.-rekla sam Mateu koji me čekao ispred sobe. Danas je Božić i napokon sam sretna. Pokušala sam nazvati svoju stariju sestru, ali se nije javljala.
-idemo.-sišli smo u dnevni boravak te svima čestitali Božić, a onda smo se zaputili na bazen. Bio je ogroman,a ni za kuću ne mogu reći da je velika. OGROMNA JE!
-Izabel?!-viknula je Mirela.
-ha?-
-zamislila si se. Sve u redu?-kimnula sam glavom i sjela na rub bazena tako da su mi noge bile u vodi.
Mateo's P.O.V.
-Mateo, idi kod nje.-pogurnula me Vanja te sam sjeo do Bele.
-hej.-malo se trznula, ali se okrenula i lagano se nasmijala.
-hej.-tiho je rekla.
-zašto tako tiho?-samo je slegnula ramenima, a onda joj je zazvoio mobitel. Brzo se digla te otrčala po njega, a onda se široko osmjehnula i namignula Vanji. Javila se i sjela do mene. Tek sam sada shvatio kako joj prekrasno stoji onaj kupaći kostim.
Izabela's P.O.V.
-halo?-
-Izabel?-
-Ivana?-
-sretan Božić.-
-također, sestrice.-
-lakše malo sa tim "sestrice".-
-ali...-
-ništa ali. Nazvala sam te samo zato što me muž natjerao.-
čula sam meki glas svoje nećakinje u pozadini.
-nije, zlato. Ovo je jedna mamina prijateljica. A ti me nemoj zvati.-odgovorila joj je na pitanje koje nisam čula te prekinula.
Mislila sam da je sve u redu s nama. Kako sam se prevarila. Jako sam zagrizla usnicu da ne zaplačem.
-sve u redu?-
-da. Sve je u najboljem redu.-ništa nije bilo. Mateo je krenuo nešto reći, ali ga je Luka zvao.
-dođi s nama.-pogledala sam ga i on je odmahnuo glavom.
-možda poslije.-lagano mi se nasmijao, a ja sam samo okrenula glavu.-hajde. Idemo na neko mirnije mjesto.-pružio mi je ruku koju sam prihvatila te smo krenuli.
Mateo's P.O.V.
-tko te rastužio?-
-nitko, Mateo.-
-a znam da netko je. Zašto mi ne kažeš?-
-mislim da je još rano da ti se povjeravam.-
-oh, okej. Pričekaj me tu.-otišao sam u kuću na sekundu po mobitel, a kada sam se vratio Vanja je razgovarala sa Belom.
-...jako ju volim, Vanja. Ali ona mi ne želi oprostiti i boli me to. Danas je Božić, a ona nije pored mene. Ona mene krivi zato što su nam roditelji skoro preminuli. Bili su na rubu smrti. Samo sam htjela otići kod bake. Ništa drugo i dogodila se nesreća...-rasplakala se i Vanja ju je zagrlila te me pogledala. Došao sam tamo i preuzeo zagrljaj. Vanja je otišla, a Bela me pogledala.
-ajme oprosti. Gdje je Vanja?-
-otišla je.-
-uvijek si tu kada zatreba.-
-uvijek ću biti tu za tebe, Bela.
***
-dobro...-uletio sam u Belinu sobu, ali sam ju vidio na podu.
-Bela?!-
-ha?-malo je podigla glavu davidi tko je, a onda se okrenula na drugu stranu i nastavila spavati.
-zašto si na podu?-
-valjda sam pala.-promrmljala je.
-pusti me da spavam.-zabila je glavu u jastuk. Nije mi ništa drugo preostalo nego da ju stavim na krevet pa sam to i napravio, ali tada se samo još više uspavala. Vani je bilo jako sunce pa sam rastvorio zastore. Ona se trznula te prebacila deku preko sebe.
-daj me ostavi na miru.-pokušala me pogoditi nekim malim jastukom, ali je falila.
-nema šanse. Diži se. Dosadno mi je.-
-evo sad si me razbudio. Zadovoljan?-
-jako.-namignuo sam joj i izvadio neku kombinaciju što će obući.
-sutra rano ujutro idemo u Madrid.-
-tko?-
-Luka, Vanja, Ivano, Ema, ti i ja.-
-ja?-
-da, ti. Rekla si da moraš do stana pokupiti svoje stvari.-
-imam jedno pitanje?-
-slobodno.-digla se i stala do mene.
-ovo je tako sramotno.-tiho si je u bradu promrmljala i pogledala me u oči.
-mogu li ostati kod tebe tjedan ili dva?-
-možeš i cijelu godinu ako treba. Malo sam se raspitao kod Vanje za tvoju situaciju. I prije no što išta kažeš, ja sam je natjerao. Bio sam jako dosadan.-jako me zagrlila.
-dijelimo troškove svih računa, o...-
-jesi li ti svoja? Ništa ti nećeš plaćati.-
-ali...-
-ništa ali. Ja sam svoje rekao. A sada se obuci idemo na doručak. Obavila sam higijenu te se presvukla, u kupatilu naravno.
-idemo?-kimnula sam glavom te smo otišli u kuhinju. Pogledala sam na sat i bilo je 11:30.
-još uvijek je rano.-rekla sam sebi u bradu te uzela Mateov sendvič.
-vrati to.-
-uhvati me.-izazivala sam ga, ali sam zaboravila da je on nogometaš. Istrčala sam iz kuće te trčala oko nje. Dok sam gledala iza sebe gdje je Mateo, zabila sam se u nekoga.
-želim svoj sendvič.-držao meza lijevu ruku, a u desnoj je bio sendvič.
-samo grizić.-
-samo jedan. Gladušu.-odgrizla sam, ali poprilično velik komad.
-ODGRIZLA SI POLA SENDVIČA!-bio je začuđen. Jako.
-nismo odredili veličinu.-namignula sam mu i otišla natrag u kuću.
-o Belicee.-viknuo je Mateo.
-reci Mateiću.-
-ne zovi me tako. Napravi mi onaj shake. Molim tee.-
-jedino ako ćeš mi dati da malo otpijem.-krenula sam u dnevni boravak gdje su bili ostali. Mateo je doslovno na koljenima puzao kako bih mu napravila shake.
-molim te, Belaaaa!-napravio je puppy face i još su mu oči zasuzile.
-samo pod uvjetom da mogu malo otpiti.-kimnuo je glavom te sam otišla napraviti i naravno da sam otpila pola shake-a iz čaše.
-opet si to napravila.-vikao je iz kuhinje dok sam se ja igrala sa djecom.
-volim i ja tebe.-viknula sam natrag malo sarkastično.
-vas dvoje ste jako posebni.-rekao je Luka.
-jako posebni.-rekao je Darijo.
-ah znamo.-Mateo je napravio neku facu i neki pokret te smo svi popadali od smijeha. Ja sam uzela Emu te ju dignula u zrak, a ona se počela smijati.
-a tko je moja mala beba?-tepala sam joj, a ona se samo još više nasmijala, a onda je malo povratila na mene. I naravno da su se Mateo i ekipa počeli smijati.
-nije smiješno.-malo sam se nadurila.
-o da je.-Mateo je umirao od smijeha.
-od sada si sam radiš onaj shake.-izbeljila sam mu se.
-zločesto.-samo sam mu se nasmijla.
-acostumbrate.(navikni se)-namignula sam mu te se otišla presvući.
