7.1.2017.
-hej, Bela. Želiš li sa mnom na utakmicu?-probudio sam ju.
-kada je?-
-u 1. Sada je 11.-
-da naravno. Sada ću se dignuti. Samo još malo.-još je pet minuta bila u krevetu, a onda se digla te otišla u kupatilo.
-ja se prva tuširam.-namignula je i zalupila vratima. Poprilično jako.
-Belaa! Moram se i ja istuširati.-kucao sam joj na vrata.
-još samo 2 minute.-
-tako govoriš već pola sata.-
-a dobro evo izlazim.-izišla je raščupane kose i sa fenom u ruci. -zašto si tako živčan?-
-samo ne želim kasniti.-
-pa nećeš. Samo se smiri.-htjela je još nešto reći, ali joj je zazvonio mobitel pa se otišao javiti.
-halo?-
-...-
-zašto zoveš?-
-...-
-molim?!-viknula je.
-...-
-sviđa mi se. To je odlična ideja.-
-...-
-vidimo se.-prekinula je.
-vraćam se u Zagreb.-zagrlila me. Točnije; skočila na mene.-ali tek sutra. Nećeš me se riješiti tako lako. A sada se spremi moramo na utakmicu.-na brzinu sam se spremio. Nisam se ni otuširao, zato što ona želi što prije stići na stadion.
-brže vozi, Mateo.-
-molim te, smiri se. Za dvije minute smo tamo.-malo sam ubrzao, a onda smo stigli za dvije minute.
-evo. Zadovoljna?-kimnula je glavom i izletila iz auta. Stala je nasuprot Santiago Bernabeu-a i okrenula se prema meni.
-kuda?-uhavtio sam ju za ruku te smo prvo otišli do svlačionice.
-nemoj pobjeći.-prošaptao samjoj na uho i ušao unutra.
-Bela!-viknuo je Luka i zagrlio ju, a ja sam se malo nakašljao.
-Mateo! Nisam te ni vidio.-
-jesu li Ramos i Bale gore?-
-valjda. Nisam baš siguran da će uopće dolaziti.-
Izabel's P.O.V.
-sretno.-pozdravili su se nekim jaaaaako čudnim pozdravom i onda smo otišli do mjesta gdje ćemo gledati, a tamo je bio Bale.
-hej.-mahnula sam mu, a on me povukao u zagrljaj.
-vi se baš volite grliti.-promrljala sam i sjela gdje mi je Mateo rekao. Oni su nešto pričali i još je 10-ak ljudi došlo. Postalo mi je ponalo neugodno jer su me promatrali onim pogledom 'Tko si pak sad ti?'. Približila sam se Mateu i stisla se uz njega.
-nemoj da ti bude neugodno. Poznam većinu ovih ljudi. A evo i Sergia. On će sjesti do tebe.-i on me zagrlio te se pozdravio sa njima, a onda sjeo do mene.
-jeste li ti i Mateo zajedno?-
-ne. Što ti pada na pamet?-
-znači ne sviđa ti se?-
-možda malo. Ali ne puno. On me ionako gleda kao prijateljicu. A i sutra odlazim. Tako da nemamo što govoriti o tome.-
-nemoj ići. Mateo je sretniji od kada si s njim.-
-ali moram se vratiti svojoj obitelji.-
-ne moraš. Preseli se ovdje.-
-ne mogu, Sergio.-napravio je puppy face, ali sam odmahnula glavom.
-zločesta si. Zapamtit ću ti ovo.-prekinuli smo razgovor zato što je počela utakmica.
***
Poluvrijeme
-sviđa mi se kako Luka igra.-prokomentirala sam i ubacila se u raspravu između Bale-a, Sergia i Matea.
-zašto?-upitao me Sergio kojem sam sjela na koljeno.
-pa jednostavno mi se sviđa. Nekako je stalno tu gdje treba biti i jako je korektan. Samo ima jedna stvar što mi se ne sviđa. Mislim da onaj na I...-
-Isco.-
-da Isco. Možda bi ga se ipak trebalo povući nazad. Da li on inače igra u sredini kao i Luka?-
-da. Oni ti se inače zovu vezni igrači.-objasnio mi je Sergio.
-Isco je nekako premali za u napad. Koliko sam gledala utakmice hrvatske reprezentacije shvatila sam da bi napadači trebali biti malo viši.-nismo stigli nastaviti zato što je počelo drugo poluvrijeme.
***
Kraj utakmice
-vidimo se dečki.-mahnula sam Sergiu i Bale-u te otišla za Mateom.
-gdje želiš na ručak?-
-svejedno mi je.-slegnula sam ramenima te sjela u auto.
-imaš li temperaturu?-odmahnula sam glavom.
-samo sam gladna.-
-znam gdje ćemo.-vjerojatno mu se upalila lampica te je počeo voziti u drugom smjeru od kuće.
-gdje idemo?-
-u restoran gdje rade najbolje lazanje u gradu. Vjeruj mi.-još je malo ubrzao te smo brzo stigli. Toliko smo brzo ušli u restoran da nisam uspjela ni pročitati ime. Sjeli smo za stol i Mateo je odmah naručio lazanje i bijelo vino.*(fenomenalna kombinacija. Morate probati)*
-svidjet će ti se. Probaj.-bio je tako uzbuđen da je skoro počeo skakati. Probala sam i napokon se malo smirio.
-i kakve su?-
-odlične.-nisam ih se mogla zasititi.-fenomenalne.-
-kupit ću si ovaj restoran.-rekao je punih usta i uspjela sam ga razumjeti.
-nemoj pretjerivati.-
***
-gotova sam.-otpila sam još malo vina te je Mateo otišao platiti račun.
-mogu i ja, Mateo.-
-ali ne želim da ti plaćaš. Uostalom nisi nosila torbu.-izbeljio mi se i pobjegao. Pozdravila sam konobara i potrčala za Mateom te sjela u auto.
-moraš se pakirati?-kimnula sam glavom. Kada sam ušla u kuću potrčala sam u sobu te izvadila kofer.
-postoji li ikakva mogućnost da se prebaciš ovdje na studij?-
-da. Ali se jako puno plaća.-
-ja ću platiti. Samo ne idi. Kako ću biti sam u ovolikoj kući?-
-izdržat ćeš. A ako želiš mogu doći u drugom mjesecu. Za otprilike tri-četiri tjedna. Imam samo ispite položiti i onda nemam predavanja u drugom mjesecu. Tj. nemam do 20.2.-
-naravno da želim.-pomogao mi je pakirati se, a poslije smo zajedno otišli po kartu za Zagreb.
-sutra idemo zajedno u crkvu. Može?-samo je kimnuo glavom i nastavio voziti skoncentriran na cestu. Bilo je kasno kada smo došli kući te smo odmah zaspali. U odvojenim sobama. Iako sam ja u pola noći zvala Matea da mi upali grijanje jer je bilo hladno.
Jutro(8.1.2017.)
-dobro jutro.-prošaptala sam mu na uho i okrenuo se.
-hej. Kada si ustala?-
-prije otprilike pola sata. Sada je 9:30 pa se hajde spremiti. I odmah nakon što iziđemo iz crkve moraš me odvesti na aerodrom.-kimnuo je glavon te se spremio za 15 minuta. Odslušali smo misu, a onda smo krenuli na aerodromu.
-pozdravi ih sve. U moje ime.-prozvalo je moj let pa sam morala ići.
-vidimo se brzo.-htjela sam ga poljubiti u obraz, ali se malo izmaknuo tako da je poljubac ostao u kutku njegovih usana.
-vidimo se 7.2. Ovdje. Na istom mjestu.-prošaptao je.
-ako bude karata i ako uopće bude leta.-
-imaš povratnu kartu. 7.2. je let. Vidimo se.-poljubio me u čelo i onda sam morala ići.-mahnula sam mu i otišla u avion.
