Ne mogu vjerovati da je danas taj dan. Svi moji prijatelji, suigrači i obitelj su ovdje. I ona je tu. Korača prema meni u toj prekrasnoj bijeloj vjenčanici.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ne mogu vjerovati da sam napokon dočekao ovaj dan. Dan kada će postati samo moja i Božja. Ovo je dan koji će mi ostati urezan u sjećanje sve do smrti, a ni tada ga neću moći izbrisati. Onaj dana kada je došla kod mene i sve mi objasnila, moj scijet je bio potpun. I znam da smo mladi, neiskusni, ali ćemo se naviknuti. Zajedno smo. Danas 16.6.2017. uzimam Izabel Andrijanić za svoju ženu tako da nas ni smrt ne može rastaviti.
Izabel's P.O.V.
Ovo je najbolji dan u mom životu. Duljina puta do oltara je preduga, ali ne i za razmišljanje. Dok koračam prema njemu razmišljam o svemu što nas je zadesilo i uvijek se sjetim kako ni Sergio ni ja nikada nećemo zaboraviti onaj naš razgovor.
Flashback
-nemoj da ti bude neugodno. Poznam većinu ovih ljudi. A evo i Sergia. On će sjesti do tebe.-i on me zagrlio te se pozdravio sa njima, a onda sjeo do mene. -jeste li ti i Mateo zajedno?- -ne. Što ti pada na pamet?- -znači ne sviđa ti se?- -možda malo. Ali ne puno. On me ionako gleda kao prijateljicu. A i sutra odlazim. Tako da nemamo što govoriti o tome.- -nemoj ići. Mateo je sretniji od kada si s njim.- -ali moram se vratiti svojoj obitelji.- -ne moraš. Preseli se ovdje.- -ne mogu, Sergio.-napravio je puppy face, ali sam odmahnula glavom. -zločesta si. Zapamtit ću ti ovo.-prekinuli smo razgovor zato što je počela utakmica.
End of flashback
Iskreno,ne mogu čekati da kažem sudbonosno da. Znam da je Mateo pravi za mene i da će me usrećiti.
Mateo's P.O.V.
Slušam svećenika i ne mogu izdržati, a da mi misli ne odlutaju na onaj dan kada smonse susreli, kada je bila sva uplakana. I naravno kako mi je Vanja održala "bukvicu".
Flashback
Samo se odjednom zabila u mene. Dugo mi je gledala u oči, a ni ja za sebe ne mogu reći drukčije. Ima prekrasne oči. -jesi li dobro?- -oprostite. Nije bilo namjerno.-pobjegla je. Tek tako. Okrenuo sam se još jednom te ju vidio kako trči. Kunem se da sam vidio tugu u njezinim očima.
Pa hajde za njom, idiote.
Ne mogu.
A zašto? Zato što si kukavica?
Nisam. Sutra ću je pozražiti.
Moj ugodni razgovor sa samim sobom je prekinuo Luka. -Nismo ni stigli kako treba, a ti već bariš. To je moj dečko.-zagrlio me i potapšao po leđima, a ja sam ga samo zbunjeno pogledao. Htio sam mu odgovoriti, ali me Vanja pretekla. -Pusti ga na miru, Luka. Vidiš da je još pod dojmom.-bila je potpuno u pravu. Stvarno je moram pronaći. -Mateo?!-viknula je Vanja.-Izvoli.-dala mi je torbicu.-Nađi je i vrati joj ju.-
End of flashback
***
-mislim da je vrijeme da održimo mali govor.-rekla mi je sada moja žena i izišli smo na podij. -mogu li vas zamoliti za pažnju?-Bela je započela.-želim se prvo ispričati zbog zadnja dva tjedna. Zbog svih neprilika i svađa. Jako mi je žao, ali mislim da će me sve udate žene ovdje razumjeti. Malo mi je bilo stresno zbog završnih priprema, ali evo, danas smo tu i živi smo i zdravi i napokon vjenčani. Hvala vam svima.- -moj red.-odmah sam joj uzeo mikrofon.-prvo se želim zahvaliti Sergiu i dragom Bogu što ga je stvorio. I inda svima vama naravno. Sergiu posebno, zato što me on na jednom putovanju toliko izludio da se kroz cijeli bus orilo kako mi se Izabel sviđa. On je jedini zaslužan za to i veliku mu važnost pridajem u tome. On je na kraju taj koji me natjerao da priznam. Jer da to nisam priznao ne bi danas bili ovdje. Hvala vam svima i volim te, Bela.
Moralo je ovako završiti, a nisam htjela razvlačiti priču dalje. Nema smisla tako da hvala vam svima i nadam se da će brzo izići i nova priča.❤❤
