17.1.2017.
-dobro jutro, Ivana.-
-hej.-
-još si ljuta?-
-naravno da jesam. Zašto mi nisi rekla?-
-pa nisam mislila da je važno.-
-ma naravno da nije. Osim što si u vezi sa Mateom Kovačićem nije uopće važno. Sve je sasvim u redu.-sarkastično je odgovorila te otišla iz kuhinje.
-Ivana stani.-
-neću. Boli me što mi se ne povjeravaš. Pa ja sam ti sestra Izabel.-
-ali...-
-ništa ali. Ne želim razgovarati.-vratila sam se u kuhinju gdje mi je zvonio mobitel. Javila sam se bez da sam vidjela tko zove.
-molim?-odrješito sam rekla.
-mogu nazvati poslije.-Mateo je smireno rekao.
-ma nema potrebe. Sve je u redu.-
-ne zvučiš baš tako.-
-malo sam se zakačila s Ivanom.-
-a zašto?-
-nisam joj rekla da smo nas dvoje zajedno nego joj je Ena to rekla.-
-a zašto joj nisi rekla?-
-ne znam. Vjeruj mi da ne znam.-duboko sam udahnula.
-sve će biti dobro. Pa ne može se ljutiti na jedinu sestru, zar ne?-
-a valjda.-nesigurno sam rekla.
-moram sada na trening. Čujemo se. Okej?-
-okej.-prekinula sam te ostavila mobitel na stolu.
-mogu li ući?-Ivana je kimnula glavom te sam ušla u njenu sobu.
-opro...-
-kada sam te pitala što ste ti i Mateo, rekla si da ste samo prijatelji. Zašto si mi lagala?-
Flashback
-sjednimo.-pokazala je na neku klupicu i sjele smo.
-hvala ti za ovo.-
-nema na čemu. A sada. Ti i Mateo? Što je to?-namignula mi je.
-on mi je najbolji prijatelj. A uostalom on je Enin dečko.-nasmijale smo se.
-Ena mi je jučer rekla kako joj kradeš dečka.-
-moraš porazgovarati sa njom.-sve smo pručale šaptanjem.
-zašto šapćemo?-upitala sam ju.
-nisam sigurna.-
-jesi li sigurna u vezi one trgovine u Madridu?-
-naravno da jesam. A i vi golupčići možete biti zajedno.-
-golupčići?-
-pa da. Ti i Mateo.-
-Mateo i ja nismo zajedno.-
-samo ti nastavi lagati.-izišle smo iz saune te se uputile k frizeru i manikeru.
End of flashback
-nisam. Pitao me tek 14.1.-
-aha. Ali nemoj ovakve stvari skrivati od mene. Okej?-
-okej. Volim te Ivana.-
-i ja tebe Bela. I ja tebe.-
-idem sada učiti za ispite.-
Navečer
Zvonjava mobitela me probudila.
-tko je?-
-Mateo. Umorna?-
-da. Sada sam se probudila.-
-učila si ponovo?-
-da i počela sam malo diplomski pisati napokon.-
-moraš se odmarati. Nemoj da ja moram dolaziti.-
-neće biti potrebe.-
-danas sam dečkima pričao kako smo se prvi put sreli. Sjećaš se?-
-naravno.-prisjetila sam se tog trenutka.
Flashback
Na ulici sam skrenula nadesno te se zabila u nekoga. Podigla sam glavu i vidjela tako prekrasne oči. Nikad ljepše. Malo sam se zagledala, a onda sam shvatila da me gleda kao da sam neka luđakinja.
-jesi li dobro?-
-oprostite. Nije bilo namjerno.-pobjegla sam i tek onda shvatila da je to bio Mateo Kovačić.
End of flashvack
-Bela? Jesi tu?-
-da. Samo sam se malo izgubila u mislima. Znaš da ja zapravo nisam odmah registrirala tko si?-
-naravno da nisi. Tko može podnijeti ovoliku ljepotu?-
-ha, ha, ha. Jako smiješno.-
-ah znam. Takav sam.-nasmijala sam se te smo šutili.
-nedostaješ mi, Mateo. Dosadno mi je.-
-i ti meni, Bela. Ali brzo će sve proći pa ćemo biti zajedno. Vjeruj mi.-
18.1.2017.
-dobro jutro, sestrice.-
-hej.-umorno sam digla glavu sa stola.
-što se tebi dogodilo?-nasmijala se.
-učila sam do kasno.-
-koliko imaš ispita?-
-imam sutra jedan i sljedeći tjedan dva.-
-trebaš se malo odmoriti.-
-ne mogu. Idem malo prošetati pa ću ponovo na učenje.-
-idem ja sa tobom.-
-okej. Požuri sa spremanjem.-stvarno je bila brza. Bila je gotova za 10-ak minuta.
-idemo.-uhvatila me pod ruku te smo izišle na hladan zrak.
-kada trebaš diplomski predati?-
-negdje na početku šestog mjeseca. Valjda.-
-hoćeš li ići kod Matea?-
-da. Otići ću kod njega mjesec dana pa ćemo se vjerojatno vratiti oko Uskrsa. Zajedno naravno.-nasmijala sam se na samu pomisao da ćemo uskoro biti zajedno.
-stvarno si jako sretna s njim.-
-jesam. Vjeruj mi da jesam.-mobitel mi je vibrirao pa sam ga izvadila i javila se.
-halo?-
-hej, draga. Jesi se naspavala?-
-jesam. A ti?-
-da. Maloprije sam se probudio. Vozim se na trening sada.-
-ne bi smio razgovarati na mobitel dok se voziš. Ne želim da ti se nešto dogodi.-
-neće se ništa dogoditi.-čula sam kako je zalupio vratima pa sam pretpostavila da je stigao na stadion.-jesi li ti uzela moju nikeovu duksericu? Onu sa natpisom Just do it.-
-možda.-
-kradljivice. Hej dečki.-vjerojatno ih je pozdravio.
-za koliko ti počinje trening?-
-za 15-ak minuta.-
-onda ti neću smetati. Idi se spremiti pa ćemo se čuti nakon treninga. Okej?-
-okej. Čujemo se Bela.-
-bok Mateo.-poslao mi je pusu te sam se nasmijala.
-ne mogu vjerovati koliko si zaljubljena!-malo je jače rekla.
-ni ja...-htjela sam nastaviti, ali su nas prekinula dva momka koja su došla do nas.
-hej cure. Želite li na kavu sa nama?-
-ne.-brzo sam odgovorila i produžile smo, ali oni dvojica nisu odustajali.
-ma dajte cure. Samo jedna kava.-bili su zgodni. Stvarno jesu, ali Mateo je duplo zgodniji.
-gledaj zlato. Ona je udata i ima dijete.-pokazala sam na Ivanu.-a ja imam dečka. Tako da. Gubite se. Nemate što tražiti ovdje.-
-pa nama to ne smeta.-
-e pa nama smeta.-Ivana se oglasila.
-ma dajte cure. Tko može odoliti ovakvom tijelu?-pokazali su na sebe.
-nas dvije.-mahnule smo im te se vratile kući.
Navečer
(P.S. nakon utakmice sa Celta Vigom koju smo izgubili 2:1😭)
-druga izgubljena u nizu.-uzdahnula sam i bacila se na kauč.
-nema veze. Trebaš se čuti sa Mateom. Vjerojatno će biti uzrujan.-
-idem ga odmah nazvati. Valjda se već presvukao.-uzela sam mobitel tebga nazvala. Poprilično se brzo javio.
-hej, Belice.-
-hej, Mateo.-htjela sam još nešto reći, ali nisam stigla jer me on prekinuo.
-možemo li ujutro pričati? Nisam baš raspoložen sada i ne želim se istresati na tebi.-
-okej. Čujemo se ujutro. Nazovi me kada se naspavaš.-
-čujemo se.-prekinuo je.
-i?-Ivana se okrenula prema meni.
-razgovarat ćemo ujutro. Sada je malo uznemiren.-
-okej onda. Idemo sada spavati.-
-sutra moramo razgovarati o rukometu i moraš biti malo tiša kada ga gledaš. Nemoj glumiti Željka Babića ili Peru Metličića. Molim te.-kimnula je glavom te s Antom otišla na spavanac.
