Never let you go

Sixth chapter

4.1.2017.

Belu boli već 3 dana i stvarno joj nije dobro. Povraća i temperatura ne spada ispod 37.5. Ne može jesti niti piti te se ne miče iz kreveta. Samo na wc.
-Bela, moraš se istuširati.-
-ne mo...-ponovo je dobila nagon za povraćanjem pa je potrčala u kupatilo, a ja za njom.
-oprosti zbog ovoga.-
-nema veze. Želiš li da zovem doktora?-
-nema potrebe.-
-nemoj Bela. Naravno da ima potrebe. Boli te već 3 dana i odbijaš doktora. Sada ću ga nazvati. Bez prigovora.-odveo sam ju do kreveta.
-možeš li samo malo zamračiti?-kimnuo sam glavom te povukao zavjese, a onda nazvao doktora. Nije se javio.
-ne javlja se. Poslije ću pokušati ponovo. Treba li ti još nešto?-
-ne hvala. Samo lezi ovdje.-legao sam do nje i ona se naslonila na mene. A onda i zaspala.

***
Izabel's P.O.V.

-probudi se, Mateo. Zvao te neki čovjek i rekao da moraš u teretanu.-otvorio je oči te se digao.
-jesi li ti bolje?-
-malo. Sada moraš ići.-
-ali ne želim te ostaviti.-
-samo na sat-dva.-kimnuo je glavom te otišao.
-oh da, pozovi Pilar i Vanju da ti prave društvo.-

Nakon 2 sata

-jesi li bolje?-to mu je bilo prvo pitanje kada je došao.
-bolje sam. Hvala. I mislim da se sada mogu vratiti u svoju sobu.-opet me poljubio u čelo.
-ne još. Imaš malu temperaturu. I sutra će tek doći netko da nam popravi.-
-ali nije više toliko hladno.-
-ne još. Idem se istuširati.-
-želiš li da gledamo utakmicu?-viknuo je iz kupatila.
-može! Idem dolje napraviti kokice.-izišla sam iz sobe prije no što je uspio nešto reći.
-Bela vraćaj se.-viknuo je od gore i spustio se u kuhinju.
-vrati se gore. Bosa si, u tajicama i mojoj kratkoj majici. Molim te.-odmahnula sam glavom.
-nećeš milom, hoćeš silom.-uhvatio me kao mladenku te odnio u sobu.
-ali mogu se kretati.-
-ne možeš. Ne dopuštam ti. Sada lezi tu i eto me za pet minuta.-ostavio me da čekam i pojavio se točno na vrijeme.
-kasniš sekundu.-
-upsić.-bacio se pored mene i dao mi kokice.
-da li je upaljena vatra u dnevnom boravku.-
-nije. Ali ju mogu upaliti. Ako želiš.-
-ma nemoj se mučiti.-
-nije mi problem.-prenio me s kokicama u naručju u dnevni boravak te upalio vatru.
-hladno ti je?-ne mogu vjerovati da postoji ovako brižan muškarac.
-nije.-
-svejedno.-pokrio me dekicom.
-hvala što se ovoliko brineš.-
-nema na čemu. Počinje utakmica.-ja sam zaspala negdje u 35. minuti.
-laku noć, Bela.-uvukla sam se u njegov zagrljaj još jače.

5.1.2016.

-budi se Bela. Brzo će ručak.-otvorila sam oči i nalazila sam se u Mateovoj sobi.
-koliko je sati?-
-dva popodne.-
-molim?-
-ja sam odradio trening i vratio se oko jedan, a ti si još uvijek spavala. I nisam te htio buditi. Jutros nisi imala temperature i popravljena ja grijalica u tvojoj sobi.-
-okej. Jesi li ti spremao nešto za ručak?-odmahnuo je glavom.
-onda ću ja nešto na brzinu.-
-nema potrebe. Donio sam pizzu.-
-trebao si me probuditi kada si došao sa treninga. Mogla sam spremiti nešto.-
-nisi trebala. Sada jedi.-uzeo je jedan komad i prinio ga mojim ustima.
-ti nećeš jesti?-
-ja sam svoju pojeo.-
-kako je bilo na treningu?-
-okej. Prekosutra imamo utakmicu protiv Granade. Ako želiš ići nabavio sam ti kartu.-izvadio ju je iz zadnjeg džepa.
-okej. Ti igraš?-
-ne. Bit ću s tobom na tribinama ako želiš ići.-
-onda da. Voljela bih to. Ali nadam se da ću te jednom vidjeti kako igraš. Uživo.-
-nisam baš nešto najbolji.-zaljepila sam mu komad pizze u lice.
-nemoj lagati. Malo sam gledala kakvu tehniku imaš na youtubeu. Super je. Iako se ne razumijem u nogomet.-
-hvala ti.-
-sada se napokon mogu kretati.-digla sam se iz kreveta, ali me on povukao.
-što...-
-ne možeš. Jedno jutro bez temperature i ti odmah na noge. Moraš još bar jedan dan u krevetu biti.-
-a daj ne mogu više ležati u krevetu.-
-moraš.-na laptopu je upalio Bailando od Enriquea Iglesiasa i ja sam se rasplesala.
-nema plesanja.-izbeljila sam mu se te me počeo škakljati.
-dosta?-kimnula sam glavom i nastavila se smijati.
-majmune.-tiho sam rekla, ali me čuo.
-želiš opet?-odmahnula sam glavom te potrčala u kupaonicu.
-imaš spremnu kupku!-povikao je te vjerojatno otišao. Stvarno je jako brižan. Uživala sam u kupku, ali nisam imala odjeće pa sam bila prisiljena izići iz kupatila u sobu gdje se našao i Mateo.

Mateo's P.O.V.

Izišla je iz kupatila skoro gola. Imala je samo ručnik zamotan oko sebe. Zgodna je. Poprilično.
-ovdje ti je odjeća. Ja idem.-ovo je užas. Izletio sam iz sobe i otišao u kuhinju gdje sam napravio sebi sendvič iako sam prije sat vremena ručao. Ali što reći. Nogometaš sam.
-evo me.-
-opet si na nogama.-
-ne želim više biti u krevetu. Dosadilo mi je.-sjela je u dnevni boravak i upalila neki film.
-želiš li malo sendviča?-kimnula je glavom, uzela mi sendvič iz ruke te opet odgrizla ogroman komad.
-opet?!-nevino se nasmijala.
-upsić.-nakon otprilike pet minuta digla se te otrčala u wc. Mislio sam da treba obaviti nuždu, ali sam čuo povraćanje.
-jesi li dobro?-pogledala me i vidio sam blijedu boju.
-prekrasno.-rekla je sarkastično.
-je li bilo majoneze u onom sendviču?-
-naravno da je.-
-to mi je naškodilo.-
-možemo li ići dolje?-kimnula sam glavom te me ponio dolje.
-hvala što se tako brineš.-
-ah što reći. Dosadno mi je u životu.-nasmijala sam se te se uvukla u njegov zagrljaj.
-spavaj.-poljubio meu čelo te me još jače zagrlio.