20.2.2017.
Ponovo, Zagreb. Jutros sam rano sjela na avion i otišla iz Madrida. Glupi fakultet. Samo mi oduzima vrijeme koje sam trebala posvetiti nama.
-TETA BELA!-Ena me doslovno srušila kada sam ušla u kuću.-daj da vidim prsten.-uzela me za ruku i vidjela prekrasan prsten.
-joj kako je lijep.-
-hej sekice.-
-hej, Ivana. Kako si?-
-dobro. Jako dobro.-nisam skidala osmijeh sa lica.
-i ti si kao što vidim jako dobro i jako mi je drago zbog tebe.-lažno se nasmijala i spustila glavu.
-Ena, odi u moju sobu. Imam nešto za tebe.-potrčala je gore u sobu, a ja sam sa Ivanom sjela za stol.
-što se dogodilo?-
-mislim da me Ante već duže vrijeme vara.-
-kako misliš vara?-
-vara. Sa drugom ženom. Razumiješ?-krenula sam nešto reći, ali je Ante ušao u kuću.
-hej, Izabel. Nisam znao da se vraćaš.-zagrlio me i očekivala sam da će poljubiti ili zagrliti Ivanu, ali ništa.
-da. Morala sam se vratiti zbog fakulteta.-
-okej. Ima li što za jesti? Došao sam sa pauze.-
-da. Upra...-
-nema veze. Sam ću uzeti.-nasmijao mi se i otišao u kuhinju, a Ivana je zaplakala.
-Ivana...-
-nemoj, Bela. Ne sada.-potrčala je uz stepenice i zakačila Enu rukom tako da je malena pala i počela plakati. Ivana se samo okrenula prema Eni i pogledala iza mene gdje je bio ljutit Ante.
-nisi sposobna ni dijete odgajati.-samo ju je još više rasplakao te je ona sišla do Ene, uzela ju te otišla u sobu. Ante je sve to mirno promatrao.
-što nije u redu sa tobom?-
-sa mnom je sve u redu. Ali sa njom nije.-
-varaš li je?-pogledao me u oči.
-ne! Što ti pada na pamet.-
-pa zašto si onda takav prema njoj?-
-zato što sumnjam da ona mene vara. Zadovoljna?-
-a zašto to sumnjaš?-
-nije tvoja stvar!-
Ivana's P.O.V.
Slušala sam ih dolje kako se svađaju te pokušavala umiriti svoju malu curicu.
-oprosti mi, Ena. Oprosti mi. Nisam te htjela udariti. Nemoj plakati.-
-ali boli me, mama.-
-voljela bih da mogu svu tu bol prenijeti na sebe.-poljubila sam ju u čelo i onda je ušao Ante. Okrenula sam glavu od njega i počela nešto pjevušiti na njeno uho.
-došao sam po neke dokumente pa idem.-rekao je hladnim glasom što je mene natjeralo na plač. Samo sam kimnula glavom i nastavila ljuljati Enu. Zatvorila sam oči i očekivala da će me samo poljubiti u čelo i da će mi reći da me voli.
-vol...-počeo je govoriti, ali se zaustavio.
-nešto si rekao?-
-ne.-krenuo je izaći, ali sam ga zovnula.
-Ante?-
-da?-
-volim te.-okrenuo se prema meni i pogledao me.
-okej.-rekao je to tako lagano. Tako ležerno.
-nećeš ništa reći, tata?-upitala ga je Ena, a on se zaledio.
-volim te, Ena.-
-a ne voliš mamu?-samo je izdahnuo i otišao, a Ena se okrenula prema meni.
-zašto ti tata nije rekao da te voli i da smo ti i ja njegovo sve na svijetu, kao što uvijek govori?-
-još si mala, Ena. Zašto ne bi otišla kod Izabel i malo se zabavi sa njom, a ja ću malo prileći?-
-okej, mama.-
-da li te boli još uvijek?-
-ne. Sada je sve u redu. Želiš li čaj?-
-ne, hvala ti, dušo.-poljubila sam ju u čelo. Ona je otišla, a ja sam prespavala cijeli dan u suzama.
***
Izabel's P.O.V.
-hej cure. Kako ste?-ni ja ni Ena nismo odgovarale.-nešto se dogodilo?-
-da, tata. Nešto se dogodilo. Sjedi.-pokazala mu je na mjesto pokraj sebe i on je sjeo.
-nešto važno?-
-da, jako važno.-
-reci.-digla se na noge te stala ispred Ante.
-dogodilo se to, tatice, da ja u susjednoj sobi već noćima čujem mamu kako zaspe plačući. I danas, kada je mislila da sam izišla iz sobe, čula sam ju kako plače i pokušava to prekriti. I zato, ODMAH IDI GORE I ISPRAVI TO!-
-ne podiži glas na mene, Ena. I ne rješavaj naše probeleme. To ćemo mi sami riješiti.-otišao je gore, a Ena i ja za njim te smo ih prisluškivale.
-Ivana, digni se.-
-reci.-sve je bilo poprilično tiho.
-zašto ne prikriješ malo svoj plač nego te naša kćer mora slušati?-
-nisam znala. Oprosti, neće se ponoviti.-ne mogu vjerovati što on to govori.-želiš li da ti napravim večeru?-
-ne. Misliš da sam nesposoban napraviti jelo?-
-ne. Nisam krivo mislila. Samo sam se ponudila za pomoć.-
-da naravno. Meni se nudiš samo za pomoć, a nekome drugom nudiš i ostale usluge, zar ne?-stavila sam ruke na Enine uši, a ona ih je makla. Samo sam izdahnula jer se nema smisla boriti protiv tog malog tvrdoglavog stvorenja.
-ne razumijem te.-
-varaš li me?-
-ne. Ali me boli što tako misliš.-čuli su se koraci te smo se ja i Ena pomakle.
-stani, Ivana.-kvaka se malo pomakla te je onda stala.-nisam znao. Netko mi je rekao da se viđaš sa drugima.-
-više ćeš vjerovati nekoj drugoj osobi, nego meni?-
-oprosti mi. Stvarno ne znam gdje mi je bila pamet kada sam povjerovao u te laži. Žao mi je i volim te.-Ivana je uzdahnula i izišla iz sobe.
-što vas dvije radite ovdje?-Ante je izišao za njom i zunjeno nas pogledao.
-Ena? Izabel?-
-ne želim pričati sa tobom.-Ena je otrčala u sobu i ja za njom.
-pričekaj me.-zatvorila sam vrata njezine sobe i sjela do nje na krevet.
-ne volim kada je tata onako grub prema meni.-
-znam, draga. Znam. Ali tata ti je samo pokušavao nešto objasniti i ne smiješ se ljutiti na njega. On ti samo želi dobro.-
-kada ćete Mateo i ti dobiti bebu?-u jednom trenutku sam stala i nisam znala što joj reći.
-teta Bela?-
-ne znam draga. Ali nadam se brzo.-poljubila sam ju u čelo i zagrlila.
*nisam planirala puno nastavaka. Maksimalno 30-35. Što znači da se lagano približavamo kraju priče.😉*
