10.2.2017.
-dobro jutro, Ružice.-
-oh dobro jutro, Bela. Zašto si ovako rano na nogama? Pa tek je...9 SATI?!-
-niste se odavno ovako naspavali?-
-ne. Želiš li da ti pomognem s doručkom?-
-hvala, go...Ružice, ali nema potrebe. Jedino možete probuditi ostale. Doručak je gotov.-
-okej. Želiš li da ti pomognem staviti sve na stol?-
-samo probudite ostale.-otišla je na kat, a ja sam uzela tanjure i okrenula se kako bih ih odnijela na stol, ali iza mene je bio Mateo.
-dobro jutro.-poljubio me na blic i uzeo mi tanjure te ih odnio na stol.
-malo si blijeda.-
-malo se loše osjećam. Možeš li ovo dovršiti?-pokazala m mu na kuhinju te krenula prema sobi.
-želiš li da idem s tobom?-
-ne treba, samo ću malo prileći.-zaobišla sam njegovu obitelj te ušla u sobu. Zamračila sam je, a onda se pokrila pokrivačem preko glave.
***
11.2.2017
-Bela? Probudi se, ljubavi.-maknuo je pokrivač s moje glave, ali sam ga ja ponovo vratila.
-što je Mateo?-
-samo sam htio provesti malo vremena s tobom prije no što odem u Pamplonu.-
-idi u dnevni boravak. Dolje sam za dvije minute.-stvarno sam ubrzo bila u dnevnom boravku gađajući se kokicama s Mateom.
-stani Mateo. Vanja me zove.-samo sam se nastavljala smijati javljajući se na mobitel.
-hej Vanja.-
-Bela! Konačno si se javila.-
-oprosti. Malo se zabavljam s Mateom.-
-okej je. Želiš li večeras doći kod mene gledati utakmicu?-
-naravno. Voljela bih to.-
-okej. Vidimo se onda.-
-bok. Pozdravi Matea.-
-i ti Luku.-
-naporan si.-
-ja naporan?-
-da. Ti naporan.-
-zaboravi na pizzu za ručak danas.-
-nisi naporan. Ja tebe volim najviše na svijetuuuuu.-skočila sam mu na leđa.
-nemoj mi se sada izvlačiti. Gotovo je.-
-a molim te, Mateo.-poljubila sam ga u vrat i onda me spustio sa svojih leđa na stolicu.
-što Mateo? Ne padam ja na te fore.-
-kakve fore?-
-ovakve.-uhvatio me za stražnji dio vrata i na dijelu ispod uha ostavio jedan poljubac.
-ja to nisam napravila.-
-stvarno?-
-najstvarnije.-zagrizla sam usnicu i nasmijala se.-
-kada idete?-
-trebali bi za oko pola sata krenuti.-
-jesi li spreman?-
-da. Ali danas ne počinjem od prve minute.-
-okej. To nije važno. Važno je da se ti dobro osjećaj bez obzira dobio ili ne dobio priliku. Okej?-
-volim te tako puno, princezo.-
-princezo?-
-da. Ti si moja princeza.-
-volim te, Mateo.-
***
-hej, Vanja. Došla si otpratiti Luku?-
-ma samo sam ga dovela ovdje. Ideš li odmah sa mnom?-
-ne. Ovdje sam s autom, a i imam nešto posla u kući pa ću doći oko osam. Okej?-
-može. Vidimo se.-mahnula sam joj, a onda i Mateu pa sam krenula prema autu.
-Bela!-okrenula sam se te vidjela Marka.
-što želiš?-
-tebe. Sada kad ti nema dečka možemo se malo zabaviti.-približio mi se te uhvatio pramen moje kose.
-ostavi me na miru. Ja i ti smo gotovi. Jasno?-
-nije jasno. Znam da me još uvijek voliš...-
-ne volim te više. Ostavi i mene i Matea na miru.-otrgla sam ruku iz njegove te potrčala u auto. I baš tada sam mislila da je sve gotovo, ali ništa nije bilo gotovo.
***
-otvaraj ta jebena vrata!-Marko se zaderao i ja sam se još više sklupčala u kut naše sobe. Suze su mi nenormalnom brzinom tekle niz lice i morala sam nazvati Balea. On je zapravo bio jedini koji mi može pomoći, ali on se nije javljao pa sam mu samo poslala poruku da mora brzo doći.
-Bela!-uletio je u sobu, a ja sam od straha ispustila mobitel te pokušala pobjeći u kupatilo, ali mi je on presjekao put. Uhvatio me za stražnji dio vrata i počeo ljubiti po vratu.
-Marko! Ostavi me.-pokušala sam se odmaknuti, ali me još više stegao i onda me bacio na krevet i stao iznad mene.-nemoj, Marko. Ostavi me na miru.-plačući sam ga pokušala odmaknuti, ali nisam uspjela.
-Bela!-čula sam Balea od dolje pa sam ga pokušala dozvati, ali je Marko stavio ruku preko mojih usta.
-prestani plakati!-opalio mi je šamar i još me par puta udario dovoljno da me boli.-neće ostati na ovome. Zagorčat ću ti život.-
-Bela.-vidjela sam Balea na vratima i odmah je dotrčao do mene.-smiri se. Ja sam tu i ništa ti se neće dogoditi. Okej?-nisam bila sposobna odgovarati.
-želiš li da zovem Matea?-odmahnula sam glavom.
-ostani sa mnom. Molim te.-
12.2.2017.
Plakala sam cijelu noć i tek sam se malo smirila ujutro kada je Mateo došao, a Bale otišao.
-hej, Bela. Zašto si plakala?-čim je došao potrčala sam mu u zagrljaj i jecala.
-Marko...-
-što se dogodilo s Markom?-
-bio je ovdje...i napao me. Bojim se, Mateo.-
-ne moraš se bojati. Sada sam ja tu uz tebe i nigdje te ne ostavljam samu. Okej?-kimnula sam glavom i legli smo na krevet te zaspali.
***
-želiš li da odemo prošetati?-
-pa zapr...-netko je pozvonio pa sam otišla otvoriti.
-Marko?-
*oprostite što je kratko, ali stvarno nemam inspiracije zadnjih par dana. Potrudit ću se napisati sljedeći nastavak na vrijeme.*
