4.2.2017.
-moguće je da će odgoditi utakmicu protiv Celta Viga.-rekao sam joj čim sam došao kući.
-a zašto?-
-valjda zbog nevremena.-
-je li to znači da ćemo napokon pogledati Ponos i predrasude?-
-mislim da je tako.-
-svih šest epizoda?-
-svih šest.-zaletila mi se u zagrljaj te sam ju refleksno uhvatio.
-sada me možeš pustiti.-pogledala me u oči.
-jako si lijepa. Mislim da sam tek to sada shvatio.-promrmljao sam i poljubio ju.
-hvala ti.-zacrvenila se i sakrila glavu u moja prsa.
-prekidamo nešto?-okrenuo sam se prema Sergio i Luki koji su ušli u dnevni boravak te sjeli na kauč.
-osjećajte se kao kod kuće.-sarkastično sam promrmljao, a Sergio odvratio istom mjerom.
-hoćemo, hvala.-
-gledala sam to, Luka.-Bela mu je uzela upravljač iz ruke te prebacila na neki ljubavni film.
-moramo ovo gledati?-
-naravno da moraš.-rekla je i utišala nas kako bi mogla u miru gledati film.
-Belice?-Luka ju je potapšao po ramenu.-film je bio poprilično dosadan. Možemo li mi sada gledati tenis?-
-tenis?-
-da. Igraju Hrvatska i Španjolska.-
-aha. Okej. Da li je Vanja kod kuće?-
-e da. Rekla mi je da ti kažem da dođeš kod nje.-
-idem ja. Mateo, posudit ću auto.-uzela sam ključeve i otvorila vrata kako bih izišla, ali me Mateo zaustavio.
-a meni ništa?-poljubila sam ga i još jednom su prošli trnci kroz mene.
-volim te.-uzvratila sam mu istim riječima te otišla kod Vanje.
-Vanja! Hladno mi je!-vikala sami još par puta pozvonila, a onda mi je Ema otvorila vrata.
-uđi, teta Izabel. Mama se tušira, ali će brzo.-zatvorila sam vrata nakon što sam ušla te se uvalila kod Eme koja je gledala Frozen, a mali Ivano se upravo trebao vratiti od prijatelja. Barem tako Ema kaže.
-hej, Bela! Možeš li, molim te, nazvati Luku i pitati ga da li je otišao po Ivana kod prijatelja?-
-nema problema.-
-Bela? Nešto se dogodilo?-nazvala sam Matea umjesto Luke, ali nema veze.
-daj mi Luku.-
-reci, Belice najdraža.-
-jesi li trebao otići po Ivana?-
-idem odmah.-htio je prekinuti, ali sam ja bila brža.
-ja ću otići po njega.-
-hvala ti.-
-želiš li ići sa mnom po brata pa možemo donijeti i neke grickalice?-Ema je kimnula glavon te potrčala obuti čizmice, a ja sam rekla Vanji da ćemo se brzo vratiti i usput ju pitala za adresu.
-idemo.-stavila sam Emu na zadnje sjedalo te povukla preko nje pojas, a ubrzo smo krenule.
-Ivano!-mahnula sam mu i on je potrčao prema meni.
-odkud ti ovdje?-
-idemo kupiti neke grickalice pa ćemo ići kući. Hajde se obući i pozdravi se sa prijateljem.-on je otrčao, a meni je prišao otac Ivanovog prijatelja.
-Rodrigo.-
-Izabel.-
-vi ste Ivanova majka?-
-ne. Samo sam obiteljska prijateljica.-
-u redu. Zauzeti ste?-malo sam se zakašljala, a onda ga pogledala.
-poprilično ste izravni. I da, imam dečka.-
-znači nemam šanse?-pogledala sam u njegovu ruku na kojoj je bio zlatni vjenčani prsten.
-oženjeni ste.-uhvatila sam Emu jače za ruku.
-meni ne smeta.-
-meni da.-
-idemo, teta Bela?-Ivano je došao do mene te smo se pristojno pozdravili.
-nadam se da ćemo se vidjeti ubrzo.-
-ja ne.-nasmješila sam mu se te smo otišli. Pomalo me prolazila nekakva jeza od tog čovjeka. Po putu smo svratili do trgovine te kupili grickalice, a onda se vratili kod Vanje.
-evo nas!-Ivano je viknuo te otrčao u svoju sobu. Ja sam ostavila vrećice u kuhinji, a onda otišla u dnevnu sobu gdje su već počeli gledati film.
5.2.2017.
-Bela?-netko mi je prošao rukom po leđima pa sam se još više uspavala.-probudi se, Belice. Idemo u crkvu.-
-koliko je sati?-
-devet i pol. Požuri molim te.-na brzinu sam se uspjela spremiti, a onda smo otišli u crkvu.
***
-odgođena je utakmica.-
-odlično.-
-i znaš, kako je danas Ronaldu rođendan, pozvao nas je na proslavu večeras.-kimnula sam glavom i otpila malo svog čaja.
-želiš li ići?-
-može.-
-nećemo ostati puno jer imamo sutra ujutro trening.-
-mhm.-nastavila sam piti čaj i zamišljeno gledati kroz prozor.
-je li sve u redu?-
-da. Zašto ne bi bilo?-
-zamišljena si.-
-samo...ponekad imam osjećaj da ne pripadam ovdje, razumiješ?-
-ne. Ne razumijem.-
-zašto baš ja? U Milanu ih je vjerojatno bilo puno ljepših.-
-jest. Bilo ih je ljepših, ali ljepših po nekim drugim mišljenjima. Bela, moraš shvatiti da si ti jedina za mene i da si najljepša za mene. Okej?-sjedio je na stolici do mene i držao me za ruke gledajući me u oči.
-okej. Volim te, Mateo. I nikad ništa ljepše nisam čula.-zagrlila sam ga i onda vidjela osobu za koju sam se nadala da nikada više neću vidjeti.
-Marko?-odmaknula sam se od Matea.
-Izabel!-pokušao me zagrliti, ali sam stolicu približila Mateu i izbjegla njegov zagrljaj.-molim te, saslušaj me. Želim da mi se vratiš. Želim da se udaš i da mi podariš djecu.-
-khm. Oprosti, ja sam Mateo, njezin dečko.-
-tko je tebe išta pitao? Molim te, Izabel. Hoćeš li se udati za mene?-
-naravno...-lice mu je obasjao osmijeh kao i moje.-...da ne.-naglo sam se uozbiljila.-ne trebaš mi. Ostavio si me kao smeće. Ne želim ni tebe ni tvoj glupi prsten. Ja volim Matea i tako će ostati zauvijek.-
-ali on te prevario.-
-kada? Sinoć? Nemoj izmišljati. Potpuno mu vjerujem. Cijelim svojim srcem. Ostavi nas na miru!-
-ti glupačo!-digao je ruku kako bi me udario, ali ga je Mateo zaustavio. Srce mi je jako kucalo, što od tona njegova glas što od straha jer sam mislila da će me udariti.
-nikad! Ali da joj više nikada nisi prišao.-htio mu je reći još nešto, ali sam ga zaustavila.
-možemo li, molim te, otići?-
-naravno.-pustio mu je ruku te smo otišli platiti, ali me Marko uhvatio za ruku i zaustavio.
-rastavit ću vas. Kad tad.-otrgla sam ruku iz njegove te se približila Mateu i uskoro smo bili u autu.
-jesi li dobro?-odmahnula sam glavom i počela plakati. Mateo mi se približio te me zagrlio i ostavio jedan poljubac u mojoj kosi.
-sve će biti u redu. Obećajem ti da ti više nikada neće prići. Okej?-kimnula sam glavom i smirila se.-volim te i neću dopustiti da ti se približi.-
-volim te.-
