Maybe I Love you | h.s.

36 | she can't stay

Monica

Sljedećeg jutra

'Harry!' 

'Harry!!' 

Budi me kucanje na vratima naše sobe. Otvorim oči i pored sebe ugledam Harrya, lagano se nasmijem kada vidim kako slatko spava, a onda ga nježno budim. 

'Harry... moraš se probuditi.' prstima prođem kroz njegovu mekanu kosu. Ne otvara oči, ali njegov osmijeh ga odaje - probudio se. 'Ne želim ustati iz kreveta, želim biti ovdje s tobom cijeli dan.' napokon kaže, a onda me odjednom primi oko struka i nađem se ispod njega. 

Nije skroz ležao na meni. Krene me ljubiti, dok me nježno ljubi njegove kovrče me škakljaju po licu. 'Louis je ispred vratiju...' kažem mu, poljubi me još jendom na blic, a onda ustane iz kreveta. 

Dok ide prema vratima, gledam njegova predivna leđa. 'Kvragu Harry! Simon je lud, trebao si već biti dolje, a što je najgore on ni ne zna da je Monica s tobom... Brzo se spremi i dođi dolje!' čujem Louisa kako govori s vrata. 

'Dolazim za 3 minute Lou.' nakon Harryevih riječi vrata se zatvore. 'Žao mi je moram ići. Dođem po tebe jako jako brzo.' uzima običnu bijelu majicu sa fotelje i oblači je. 

'Kada se vratim, idemo prošetati sve do koncerta. Želim da vidiš LA.' još doda i poljubi me u čelo. Ode do kupaonice, a ja uzmem mobitel u ruke. 

'Jako mi je žao što te ostavljam samu u hotelu.' primi moju ruku, 'Sve je okej Harry. Požuri samo...' kažem mu uz osmijeh. 'Vidimo se Moni.' pusti moju ruku te trči prema vratima. 

Nakon što je Harry otišao, nazvala sam mamu. Osjećam se neodgovorno što sam samo otišla, nije nešto što prilići meni, ali zbog Harrya radim lude stvari. 

'Hej dušo.' čujem mamin glas, nasmijem se. 'Mama.' 

'Kada sam shvatila da si otišla, nije mi bilo svejendo. Ali kada si rekla da si s Harryem sve su moje brige stale...' kaže mi. 'Znam da si uz njega sigurna.' doda. 

'Svejedno glupo je što sam otišla tako...' 

'Ma pusti to, kako je u LA-u?' pita me, 'Nisam još vidjela puno toga, jučer smo bili na plaži, bilo je odlično... Danas će me Harry pokazati grad, čim se vrati s nekih proba za koncert.' 

'Odlično. Kako to da te odlučio dovesti u LA? Čudno je čak i za njega...' čujem kako se smije. Ne znam kako bih joj rekla, ne preko mobitela. Sigurna samda bi bila sretna zbog nas dvoje, ali glupo mi je reći joj preko mobitela. Pričekat ću dok se ne vratim u London. 

'Ne znam..' zgrizem donju usnu dok smišljam što bih rekla, 'Već dugo mi priča o tome kako će me dovesti ovdje.' 

'Pozdravi mi ga.'