Maybe I Love you | h.s.

64 | history project

Harry 

Nakon dugog leta, napokon smo stigli u Adelaide. Što se tiče vremenske razlike, nije na strani mene i Moni, ovdje je 02:57, na mobitelu provijerim koliko je u Londonu, 18:57. 'Ajde Harold, zvati ćeš Monicu kada dođemo u sobe.' Liam me potašpa po ramenu, kimnem i stavim mobitel u džep. Louis i Niall su odlučili spavati u busu, ali Liam, Zayn i ja odlučimo se za hotel jer smo stvanro jako umorni. 

'Hej Z, ja ću s Harryem. Trebat će ga netko tješiti, ipak je daleko od Monice.' nasmijem se na njegove riječi. 'Da, da sve okej. Laku noć.' pozdravimo se sa Zaynom i krenemo prema sobi. Hotel je bio predivan,  Adelaide  je također predivan dan. Sutra imamo slobodno prije koncerta i jedva čekam razgledati ga. Bacim ruksak na pod i bacim se na krevet, Liam legne na krevet pored mojeg. 'Idem se otuširati.' ustaje nakon par sekundi. 'Ja ću nazvati Moni.' kažem mu. 

Monica

Dan sam provela s Cate, super smo se zabavile, prije pola sata sam stigla u stan i tek se sada osjećam usamljeno i Harry mi previše nedostaje. Pogledam koliko je sati kod njega, mislim da bi već trebali stići u Adelaide. 

3:05. Možda ga je put umorni i zaspao je. Ustajem s kauča kako bih napravila čaj. Dok stavljam grijati vodu, čujem zvuk mobitela te se razveselim. Sigurno je Harry. 

Potrčim u dnevni borakav gdje sam ostavila mobitel. I stvarno je Harry, prije nego što uhvatim mobitel mogu vidjeti njegovu sliku na zaslonu. 

'Harry!' javljam se i jedva čekam čuti njegov glas. 'Monica.' čujem pospani glas sa druge strane slušalice, druge strane svijeta. 

Proče par trenutaka u tišini, sretna sam što ga čujem i što je dobro. 'Kako si provela dan?' pita me, a ja mu ukratko prepričam. 'Kasno je Harry, idi spavati...' kažem mu. 

'Želim pričati s tobom Moni.' 

'Ali moraš biti odmoran za koncert sutra.' 

'Upravu si, ali zvati ću te čim se ti probudiš. Ideš na faks sutra?' pita me, 'Da, moram...' udahnem. 'Hej, Moni sve će biti okej. Ako će netko biti bezobrazan, dolazim.' nasmije se, a onda se i ja nasmijem kada čujem njegov smiješak. 'Nadam se da će biti okej.' 

'Vjeruj u sebe.' 

'Volim te Harry.' 

'I ja tebe volim, najviše.' 

'Lijepo spavaj.' kažem mu i pošaljem leteći poljubac. 'Sanjaj mene Moni.' on doda, a ja se nasmijem. 

(...)

Volim jeseni u Londonu, posebne su. Hodala prema faksu malim uskim ulicama, bilo je osam ujutro i poprilično hladno i oblačno. Na pola puta našla sam se s Cate te smo stale u Starbucksu kako bi kupile kavu. 'Mislim da ćemo danas dobiti zadatke za projekte kod profesora Smitha.' Cate kaže, 'Nadam se da ćemo biti zajedno.' slegnem ramenima i popijem gutljaj kave. 

'Oduvijek sam voljela povijest.' doda. 'Vidiš, meni nikada nije bila baš draga...' nasmijem se. 'Imamo još 15 minuta, ne smijemo zakasniti, bolje da požurimo.' kaže mi, a onda prudužimo korak i ubrzo stignemo na faks. 

'Tamo je Mike, idem do njega, hoćeš sa mnom?' pita me pokazujući u lijevi kut hodnika. 'Ne, idem do ormarića pokupiti knjige.' kažem joj, 'Okej, nemoj kasniti.' zagrli me i ode. 

Iz ormarića izvadim knjigu iz povijesti i još neke papire koje smo dobili, zatvorim ormarić i okrenem se te ugledam Madaline. 'Hej draga.' pozdravlja me i nasmije se, ja ništa ne govorim nego se okrenem i odem, a onda vidim i Gabriela. 

'Dobro jutro.' kaže mi i nasmije se. 

'Čim vidim vas dvoje, grozno je.' preokrenem očima te nastavinm hodati, a oni za mnom. 

'Stani Monica.' Gabriel me primi za ruku, naglo se okrenem i izvučem se iz njegove ruke iako me čvrsto držao. 'Žao mi je okej?' glasno kaže, a ja okrenem glavu u drugu stranu kako ga nebi gledala. 

'Mads, ostavi nas same, ti si ovo započela, ja ću dovršiti.'' on kaže njoj, ona kimne glavom te ode uz jedno oprosti koje mi kaže. 

'Gledaj, ja nisam takav. Nikada to ne bih napravio. Madaline i Mike su zapravo krivi za sve...' prekinem ga. 'Mike??' 

'Da, on je slikao sve te slike. Ja nisam bio pri sebi, siguran sam da ja Mads stavila nešto u moje piće. Monica, nikada ti takvo što ne bih napravio. Znam da sam naporan, ali kvragu sviđala si mi se. Još mi se sviđaš!' povisi ton, a ja i dalje ne mogu vjerovati da je i Mike u ovome, 'Monica znam da voliš Harrya i da on tebe voli, sve je okej. Želim da budemo frendovi s faksa i to je sve.' gledam ga i oči i ne znam bih li mu vjerovala. 'Moramo na sat, ne želim da Smith bude ljut.' kažem mu, a on izgleda tužno i razočarano. Krenem hodati prema učionici, 'Oprosti mi Monica molim te.' sklopi ruke. 

'Samo se požuri daj...' kažem, te napokon krene hodati za mnom. Ulazeći u hodnik vidim da su vrata učionice zatvorena i da su svi već ušli. 'Kvragu.' vrisnem. 'Što ćemo sada?' pitam ga. 

'Pokucati i ispričati se.' kaže, kimnem glavom. On pokuca na vrata, a ja stanem malo iza njega, ne čuje se ni riječi profesora pa on otvori vrata.

'Kasnite.' čuje se strogi glas, a ja polako uđem za njim. 'Neće se ponoviti.' kažem. 'Naravno da neće. 'Sjednite na prazno mjesto i budute tiho.' zapovijedi nam, pogledom tražim Cate i vidim je kako sjedi s Mikeom. Strašno. Uputim joj pogled, 'Oprosti.' pročitma joj s usana. 

'Monica..' okrenem se na Gabrielovo dozivanje. Nerado sjednem pored njega te na stol stavim knige i ostalo što sam držala u rukama. 

'Sada ću va zadati projekte, radite u parovima, svatko radi različito. Imate mjesec dana za napraviti sve.' govorio je brzo, a onda krenuo vaditi papire. Dođe do prve klupe, a onda im stavi papir na stol. 'Čekaj...' zbunjena sam. 

'Ummm, mi radimo u parovima kako sjedimo?' pitam na glas. 'Da gospođice Clark.' Smith mi odgovara. 'Prokletstvo.' promrmljam si u bradu. 

_________________________________________________

Heeeeej ljudekiiii! Kako ste miii? 

Ja sam počela raditi preko ljeta, i kolegica s posla se zove Monika, dead. Ja ju naravno zovem Moni hahahha... 

Također, kupila sam After, ne znam zašto ali sad ju skrivam od mame hahahah. 

Jel čitao tko?