﹆mili moj﹆
smem li
priznati bolno,
da sam pokušala
da te zapamtim
onakvog kakav si bio,
onakvog kakvim su te opisivali?
ali i da te pustim,
u istom trenu.
činili smo čuda kada dve vatre spojile bi se,
o nama su priče pričali,
bili smo i mi nekad najbolji.
i u jednom trenutku,
svako pusto mesto
bilo je svuda;
u društvu,
na žurkama,
u šumi,
na proplanku,
među divljim cvećem,
na izlasku sunca,
na igrankama,
na jezeru..
svuda.
svuda gde ti više nisi bio.
ali,
pao si u zvezdanu prašinu
sa svojom zvezdom vodiljom.
i bilo je kasno,
da se isčupaš iz polja makova.
zaljubio si se.
ali pričala sam ti, ne padaj na zvezde vodiče, nećeš biti dovoljno hitar da ih pratiš.
a opet nisi slušao.
zavolela sam te,
iz istoga hita
kada sam ugledala vasionu u tvojim očima.
a opet znam da se sećaš,
te niske devojčice,
burnog sanjara,
velikog pesimistu,
i rođenog realistu,
koja je bila fascinirana
autentičnim stvarima.
devojčica koja je svoja najuzbudljivija i najlepša putovanja provela u toj vetrovitoj glavi.*
zavoleo si budućeg psihijatra,
detektiva tvoga kraja,
devojčicu koja ti se uvukla u srce
dopustila je sebi mnogo gore stvari,
dok ova pak za tebe bila je najgora.
dopustila je da postane tvoj kiseonik,
a njeni nekadašnji prijatelji
bi ti je u mahu predali.
nije dopustila biti cigareta koja bi isparila iz tvoga života,
dok bi je uništavao.
dopustila je sebi
ono što je oduvek najbolje znala.
da postane pupoljak
i gleda te vražjim osmehom
dok truneš pokraj nedođije.
zaljubio si se
u vražju mezimicu.
zapao si u njeni koštac bez izlaza dalje,
ali nije to bila ljubav.
ti ne umeš voleti.
umela je ona hiljadu života dati za nekoga,
dok tebi poklonila bi hiljadu i jedan.
taj jedan višak ti nije značio,
dok njoj to je bio ceo svet.
nije bila ljubav,
pa da se sačinjava od mržnje.
bila je osveta,
onakva kakvu je samo ona znala.
zaljubio si se u ljude poput nje,
u njenu unikatnu ličnost
i ožiljke na srcu,
koji su pričali svoju posebnu priču,
od koje si i ti bio slika lika
besprekornog mladića,
savršenih manira kakvog te je zamišljala.
ali nisi ti bio savršen.
daleko od toga.
sa svojom izraženom vilicom,
baršunastom kosom pozlaćenom suncem
i oličjem zelenih očiju,
bio si odlika savršenstva bez premca.
ali zavoleo si je.
devojčicu koja bi te vodila u muzeje i parkove,
poljubila na svakom poetičnom mestu, kao u romanima koje je dane provodila čitajući,
tako da se nikada ne bi vratio nazad
bez njenog ukusa
kao krv u tvojim ustima.
uništila bi te,
na najlepši mogući način.
a kada te ostavi,
konačno bi shvatio
zašto su oluje
stvorene posle ljudi.*
uništila te je pre nego što si posegnuo
da je uništiš prvu.
ali mili moj.
govorila sam ti.
ta devojka ne gubi.
ali ona je želela da dobije samo malo ljubavi na ovome svetu.
nešto što nije mogla dobiti od tebe.
mili moj
ako se ljubav ne oseća
kao devedesetih R&B,
nije ju želela.*
jer bila je to samo ona:
devojčica odrasla u pogrešnom vremenu,
vraćajući se u prošlost gde je pripadala.
bio si prva ljubav,
pesnička poezija,
san bez jave,
tužna tragedija.
ono što tinejdžeri zovu realnošću,
ono što stariji zovu beskrajnom važnošću,
ono za šta smo mi mislilli da je istinska ljubav.
pa tako putovali smo.
daleko od snova,
daleko od realnosti.
zato što smo to trebali,
zato što smo to osećali,
zato što distanca i različitosti
su tajni tonik za kretivnosti.
kada odeš kući,
dom je još uvek isti.
ali neko čudo,
što ostaje u našim umovima,
se menja.
a to čudo ti je promenilo život.
jer ona je bila tvoj dom.
ali kad odeš u taj beli svet,
proputuj poljem suncokreta,
ugledaj cveće o kome sam ti pričala,
miriši slobodu mili moj.
jer o tom jednom putovanju se priča,
ono ostaje za ceo život.
o njemu se priče pripovedaju.
ostaje kao uspomena,
dalja njoj.
jer, mili moj,
ona je bila devojčica,
koja je želela nekoga
da gleda zvezde sa njom,
kao što je william
gledao u lou.
ali nisu suze za junake,
nisu suze za njene blede obraze.
mili moj, nije ljubav za takve kao ti.
ti ne umeš voleti, sećaš se?
a opet,
uništio si je.
tako što si joj dopustio da ode od tebe
na najbolniji način.
u onome trenutku,
kada si zavoleo svaki delić njene duše.
nije ljubav za vas.
bili ste previše komplikovani.
ti sa svojim ponosom,
ona sa svojim umom.
ranjivo srce
i hraban um
su najopasnija kombinacija.
ali želim ti svu sreću.
pronađi me u polju makova,
među mirisom lavande
ne žuri, ne juri, stani.
uhvati vreme
i kontrolu nad sobom.
okreni se. svet je stao.
šta bi učinio mili moj,
kada bih ti rekla da je ta devojčica
još uvek tamo?
šta bi učinio kada bih ti rekla
da te čeka na starome mestu?
ispod hrasta u opeklini sunca
dok zlatne niti krase njeno bledo nesavršeno lice?
dok ona stoji u vremenu
i pokušava krenuti dalje,
a sve što joj treba je jedna ruka
za podignuti je?
odrasla je mili moj.
nije više mala devojčica.
od te male devojčice
sa snovima,
koja je umirala za tobom,
postala je žena za vizijom.
nesalomljiva žena, drske naravi i čvrstog karaktera.
vidiš li šta si mi uradio mili moj?
-
nije posvećeno nikome, samo mi je došlo izbaciti frustracije iz sebe.
pa, šta mislite?
7.8.2023.
(ovo sa * je VALJDA tuđe a ne moje, problem je što se ne sećam, ali eto barem da označim. ovako, odlučila sam da prođem kroz neke moje stare pisarije, pa evo mene i ovde. ovo je generalno sve iz 2019. godine. sada imam skoro 19 godina. ništa neću da prepravljam, sve ostavljam ovako čak i gramatiku hahahahahah. ostavljaću neka svoja mišljenja na kraju kada se prisetim o čemu sam pisala, to je jedini dodatak. mentalitet mi je skroz drugačiji, jesam odrasla, ali sam na jedan način sad i gora, mada ovde svašta piše, valjda ne može gore od ovoga. u suštini, uživajte, možda nekome ko je sve ovo čitao probudim uspomene hahahah. polako se vraćam pisanju u slobodno vreme, posle 4 godine, pa možda me češće vidite. svakako, za mene su ovo divne uspomene iako je malo krindž sve, ali uživala sam u pisanju još od 2016. kada sam se i učlanila prvi put. upoznala divne ljude, izgubila kontakt, ali i dalje su ostale uspomene. pa hej možda vam i objavim novu verziju Artemide hahah, da dam sebi šansu)
