Njujork.
grad urbanosti,
užurbanosti,
ostvarenja snova,
potpunosti.
grad o kojem se
samo može sanjati.
nedostižan,
nezavisan,
dalek.
realnost koja
izgleda kao san.
grad iz kojeg
ne bih pobegla
pa čak i da moram.
toj magičnoj buci automobila,
tom vrelom asfaltu po
letnjim tajkunima vrućine i
toj gužvi u kojoj se
možeš izgubiti na nekoliko
minuta bez osećaja
krhkosti jer znaš da si uplovio
u pustoš duša
gde možeš biti
ko poželiš,
ne bih rekla zbogom.
grad u kojem pronalaziš sebe
medju kioskima,
Central parku, trgovima
i brodveju.
magija koja proizilazi
iz samog izgovora ulica
i mesta je unikatna,
neponovljiva.
Peta Avenija,
sama raskoš Njujorka.
a tek zima
na Rockfelleru,
ne postoji dovoljno reči
kojima se opisuje magija
uličnih rasveta,
kupovine božićnih poklona,
duh zime koji vlada u svima nama
dok gledamo pahulje
kako se ređaju na sirokom nebu,
a tek jelka..
o njemu bih mogla pričati
satima, a dovoljno
informacija imam iz knjiga
i filmova.
kada bih barem
videla tu magiju
uživo.
znam da me niko
ne bi mogao zaustaviti
u pričanju
200 na sat.
a toliko toga bih
uradila tamo.
pronašla bih svoj mir,
svoj san,
svoju budućnost,
sebe.
znala bih gde pripadam
i ko sam.
znala bih da stojim ispred
novogodišnje jelke
i da po prvi put volim zimu.
znala bih da mi ne smeta gužva
na ulicama i trotoarima,
jer sam tu ja.
znala bih da me čeka
milion toga da uradim
i da me taj grad iznenađuje
iz dana u dan.
da me nikada nije izneverio.
tamo je,
negde daleko,
svetli jače od zvezda,
u punom sjaju
u trenutku kada neko
ostvaruje svoje snove,
baš sada.
i možda se plašim,
ali pokušaću.
tamo je
i čeka me.
čeka da budem još jedna
prazna duša
koja je po trenutnu
prelaska
praga Njujorka
postala potpuna.
(i dalje sam sanjar kao nekada, ali više volim London sada. i dalje pokušavam da pobegnem od sebe, misleći da ću se u drugom gradu pronaći. samo što punim 19 uskoro, idem za Beograd i idem na fakultet. pa hej mlađa ja, dočekala si svoj novi početak :) )
