GROUPCHAT S2

17 |

Još smo ležali tako zagrljeni dok sam mu ja topila majicu.

Nakon nekoliko sati sam se smirila. Pogledam ga u oči a on svoje usne krene približavati mojima. Neće moći ove noći. Jako ga ošamarim.

"Imam dečka!"-Vrisnem na njega. Još uvjek imam i onu Camovu ogrlicu....

"O-oprosti zanjeo sam se,oprosti..."-Kaže. Ljuto uzdahnem.

"Uredu je."-Kažem.

"Ne, stvarno, oprosti nisam....ja sam....nisam razmišljao."-Kaže.

"Uredu je."-Kratko kažem.

13 DANA KASNIJE

Sa Markom sam se zbližila jakoo i kao pravi brat mi je.

"Dođi idemo jeest."-Zove me već peti put.

"Kad je ovaj krevet taako udobban."-Kažem mrmljajući.

"Slabo jedeš od kad si tu i nisi se ni pomakla iz kreveta."-Kaže.

"Život nema smisla bez mog Cama i mame i Harryja,Zayna....Bez moje obitelji."-Kažem.

"Imaš mene"-Kaže u nadi da me oraspoloži.

"Ti nisi Cam, ti me nemožeš zagrlit toliko muški toliko....neznam,Cam je Cam. A i još...mislim da swm trudna....Sa njegovim djetetom....."-Kažem. Da to je istina.... 

"Woww"-Začuđeno me pogleda.

"Imaš 13"-Nadoda.

"Znam"-Kažem uz uzdah.

"Sve će biti dobro."-Kaže.

"I ja se nadam da hoće"Kažem i nasmijem se.

NEKOLIKO SATI KASNIJE

Marko me uspio izvući iz kreveta. Da napokon. 

Izašli smo van.

"Ajde ti igraš."-Vikne.

"Neda mi seee."-Kažem.

"Ajdeeee."-Vikne. Šutnem loptu što jače mogu i on ju uhvati. Šutne mi ju natrag.

"Ma daj Marko ovako se djeca igraju!"-Živčano se zaderem.

"Ajmo onda crtaaat"-Vikne.

"Nemam 5"-Još ljuće se zaderem.

"A šta bi ti?"-Pita.

"Krevet!"

Ljudii sljedeći nastavak je kraaj.