BAD ONE

4PART

*Karolina*

Sedim za stolom dok ispijam poslednje gutljaje kafe. Ispred mene se nalazi hiljadu papira i ne znam odakle opšte da krenem. Da li od troškova za preseljenje ili troškova za otvaranje nove galerije. Uzdahnem dok mi pogled ostane prikovan za šolju.
"Jutro!", u kuhinju uđe Isabella.
"Dan...", odgovorim joj te se vratim onim papirima.
"Prelaziš u ekonomiste?", govori dok uzima šolju sa kafom.
"Ne, ali ovo se neće samo rešiti."
"Da... Kako god!", priđe,"Nego da kojim slučajem nije stiglo neko pismo, možda malo veće?"
"Ne znam. Theo je kupio poštu jutros.", naznačim poslednju reč.
"A gde je on?"
"Otišao je..."
"Gde!?", vikne.
"Ne znam Isabella!", spustom papire."A isto tako ne znam gde si ti noćas bila!", pojačam ton.
"U klubu.", odgovori hladno sedajući za sto.
"U klubu!? Kako su te uopšte pustili unutra?"
"Imala sam pomoć jednog jako zgodnog momka.", osmehne se.
"Stvarno?"
"Da... Uostalom nije bitno, nego kad se vraća onaj gnjavator?"
"Ne zovi ga tako! On ima svoje ime."
"E da uvek me je interesovalo da li si mu to ime ti dala ili njegovi pravi roditelji?"
"Isabella ne znam šta pokušavaš time da postigneš?"
"Šta pokušavam?!", ustane. "Pokušavam da dobijem i upola ljubavi koliko si pružila njemu!"
"O čemu pričaš? Volim vas oboje podjednako, nikad vas nisam dvojila!"
"Nikad!? Stvarno? Vidiš, mislim da nam to uporno radiš. Deliš nas. On dobije šta god poželi bolji auto, bolji telefon, sobu i nikad ga ne pitaš gde ide. A ja!? Ja za sve polažem račune i sve moram da zaslužim."
"Tim tvojim ponašanjem ne zaslužuješ ni toliko!", prekinem je vikajući."Misliš da je meni bilo lako da vam sve to omogućim."
"Mogla si me dati mom ocu! Oh oprosti nije on kriv što si ga ostavila dok me još nisi rodila!"
U sledećem trenutku moja ruka se našla u dodiru sa njenim obrazom. Udarlila sam je, udarila sam rođenu ćerku. Odmaknen se od nje koja se drži za obraz.
"Udarila si me...", podigne glavu dok joj u očima vidim samo bes i prezir. Podigne ruku te krene da me udari ali je nečija druga zaustavi.
"Nikada nisam čuo da neko tako govori svojoj majci!", mojim telom prošla je jeza od tog glasa. Odmah pored mene stajao je on. Jedino što sam mogla da vidim bile su njegove braon lokne i vilična kost koja je stegnuta. Sve mi se u jednom trenutku pomutilo, te sam se rukom uhvatila za sto obarajući šolju.
Podignem glavu ali sada je okrenut prema meni sa svojim zabrinutim pogledom.
"Jesi dobro?", pusti Isabellinu ruku te ih položi na moja ramena. Istog trena kada je spustio ruke mojim telom prošli su trnci. Da li sam i posle svih ovih godina toliko slaba na njega? 
"Ko si ti?", Isabella ga prekine u promatranju mene te se okrene ka njoj.
"On je tvoj otac...", pređe preko moj usuna dok ne skidam pogled sa njega.
"Šta koji vrag?!", vrisne."Kako on može biti moj otac?!"
"Isto kao što ti možeš biti moja ćerka koja je upravo htela da udari svoju majku.", govori polako ali ipak besno.
"Harry...", napokon uspem stati stabilno na svoje noge. Okrene se prema meni. Stane bliže te svoj dlan položi na moj obraz.
"Ar...", izgovori kako on to ume te mu se odmah bacim u zagrljaj. Privuče me bliže dok pokušavam ga rukama što više privučem sebi. Falio mi je, njegov dodir, miris, glas... Falio mi je on možda čak i previše.
Odvojim glavu od njegovih grudi te ga pogledam. Oči su mu pune suza dok mu usna drhti.
"Nemoj...", kažem i krenem mu brisati suze koje su se sada već uveliko spuštale niz njegove obraze."Nemoj molim te...", glas mi pukne a on brzo prisloni usne na moje. Ostavi nežan poljubac te se odvoji od mene.
"Isabella sačekaj nas u dnevnom boravku. Sve ćemo ti obajsniti.", kaže mirno.
"Da...Da bolje mi je tamo nego da gledam vas dvoje kako kmečite!" završi i ode.
"Harry!", dozovem ga te s okrene.
"Ar stvarno mi je žao, oprosti mi za sve..."
"Šššš... Samo me zagrli i ćuti!", kažem slabl te on to uradi jače grleći me. Ostanemo tako još par sekundi te se polako krenem odmicati.
"Kako si..."
"Ne bitno je. Važno je da sam sad tu.", osmehne se.
"Da...", uzvratim mu ali ostanem gledati u njegove oči. Ta bezobrazno zelena idalje je imala svoju moć.
"Hajde mislim da bi joj trebali objasniti par stvari.", klimnem glavom te krenemo u dnevni.