Nastavak knjige "Posebna"
"Volim svoje greške! I grešiću iznova i iznova bez prestanka!"
"I onda?"
"I onda ću pogrešiti toliko da nikada neću moći da odem od tebe."
"To je zato što me voliš."
"Ne to je zato što grešim, a ti si mi najbolja do sada!"
"Jutro!", kažem ulazeći u kuhinju. Theo i svi momci su bili tu sem njega. Nisam ni osetila kada je otišao. Znam samo da mi je prijalo biti blizu njega. "Jutro!", odgovori mi Theo,"Spremna?" "Da.", uputim mu osmah dok on uzima klučeve. "Vidimo se!", kaže ostalima te krenemo.
"Mrzim sneg, kišu i sve što je klizavo." Gunđala sam dok sam nogu pred nogu koracala ka kući. Theo je već ranije dolazio kako bi upalio grejanje. "Gde je mama? Mislila sam da je trebala biti ovde." "Tu sam!", začuo se glas te sam je ugledala kako zatvara vrata. "Kako je Louis?" "Dobro je mislim da ga najviše ubija to što mora ostati u bolnici." "Bila si sa kim?!", pogledam ih. "Izvini ne pratim. Ceo dan provela si sa 'dečkom'?" "Nije mi dečko već stari prijatelj i da provela sam ceo dan sa njim jel mu dugujem." "Zbog?", prekrstila sam ruke. "Mnogo toga.", odgovori kratko te produži do kuhinje."Kako je vama prošao dan?" "Bili smo...", krenem reći ali me Theo pogleda pogledom 'Ne! Ne reci da nismo bili kući'. "Bili ste...?", mama ponovi čekajući odgovor. "U kafiću, moram te tamo odvesti.", bupnem prvo što mi je palo na pamet uz nevini osmeh. "Oh u redu ali može sačekati previše sam umorna." "Idi se istuširaj, prijaće ti." Uhvatim je za ramene i krenem gurati ka stepenicama. "Zašto nosiš mušku trenerku?", Da li njoj nešto promakne? "Theo mi je dao pošto je veoma topla.", ponovo slažem. Oke Isabella previše lažeš. "Aham...", kaže iako mislim da nije progutala tu priču ali izgleda da je bila preumorna za raspravku. "Odmori se!", mahnem joj prenego nestane niz hodnik. "Dugujem ti.", čujem Thea kako tiho govori. "Da, veoma a znam i šta.", osmehnem se pakosno. "Bella ne! Ne idem u šoping nema šanse!" "Moraš, nemam šta obući." "Daću ti trenerku.", podigne ruke. "Ha-ha! Dobro znaš da nije tvoja već Havierova.", lagano izgovorim njegovo ime. "Šta pekljaš sa njim?", odjednom me je prekine u prisećanju na noć. "Ništa.", odmahnem glavom Skupi obrve, "Lažeš!!" "Ne! Uostalom ne pričamo o tome. Hajde Theo i sam si rekao da mi duguješ. " "Bolje da sam se ugrizao za jezik.", prevrne očima. "Super. Idem se presvući i idemo!" "Jesi sigurna? Možda ipak imaš nešto u ormaru?" "Imam ali treba mi novo." "Ah vi devojke...", nasmejem se te otrčim u sobu kako bi se presvukla.
"Još pet minuta i krećemo!", povikala je Vanessa nadglašavajući sve nas u sobi. Sve devojke su imale gomilu ljudi oko sebe dok sam ja sedela za ogledalom po poslednji put proveravajući šminku. Imala sam usku zelenu haljinu koja je bila otvore duž celih nogu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Takve slične haljine su nosile i ostale devojke jer je cela linija bila na tu foru. Obula sam sandale i na ruke stavila par običnih narukvica. Kosa mi je već bila uređena još dok sam sa Theom bila u šoping. Ne moram naglašavati da se vukao kao 'prebijena mačka' i gunđao kako ne veruje da ovo radi.
"Idemo!", gospodin Gregory je ušao u sobu."Da vas vidim!", zapljeskao je rukama. Krenula sam ali sam se bukvalno zabila u nekog. Podigla sam glavu i susrela se sa zelenim očima. "Izvini.", kažem kratko. "Ne moja je greška, nisam gledao."
