*Havier*
"Gde si?", čujem Theov ljutiti glas sa druge strane.
"Sa njom.", pogledam u Isabellu koja pali auto.
"U redu. Ne nećemo to raditi!", prvi deo je rekao tiše a onda krenuo da viče.
"Šta se događa?", pitao sam a ona me je gledala.
"Požuri nazad ali prvo nju odvedi kući."
"Dobro.", prekinuo sam."Pa idemo li?", pitala je nasmejano.
"Ne. Imam posla.", gledao sam u telefon.
"U redu je mogu sačekati."
"Ne! Ti ideš kući... Sada!"
"Molim?! Ne možeš mi ti narediti!"
"Da ideš, i ne raspravljaj se!", odgovorio sam drsko gledajući je pravo u oči.
Otpuhnula je i nastavila da vozi, ali brže verovatno zato što je ljuta.
To je za tvoje dobro, devojčice..., pomislio sam.*Karlo*
"To je ona?", držao sam sliku devojke.
"Da, Isabella Grey."
"Grey?", rekao sam zamisljeno. Zašto mi je to prezime poznato kao da sam čuo već negde.
"Još nešto?"
"Ne, slobodan si.", odmahnem prstom okrećući mu leđa. Spustio sam sliku na krevet te otišao da se istuširam.
Pustio sam vodu i stao pod tuš. Nikada u životu nisam bio ovako iscrpljen. Sva ta jurnjava danas, izmorila me je.
Odmotam peškir oko svog torza dok drugim trljam kosu.
"Da li si ti normalna?!", bacim peškir pribijajući je uz zid."Kog vraga tražiš ovde?", držao sam je čvrsto dok mi je lice bilo samo centimetar udaljeno od njenog."Ćao i tebi."
"Scar kako si ušla?"
"Šta? Moram samo dolaziti kad želiš da me jedeš? I koje ovo?", podigla je sliku.
"Koliko puta sam ti rekao ne guraš nos gde mu nije mesto?", odmakao sam se puštajući je da diše.
"A koliko puta ću ja tebi da kažem da budem li videla bilo koju devojku kako se mota oko tebe...!!!", oke nije joj trebalo dugo da dođe do vazduha.
"Šta?", pitam uzimajući sliku.
"Iskopaću joj oči.", pogleda me besno.
"Naošti ih onda ima ih dosta.", osmehnem se. Upalim cigaretu.
"Oh...", stanem do staklenih vrata dok je mesečina obasjava sliku. Posmatrao sam svaki deo lica te devojke.
"Šta smišljaš?", stala do mene. Pogledao sam je, bila je dosta niža tako da mi je bila negde do prsa.
"Stvarno te zanima?", klimnula je glavom.
"Ova devojka činimi se poznato kao da sam sreo nekada nekog takvog.", vratio sam pogled na sliku.
"I šta planiraš sa njom?", primakla se bliže.
"Sigurno ne ono što planiram sa tobom.", u jednom potezu sam je prebacio preko ramena.
"Karlo spusti me!"
"Okej...", nasmejao sam se i bacio na krevet.
"Kretenu!", rekla je kroz smeh i ciku.
"Šššš! Mislim da čujem nekog.", stavio sam prst na njene usne te je ućutala. "Ah ne samo sam hteo da ih dotaknem."
Nasmejala se slatki te sam je prekinuo poljupcem. A ostatak... Pa biće vatreno.*Theo*
Ulazim u kuću skidajući sneg sa kose. Prođem rukom kroz nju kako bi je iole osišio.
Mrak, čudno, deset je sati nikada ne lažemo pre ponoći.
Odmahnem glavo te krenem ka kuhinji. Gladan sam a ceo dan sam bio zauzet tako da sem alkohola ništa nisam uzimao.
Zaustavim se jer je tu bilo upaljeno svetlo a prizor koji sam ugledao veoma čudan.
Karolina je sedela za šankom dok je ispred nje vrtela čašu viskija. Odmah pored nje bile su dve flaše. Jedna je bila na podu prazna a druga koja je bila pri kraju stajala je na ivici.
"Mogu ti se produžiti?", okrene se preko ramena te joj sada vidim lice. Bilo je crveno i naduto.
"Naravno.", slabo se osmehnem.
Priđem joj te sednem do nje pazeći da ne zakačim neko staklo po podu. Podignem pogled a ona sipa viski u drugu čašu a onda dopunim svoju. Pruži mi je na šta klimnem glavom. Otpije sve do kraja njene čaše bez ikakvog mrštenja.
"I?", pita sam jer već pet minuta gleda u čašu dok prstom prelazi po njenin ivicama.
"Si..ne...", zaplete jezikom.
"Oh pijana si."izustim.
Mislite šta želite ali trezna Karolina nikada nije počela sa 'sine', 'ćerko' ili bilo kako drugačije uvek su to imena.
"Nisam pijana...", pobunu se, "vidiš?!", ustane ali se odmah potom saplete i vrati da sedi.
"Vidim.", spustim svoju praznu čašu na šank.
"Nemoj da mi prekorevaš, imam pravi da pijem.!"
"Nisam ništa ni rekao.", podigao sam ruke u odbrani.
"Oh kako je teško, sve sam pokušala..."
"Šta majka? Šta je teško?"
Odmahivala je glavom umesto odgovora.
"Hoćeš da te odveden u sobu?"
"Mo...že...", ustala je a i ja za njom.
YOU ARE READING
BAD ONE
FanfictionNastavak knjige "Posebna" "Volim svoje greške! I grešiću iznova i iznova bez prestanka!" "I onda?" "I onda ću pogrešiti toliko da nikada neću moći da odem od tebe." "To je zato što me voliš." "Ne to je zato što grešim, a ti si mi najbolja do sada!"