Nastavak knjige "Posebna"
"Volim svoje greške! I grešiću iznova i iznova bez prestanka!"
"I onda?"
"I onda ću pogrešiti toliko da nikada neću moći da odem od tebe."
"To je zato što me voliš."
"Ne to je zato što grešim, a ti si mi najbolja do sada!"
Ostavim nežan poljubac na njenom ramenu te se slatko promeškolji. Nasmejem se ali za tren osmeh je ispario. Po prvi put u životu nisam znao kako da postupim? Da li da je probudim isve priznam ili poslušam Thea i prećutim? Protresem glavu kako bih se oslobodiotih misli.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ustanem pazeći da je još više ne probudim. Uzmem šorc a zatim i majicukoju brzo obučem ali ostanem gledati u nju. Kako je moguće da mi toliko zavukla pod kožu? Da, nervira me njeno gunđanje, tvrdoglavost ali u isto vreme imala jeonaj savršen osmeh koji bi svakog naterao da joj popusti. Đavolski dobar osmeh... Iz misli me trgne telefon koji krene vibrirati. Poziv. "Vratio si se?" "Da, na kratko.", okrenem se da se uverim da spava.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Danas kod tornja?" "Biću tu.", prekinem a samim tim i izađem iz sobe.
"Hej!", uđem u kuhinju. "Hej!", Matthew odgovori ali me ne pogleda jer je bio preokupirančitanjem novina. Francuskih novine. On ni ne zna francuski. Nasmejem seuzimajući flašicu vode. "I šta piše?", okrenem se i naslonim na radni sto. "Ma ništa!", baci ih besno a ja se još više nasmejem."Popodne krećemo. Theo je zvao..." "I idemo...", prevrnem očima. "Havier nisi li...?" "Smaraš me!", okrenem mu leđa."Šta i da sam joj rekao?", tiho promrmljam."Kao da će to promeniti nešto?" "Nisi joj rekao?", pitao je glasno kako bi me zaustavio u postavljanju pitanja na koje znam odgovore. "Šta da mi kaže?", Isabella je stajala na vratima. Od njenog glasa mojim telom je prošla neka jeza. Šta je ovo? Zašto reagujemovako? "Idemo u šetnju.", ispijem vodu. "Može li to sutra?", pitala je uz veliki izdah. "Ne!", svo vreme trudio sam se da je ne pogledam. Kako sam i mogao... "Popodne se vraćamo. Budi spremna!", okrenem se i izađem iz kuhinje.
*Isabella*
Šta? Dohvatim torbicu i krenem za njim koji je upravo izlazio iz stana. "Havier!", zazovem ga."Havier! Stani!", zastane ali se ne okrene. "Šta je to kod vraga bilo tamo?", ne odgovori te pređem ispred njega. "Šta sam ja? Smrdljiv sir?! Dobio si ono što si želeo i sad...", nisam ni završila bila sam pribijena uza zid. Torbica je pala te su sve stvari ispale praveći buku jer je hodnik bioprazan. Prostor između nas bio je svakim trenom sve manji i manji. Njegove ruke čvrsto su me držale za kukove dok su moje bile na njegovim grudima. Podigla sam pogled dok je njegov šetao po mom licu zaustavljajući se na mojim usnama. "Devojčice...", primakao je usne do mojih ali me nije poljubio. "Šta ću daradim sa tobom?", prošaputao je. Ništa nisam rekla samo sam ga posmatrala. Nije bilo šanse da ga pomerim. Ne samo zbog toga što me je čvrsto držao svojim rukama i telom već zato što je svakim njegovim pogledom i izgovorenom rečju moje telo drhtalo. Činila sam se tako slabo i nemoćno naspram njega. Odvojio se malo tek toliko da bih mogla da udahnem vazduh. Usna mu se ubrzo izvila u osmeh, onaj zlobno zadovoljan osmeh. Bio je zadovoljan time štosam bila nemoćna nad njim. „Mislim da više nećemo voditi ovaj razogovor.", spustio me je sklanjajući se od mene. Idahnula sam a da nisam bila ni svesna da sam držala dah. "Bože...", promumljala sam tiho i ostala gledati kako nastavlja dalje nizhodnik. "Evo možemo...", Matthew je stao kada je video kako dišem."Šta je bilo?" "Ništa.", rekla sam i zakačila kosu iza uha. "Idemo?", krenuo je dok je sa sobom nosio naše stvari. "Da."
