*Isabella*
Posle dugog razgovora sa Harry-jem nekako sam se osećala opuštenije. Dosta toga smo ispričali jedno drugom a najviše od svega uspeli smo bar na tren da se izdignemo iz svih ovih situacija koje su se dogodile u posljednje vreme.
Pozdravila sam se sa njim i krenula put kuće one gde me je Havier ostavio.
Nisam imala šta više tražiti u Londonu.
Mamina kuća je bila uništena ali je Harry rekao da ne brinem za to i da će je on srediti. Naravno zvao me je da dođem kod njega ali sam odbila. Mislim da je tako najbolje, ne bih baš da imam epitet jadnice koja je morala doći u kuću svog oca a za koga je ranije govorila da ga mrzi.
A što se Thea tiče, smešten u bolnicu i kako mi je doktor rekao biće tamo još dosta dugo. Ostavila sam ga u dobrim rukama barem mi ona devojka Sasha tako deluje.A sad ono što me je najviše mučilo i brinulo, gde je Havier?
Nije se javljao na telefon a prolaz do njegove kuće je bio zabranjen. Policija i neko istraživanje, nisam baš najbolje razumela, ali nadam se da se bar ovde vratio kući.Otvorim vrata kuće puštajući Mikitu da uđe prva. Čim sam podigla glavu susrela sam se sa onim čokoladnim očima.
Znate onaj osećaj kada vam srce bukvalno zastane na tren a onda krene da kuca sve jače i jače. E pa tako sam se sada ja osećala kao da će mi srce iskoči ti iz grudi.
Ali njegov izgled naterao me je da se rastužim. Natečeno lice i izgužvana crna košulja... Bio je umoran i to sam mogla videti po načinu držanja tela koji je imao.
"Devojčice...", izgovorio je pa skoro kao da je zacvileo.
Krenula sam trčati ka njemu te me je uhvatio u zagrljaj odvajajući me od zemlje. Odmotala sam i noge i ruke oko njega te nas je tako vrteo u krug.
Posle par trenutaka se zaustavio i svoju glavu još više gurnuo u moj vrat.
"Falila si mi!", rekao je i ostavio mali poljubac na mom vratu.
Odvojila sam glavu te smo se pogledali.
"Hoćeš li me poljubiti već jednom?", pitala sam zadihano. Nasmejao se i prislonio usne na moje.
Poljubac je pa malo je reći bio pun čežnje, ljubio me je tako kao da mu je poslednje u životu ali nisam se žalila. Falio mi je puno i tada sam znala da sam se uistinu zaljubila.
"Čekaj!", odjednom je prestao i odvojio glave.
"Šta je bilo?", pitala sam iako sam želela da nastavi sa poljupcima.
"Samo želim da te pogledam.", rekao je i seo na kauč tako da sam mu ja bila u krilu. Rukama je prešao duž mojih obraza, zatim preko moje kose igrajući se sa njenim krajevima i na kraju prstila prešao po mojim usnama.
Nasmejala sam se ali mi nije uzvratio šta više skeniorao je svaki milimetar mog lica.
"Šta se dešava Havier?", pitala sam kako bi prestao.
"Ništa samo...", rekao je ali su mu usta ostala otvorena kao da je želeo nešto da kaže ali reči nisu izlazile.
"Samo?"
"Volim te!", rekao je i poljubio me. "Volim te i...", ponovo je zastao.
"I?"
"Samo mi reci da me voliš onako iskreno."
"Naravno da te volim više nego bilo koga na ovom svetu."
"Obećavaš?", skupila sam obrve. Zašto sve ovo odjedno? Mislim nije mi smetalo samo on nije neko od onih koji pričaju takve stvari.
"Devojčice?", nakrivio je glavu.
"Obećavam.", rekla sam i poljubila ga ponovo dok su njege ruke klizile niz moja leđa a već u sledećem trenutku moja majica bila je skinuta a za par trenutaka i sve ostale naše stvari.*Havier*
Isabella je mirno spavala dok sam uzimao svoje stvari sa poda. Krenuo sam podici jaknu ali me je nešto povuklo nazad.
"Hej beži!", pomerio sam štene u stranu.
Zarežala je kao da odbija i tiho zalajala.
"Ššš... Pusti!", rekao sam oštro i cimnuo rukav tako da je pustila. Strpao sam je u ranac i krenuo ka vratima. Nisam mogao da se okrenem jednostavno nisam. Ovo što sada radim je... Ne sudite mi još...
Ispred me je čekao auto. Francuske tablice. Otvorim vrata te sednem na suvozačevo mesto.
"Rekao sam ti pola sata.", muški glas govorio je na francuskom.
"Trebalo mi je više.", odgovori sam glasnija nego što sam trebao takođe na francuskom gledajući ga u retrovizor jer je sedeo iza. Njegove oči u trenu su postale crne a kožne rukavice su škripale od jačine stezanja štapa."Oprostite.", rekao sam i sagnuo glavu."Gospodare."
YOU ARE READING
BAD ONE
FanfictionNastavak knjige "Posebna" "Volim svoje greške! I grešiću iznova i iznova bez prestanka!" "I onda?" "I onda ću pogrešiti toliko da nikada neću moći da odem od tebe." "To je zato što me voliš." "Ne to je zato što grešim, a ti si mi najbolja do sada!"