Marko Pjaca i ja

17

Budim se 7:00 sati je.
Ustajem i obavljam jutarnju higijenu. Spremna sam uciniti ono sto sam odavno trebala. Spremna sam se suociti s istinom. Spremna sam druge suociti s istinom!

Za sat vremena krecem. U 9:00 je trening, a sat vremena mi treba do stadiona. Obukla sam se malo slojevitije jer je hladno. Stalno se vrijeme mijenja.

Doruckovala sam i izlazim iz stana. Sjedam u auto i krecem. Nisam opce nervozna, za sada. Nije guzva na cesti. Srijeda je. Trening nije za javnost pa mi to ide na ruku. Planiram priznati pred svima igracima. Zelim da me svi cuju.
Stizem pred stadion i izlazim iz auta. Decki su na travnjaku, rade vjezbe za misice. Ulazim na travnjak. Bas kad sam stigla Niko zove igrace k sebi da se odmore. Dolaze svi do njega, ali mene nije briga i ja idem prema njemu. Marko me je primjetio i nasmijesio se, ali je nekako u cudu.

Ja: "Dobro jutro."

Svima sam rekla te su mi svi uzvratili.
Marko me i dalje gleda u cudu.

Ja: "Gospodine Niko, moram razgovarati s vama."
Bio je neraspolozen i to se je bas vidjelo.

Niko: "Bas sad? Nemam bas vremena. Moze sutra." Krenuo je prema svlacionici, a ja sam onda skupila snage.

Ja: " Nemas vremena porazgovarati sa kcerkom koju si ostavio? Ili i dalje odbijas cinjenicu da imas jos jednu kcer?" To je samo izletilo iz mene. On se je naglo okrenuo i gledao me u cudu.

Niko: "O cemu ti pricas? Kako znas? Od kuda ti to?"

Ostali igraci su blenuli i isto su bili u soku. Marko je gledao malo mene malo Niku.

Ja: " Ja sam Nella, tvoja kcer koju si ostavio prije 19 godina, koju si odbacio. Sto, nakon sto si me ostavio mogao si osnovati obitelj?? Ja sam ti bila prepreka??"

Niko: "Nemoguce, ti si Nella??? Kako? Trazio sam te !"

Ja: "Trazio si me?? Ma nemoj lagati? Sta falila sam ti?? Ma kako samo mozes? Jesi li ti normalan?"

Niko: "Nella, molim te idemo porazgovarati. Ne mogu vjerovati da si tu ispred mene. Moja kcer."

Ja: " Kcer?? Sada me tako nazivas? Ma sta bi ja tebe trebala zvati tata? Gdje si bio svih mojih 19 godina? Kada sam plakala, kada su me zlostavljali, kada sam se mucila da prezivim, kada su me tukli??? Gdje? Jesi li svjestan da si za sve ti kriv? Mrzim te!!! Cekala sam dan kada cu ti sve sasuti u lice. Znam vec 4 mjeseca da si mi otac, a nisam imala hrabrosti, bojala sam se. Znas, za svaki rođendan sam imala istu zelju. Da se pojavis na vratima i uzmes me k sebi, ali kako sam odrasla shvatila sam da ti nije bilo stalo dok sam bila mala, pa ne ce ni sada."

Gledao me je i plakao. Ostali su bili zateceni. Nisu znali kako da se ponasaju, da li da nesto kazu. Plakala sam i ja kao nikada. Otac je stajao ispred mene. U istom trenutku mi je bilo lakse i teze. Niko je krenuo prema meni, ali sam ga zaustavila.
A Marko?? On je isto bio potresen. Stajao je kao kip na jednom mjestu. Mislim da ga je i bilo strah prici mi. Uzas.

Ja: "Sada, dragi tatice, kada znas istinu mogu ti rec da mogu i dalje bez tebe kao i do sada. Mogu zivjeti s cinjenicom da me otac nije htio. Da me ne volis. Meni je lakse, ali nadam se da je tebi teze.
Sada sutis? Hoces da ti jos nesto kazem?? Skoro sam se ubila zbog tebe.!!!"

Niko: "Nemoj mi to pricat, zao mi je kceri, ja te volim."

Ja: " Pricat cu. Popila sam tablete s alkoholom i bila sam sretna znajuci da cu zauvijek otici, a znas sto me odrzalo na zivotu? Cinjenica da znam da imam nekoga uz sebe!! Marka. On je taj koji je bio uz mene, koji mi je bio rame za plakanje, koji me je volio, koji me nije ostavio.... "

Niko: "Nella, molim te, bio sam mlad. Marku cu biti zahvalan do kraja zivota."

Ja: " Ja sam mu isto zahvalna. A ti, nadam se da patis."

U tom trenu sam otisla. Niko je plakao, sto nisam ocekivala. Napravila sam par koraka od njih i jako mi se zavrtjelo i krenula sam da cu pasti u nesvijest, ali Marko je stigao i primio me u narucje. Niko je dotrcao i dozivao me.
Na tren sam se probudila i vidjela sam oko sebe igrace. Svi su bili zabrinuti, a onda sam dosla k sebi i pokusala ustati. Prvo sto sam izgovorila bilo je : "oprostite sto sam vam upropastila trening." Ustala sam se, ali bila sam slaba. Znala sam da mi se zavrtjelo zbog trudnoce, ali nisam mogla to reci. Niko me je htio primiti za ruku, ali sam ga odgurnula. Marko je izinstirao da me odvede k ljecniku i morala sam pristati. Ivan Perisic i Marko su me odvezli u bolnicu. Odmah su me stavili doktori u sobu. Ostala sam sama i tada sam rekla doktoru da sam trudna, ali da ne zelim da kaze ikome. Pristao je na to jer je to moje pravo. Napravio je ultrazvuk i beba je bila u redu. Ovo mi je bilo zbog stresa. Rekao mi je da se cuvam i da mogu kuci dok mi infuzija zavrsi.
Kako je doktor izasao van tako je rekao Marku, Ivanu i Josipi koja je dosla da se moram odmarat.
Marko je odmah usao u sobu i mislila sam da ce mi postavljat razna pitanja, a on me samo zagrlio i poljubio.

Ja: "Marko, nisam te ostavila zato sto te ne volim, ja te stvarno obozavam nego..."

Marko: "Znam, zbog ovoga si me ostavila, ali slusaj me. Mogla si mi to i prije reci, a to je između tebe i izbornika tj tvoga oca. "

Ja: "Nisam zbog toga otisla, ima jos nesto. Vaznije od toga."

Ostao je u cudu i ocekivao je da mu kazem sto je. Bio je jako zabrinutoga lica.