Marko Pjaca i ja

6

7:00 sati je.

Joj danas idem na kavu sa Markom. Kako cu to izdrzat? Nije da mi nije drago vec me je strah svega. Nemam povjerenje u ljude jer sam bila iznevjerena od strane ljudi i tako je ostalo.

Ustajem i idem u kupaonicu. Presvukla sam  se i slozila dorucak. Mos mislit dorucka...omlet sa sunkom...hahah. Sto cu danas obuci? Ma ne budem se sredivala da Marko ne pomisli da je to za njega i da sam se mozda zaljubila u njega. Obuci cu se normalno. Ipak je to kava, pa ne bude se dogodilo nezz ja sto. Oke daj se Nella priberi. Previse razmisljam.

Malo sam cistila stan i vec se sat omaknuo. Vec je 14:00 sati. Moram se ici spremat. Bilo je vani dosta lijepo vrijeme pa sam se i tako obukla.

Jooj pola tri je. Idem krenuti. Samo ovaj put idem autom, a ne pjeske. Mislim svojim radom i novcima koje dobivam imam super auto hahaha. Mora biti. Moglo bi se reci da volim aute vise nego odjecu. Cudno za jednu djevojku.

Eto ga.
Sad je vec vrijeme da krenem. Dosla sam za nekih 10 min jer je bila guzva. Kada sam stigla Marko me je cekao pred kaficem.
Cak se i zagledao kad me vidio samo ne znam da li je to zbog auta ili mene same hahaha.
Dosla sam do njega i zagrlio me.

WTF??

Marko: " Konacno."

Ja: "Pa nisam kasnila!"

Marko: " Nisam na to mislio, vec na to da konacno cemo kavu popit zajedno."

Usli smo u kafic i sjeli. Marko je narucio dvije kave sa mlijekom i mogu rec da je bio dosta zgodan. Promatrala sam ga i bio je predivaan. Definitivno sam se zaljubila.

Marko: "Sto je bilo onaj dan da si onako plakala?"

Ja: " Ako si me zvao zbog toga na kavu bolje je da odmah idem"

Krenula sam ustati, no njegova me ruka zaustavila.

Marko: "Ne cemo o tome, samo ostani. Ili trebam moliti?"

Ja: " Ne trebas moliti, ali nemoj to spominjati."

Marko: "Dogovoreno. Nego hoces li mi nesto reci o sebi?"

Ja: "Nema se tu sto puno pricati bas.... Kao sto znas zovem se Nella, imam 19 godina, zivim tu u ZG. Nemam roditelje tj.mama mi je umrla na porodu, a otac me je ostavio. Bila sam po udomiteljskim obiteljima, ali tu sam vecinu bila zlostavljana i to ti je to. Sada sam samostalna."

Marko: "Bas mi je zao."

Ja: " Bilo pa proslo."

Marko: "Imas li decka, mislim nisi sama?"

Ja: " Nemam.....sama sam."

Tako smo dosta dugo razgovarali i prosla su i dva sata i krenuli smo van iz kafica i na izlazu sreli Niku Kovaca. Blenula sam i nisam se mogla pomaknuti od straha.

Marko: "Izbornice ovo je Nella."

Niko: " Nella, drago mi je, ja sam Niko"

Ja: "Ja..ja..j..a sam...."

Sutila sam, a Marko i Niko su me gledali i ocekivali odgovor, a ja? Ja sam pobjegla. Sjela sam u auto i otisla bez pozdrava. Vjerovatno su bili u cudu. Vozeci prema stanu bila sam u soku, pa sta sam napravila???

Stalno mi je zvonio mobitel, Marko je zvao i slao mi poruke, ali nisam odgovarala. Pa sto da sam mu rekla.
Usla sam u stan, plakala sam ko kisna godina, otisla sam u sobu i zaspala placujuci. Probudila sam se oko 22:00 sata i otisla na wc. Morala sam se presvuc jer sam zaspala kak sam bila obucena na kavi. Krenula sam prema sobi
(bila sam u ogrtacu i donjem rublju) i cujem zvono na vratima i pomislila sam pa tko je u 22:20 sati navecer???