Cini mi se ko da voznja traje cijelu vjecnost, tek se vozimo par minuta. Ne znam sto da mu kazem. Sram me je. Ne znam kako da se ponasam.
Marko: "I cijelim putem cemo sutjeti?"
Ja sam i dalje sutjela, nisam imala odgovor ni na jedno pitanje. Marko nije forsirao pa me nije dalje ispitivao o nicemu. Nakon par minuta mi je sinulo da je rekao izborniku odnosno mojem ocu.
Ja: "Mogu te nesto pitati?"
Marko: "Pitaj."
Ja: "Si mozda rekao izborniku sto se dogodilo, mislim ti bi sada trebao biti na treningu, a mene vozis kuci."
Marko: "Budi bez brige nisam nikome nista rekao, a pogotovo ne njemu. I samo se nadam da ces mi reci koju on to ulogu igra u tvom zivotu da je tako vazan?"
Nisam mogla. Konacno smo stigli do stana. Usli smo u stan, a Marko je odlozio stvari i pitao me da li sto trebam. Bio je vidno ljut na mene, a kao da ja nemam pravo biti ljuta na njega!!! Otisla sam u sobu i sve mi se vratilo. Ta noc kada sam htjela zauvijek ostati u mraku. Svee. Suza mi je kliznula niz obraz, a Marko je to vidio. Nije kao inace dosao do mene, vec se okrenuo i otisao u dnevni.
Kada sam se isplakala krenula sam i ja u dnevni, ali mislila sam da je Marko otisao, a on je sjedio na kaucu.Marko: "Nella daj sjedni. Moramo razgovarati."
Ta recenica me je vidno uznemirila. Nisam znala sto ce me pitat.
Ja: "Reci."
Marko: "Ne ja mislim da ti meni imas nesto za reci."
Ja: "Oke. Ovo sto sam uradila bilo je uzasno i ne znam kako mi je to palo na pamet. Ali, sama pomisao da ostanem bez tebe mi je davala povod da to ucinim. To sad ne znaci da ti mene ne mozes ostaviti odnosno da ja tebe zadrzavam necime. Ja tebe i dalje volim i zao mi je sto sam ti to prisutila, ali ti moras shvatiti da ja ako nesto krijem, a shvatio si da krijem, ne mogu odmah reci jer nisam spremna. Ne varam te, ne lazem te, samo nisam spremna da se suocim sa cinjenicom i to je to."
Marko: " Nella, ja te ne volim, ja te obozavam i ne bih te nikada napustio. Znas koliko mi je bilo bolno gledati te onakvu??? Oke, kada ces biti spremna reci ces mi tu tajnu. A ima li veze sa izbornikom?"
Ja: "Da, ima."
Marko nije vise nista pitao. Shvatio je da mora malo pricekat. Pa ja se jos sama nisam suocila sa istinom. A zelim da Niko pati. Da vidi kako je biti sam. Ostavio me kada sam bila beba. Mogu samo reci sramota!!!
Otisla sam u kupaonicu i otusirala se. Nakon mene je otisao i Marko. Kada je dosao ja sam lezala u krevetu. Nisam ocekivala da ce mi ista reci.
Lezao je na drugoj strani okrenut leđima prema meni. Nakon pola sata nije spavao kao ni ja. Okrenuo se prema meni i ispricao se za onaj dan. Poljubio me u celo. Ja sam mu uzvratila poljubac. Osjetila sam zar. Poljupci su postajali sve strastveniji. Njegova ruka mi je klizila niz tijelo i odjednom se nasla ispod potkusulje. Otkopcao mi je grudnjak, a njegovi poljupci su bili posvuda. Znala sam da je to to i predala sam mu se. Naravno pitao me da li sam sigurna, a moji poljupci su dali potvrdan odgovor. Odjednom smo bili jedno. Vodili smo ljubav. Njegovi dodiri i poljupci su bili toliko uzbudljivi da sam jedva izdrzala. Ovo mi je bila najljepsa noc u zivotu.
Konacno smo postali jedno u cjelosti. Nisam mislila da je moguce, ali sada ga volim jos vise. Zaspali smo zagrljeni. Osjecala sam se sigurno.
ESTÁS LEYENDO
Marko Pjaca i ja
FanficŠto će učiniti djevojka koja nema roditelje, no upoznaje oca koji je izbornik hrvatske nogometne reprezentacije i zaljubljuje se u igrača koji možda i nije pravi dečko za nju ili ipak je?