Marko Pjaca i ja

11

Evo vec je mjesec dana proslo. Marko i ja smo zajedno i super nam je. Jos mu nisam rekla istinu.
Svaki put bi me nesto zaustavilo. Valjda sudbina. Moglo bi se reci da i zivimo zajedno jer je Marko svaki dan i noc kod mene i donio je vecinu svojih stvari.
Javnost jos ne zna za nas. Pokusavamo se skrivati. Marko je na treningu i ja kuham rucak. Ubrzo bi trebao doci.

Marko: "Nella! Nella!??"

Ja:" Sto je, zasto vices?"

Marko: " Onaj dan dok si bila prvi put na treningu, taj dan nam je bio prvi dan veze, a ti si izborniku rekla da smo prijatelji. Taj dan se dogodilo nesto jer si bila izvan sebe!!! Sad je vrijeme da mi kazes istinu!!."

Ja: "Dobro zasto se deres. Od kuda ti da sam rekla da smo prijatelji, mislim pa sto onda. Nije odmah trebao znati. A plakala sam jer mi doslo."

Marko: "Dosta!!!! Ili ces mi rec istinu ili ja idem!! I sama si rekla da ima nesto sto ja ne znam. Izvoli mi reci. Isto kao onaj dan kada nisi pred izbornikom mogla izgovoriti svoje ime. Sta imas s njim????"

Ja: "Pa sta bi imala s njim. Od kud ti to???"

Marko: "Svaki puta do sad u o ih mjesec dana kada bi ga vidjela ti bi pobjegla ili bi se rasplakala. Zadnji put si se i tresla!!!! "

Ja: "Ne mogu ti reci!"

Marko: "Oke ti si odabrala. Odlazim!!"

Unatoc molbama i plakanju nisam ga mogla zaustaviti. Samo je otisao. Toga sam se najvise bojala. Zavoljela sam ga i on me napustio. Nisam spremna reci istinu. Plakala sam, vec je prosla ponoc. Uzela sam bocu whiskeya i pocela piti. Popila sam pola boce, bila sam u uzasnom stanju, a onda sam uzela mobitel i pocela pisat Marku poruku.

" Dragi, najdrazi....bojala sam se da te zavolim, a ja sam te svakim danom voljela sve vise i vise. Kao sto sam ja uzela tvoje srce tako si i ti moje. Sada si ga bacio. Cijeli zivot patim i dosta mi je toga. Cijeli zivot mi je mrak. Od kad sam upoznala tebe tada sam vidjela svijetlo. Mozda je ipak bolje da zauvijek ostanem u mraku. Tvoja sam sada i zauvijek."      NELLA

Poslala sam mu poruku i zatim izvadila iz ladice neke tablete i popila ih sa alkoholom. Ubrzo mi se pocelo vrtjeti.
Zvonio mi je mobitel i vidjela sam da zove Marko ali nisam se htjela javiti. Sigurno zove zbog griznje savjesti. E kad ja odem nikome ne budem na teret.
Sada mi je sve gore i gore. Cujem zvono na vratima i krenem da otvorim ali pala sam. Marko me vice, ali ne mogu otvoriti vrata. Provalio je u stan i dosao je do mene. Jedva ga vidim jer mi se oci zaklapaju. Cujem ga kako me mi da ostanem budna. Ali sve manje i manje. Tesko mi je disat. Marko me nosi. Osjecam olaksanje, neku radost i mir. Zaklopila sam oci, ali i dalje ih cujem.

" Brzo u traumu"..... "Puls je sve slabiji i slabiji"
Njega boli, ali meni je lakse. Otisla sam. Sigurno se bore da me vrate. Imaju li razloga osim sto im je to posao. Milion pitanja sam si poatavila i ni jedno nije odgovor da ostanem. Imam jos zadnju sansu da se odlucim. Nemaa nadee.... Bolje je da idem..nemam nikoga. Da odustanem???
............
............

Stani!!!! Imam Marka! Obecala sam samoj sebi da cu ga cuvati. Borit cu se!!! Vracam se.

DVA DANA KASNIJE

Spokoj!
Sanjam ili sam umrla ili ?
Otvaram oci i vidim da sam u bijeloj sobi. Imam ono za kisik na nosu. Igle u ruci. A on?? Spava kraj mene. Nije odustao.

Ja: "Marko?"

Marko: "Nella!! Ljubavi. Dobro si. Zasto?"

Ja: "Ne zelim o tome."

Dosao je doktor i normalno rekao mi da sam ucinila veliku glupost, ali da sam dobro i da ujutro mogu kuci.
Prosao je i taj dan i stiglo je jutro.

Spakirala sam stvari koje mi je Marko donio.
Stigao je i on po mene 

Marko: "Idemo?"

Ja: "Da"

Sjela sam u auto, ali s nekom nervozom. Samo se nadam da Marko ne ce zahtijevati odgovore.
Ne zelim da razgovaram s njim trenutno o nicemu. Nadam se da ce voznja brzo proci.