Filip Benkovic: Love story

3

I nakon pola sata ja cekam da neki kreten dođe i makne svoj auto da ja mogu kuci. Poludjet ce moji. Ne mogu reci da ne plijenim poglede, mislim i ja bi nekoga pogledala da se ovako obukao. Ko da idem u izlazak, a ne da sam pred stadionom. A obukla sam se malo izazovinije jer moji to ne vole.
Tipkam po mobitelu i cujem da netko vice moje ime. Okrenem se i vidim da id Coric, Sosa i Benkovic prema meni.

Coric: Sta nisi jos otisla?

Ja: Kako?

Pokazem na parkirani auto zbog kojeg ne mogu van.

Sosa: I sta ces sada?

Ja: Nemam pojima. El vam mozda poznat auto?

Sosa: Nije

Benkovic: Nazovi vucnu sluzbu.

Ja: Pa da jos i njih cekam. E sada cete vi tu cekati sa mnom.

Coric: Moze. Proci ce ti brzo vrijeme uz nas.

Ja: Zabavni ste ?

Benkovic: Zabava nam je drugo ime.

Pocela sam se smijati.

Benko: Vidis da djeluje.

Ja: A ocito. I ocito mi mobitel zvoni. Oprostite.

Ja: Halo?

Ivan: Gdje si?

Ja: Sta te briga?

Ivan: Tvoji su me zvali. Dolazi kuci. Ne smucaj se okolo.

Ja: Koji je tebi ku**c? Od kada se ti mozes tako razgovarati sa mnom?

Ivan: Od kad si moja

Decki su me gledali. Bila sam jako uzrujana. Poklopila sam ovoj budali i vratila se deckima.

Sosa:Si dobro?

Ja: Jesam

Coric: Bas si odbrusila, tko god je to bio.

Benko: Decki, moramo se cuvati Isabelle.

Ja:Ma vi ste oke

I tako smo se smijali i zezali kad ono evo Ivana. Bas se je napeljao prema nama. Izlazi iz automobila tako ljut, jos ga nisam takvog vidjela. Cak sam ga se i bojala. Dolazi do mene.

Ivan: Ulazi u auto

Ja: Kako si me nasao?

Ivan: Ulazi.

Ja: Ne pada mi na pamet.

Ivan: Ne cu ti tri puta govoriti.

U tom trenutku me uhvatio za ruku toliko jako da sam viknula od boli. Decki su odmah uskocili braniti me.

Ja: Decki dobro je. Svejedno kasnim.

Benko: Ides sa tim kretenom

Ivan: Ma tko je tebe sta pitao seljacino??

Ja: Ivane odje*i

Benko: Pusti ju na miru. Budalo

Ivan: Ma kome ces se ti tako obracati kretenu jedan??

Poceli su se naguravati, a onda sam stala između njih. Usla sam u automobil sa Ivanom. Samo da ne izbije tucnjava.
Samo mi je to trebalo u zivotu. Ivan je lud. Upalio je auto i krenuo. Brzo vozi.

Ja: Daj polakse malo

Ivan:Sta radis sa njima??

Ja: Sta to tebe briga??

Ivan: Vise ih ne budes viđala

Ja: Hm ti ces mi zabraniti?

Ivan: Da

Ja: Ma ti si meni nitko i nista. Neces ti meni nista zabranjivati.

Ivan: Vidjet cemo. Dosta je bilo igre samnom. Neces se vise igrati i praviti mene budalom.

Ja: Ma prekini. Dosta je vise.

Zasutio je, ali imao je luđacki pogled. Dovezao me kuci. Joooj vec vidim, ovi moji roditelji zivcani. Nastrojeni su. Jos i njih slusati.

Mama: Gdje si bila?

Ivan: Bila je sa nogometasima

Tata: Molim??? Dobro koji ti je vrag??

Ja: Ma sto hocete od mene? Ja cu se druziti s kime cu ja htjeti.

Ivan: E neces.

Ja: Dosta mi je vas svih. Mrzim vas. Shvacate???

Otisla sam u sobi i plakala sam. Jedino sto me razveselilo bilo je to sto sam znala da sutra idem na posao i to u dinamo. Bit ce mi malo neugodno pred Sosom, Coricem i Benkovicem. Ali kako me je Benko branio. Ne mogu vjerovati. Bio je spreman potuci se.

Izlazim na balkon i vidim da se moji nesto dogovaraju sa Ivanom. Ma sto se toliko dogovaraju? Sto oni mute? Ma ne zanimaju me.

Plakajuci, razmisljajuci i mastajuci brzo je stigla vecer i ja sam zaspala. Samo da sutra sve dobro prođe.