Filip Benkovic: Love story

29

Budim se jako odmorna. Tako smirena i sretna. Nakon dugoo vremena. Otvaram oci i vidim Filipa pokraj sebe. Gleda me.

Ja: Koliko dugo me gledas??

Filip: Od kada si zaspala.

Ja: A daaj to nije fora haha .

Filip: Volim te

Ja: I ja tebe. Oprosti mi zbog svih ruznih rijeci sto sam ti rekla, ali nisam mislila ni jednu rijec ozbiljno. Morala sam tako.

Filip: Nemas se zasto ispricavati. Hajde idemo rucati.

Ustali smo se iz kreveta i krenuli prema kuhinji. Sve je divno mirisalo. Petra je bila za stolom i ocito nije znala da sam ja ovdje.

Petra: Sta ti radis ovdje???

Filip: Dosta.

Petra: Sta ona tu radi?? Ta jedna...

Filip: Petra !!! Dosta

Snjezana: Filip i Isabell su zajedno

Ja: Ako zelis ja mogu otici.

Filip: Ne

Petra: Moze. Meni bi odgovaralo...

Filip: Dosta je bilo. Isabell ostaje i tocka.

Sjeli smo za stol i rucali. U ovakvoj atmosferi vec dugo nisam bila. Nakon rucka Filip i ja smo ponovno otisli u sobu.

Filip: Kako cemo ovo sve rijesiti?

Ja: Moram doci do nekih dokaza da su kriminalci.

Filip: Da, ali opasni su.

Ja: A to podrazumijeva da ce i Branimir u zatvor.

Filip: Ako je ucinio nesto lose mora za to i odgovarati.

Ja: Istina. Nego moram ti nesto reci.

Filip : Sto?

Ja: Ali nemoj se ljutiti.

Filip: Ajde gukni

Ja: Nitko, ali nitko ne smije saznati da smo se pomirili jer ce nam plan propasti.

Filip: Da znam. A izdrzat cemo 

Ja: Hvala ti.

Samo smo lezali i uzivali u nasoj ljubavi. Nasa ljubav nije nikada ni prestala. Nitko nas ne moze razdvojiti.
Bilo je vec sest sati navecer i krenula sam kuci. Filip me je ispratio i poljubio. Rekao je da ce porazgovarati sa Petrom. Kada sam dosla kuci Ivana nije bilo, hvala Bogu.

Mama: Gdje si do sada??

Ja: Vani

Mama: Kod koga??

Ja: Nikoga. Nemam kod koga biti jer ste  mi sve oduzeli.

Mama: To je za tvoje dobro.

Ja: Vi znate sto je za mene dobro? Ma daj molim te

Okrenula sam se i otisla u sobu. Boze koliko vremena provodim u toj prostoriji. Nemam nigdje mira i tisine. Ovdje jedino mogu biti na miru, donekle. Samo cekam da ovo sve sto prije prođe i da Filip i ja budem opet sretni.
Otsla sam polagano u Branimirovu radnu sobu. Ima hrpa papira, ali nista sto bi upucivalo na nesto ilegalno. Stalno kopam, i nadam se da nitko ne bude uletio. Konacno. Nasla sam neki dokument na kojemu su imena svo trojice i spominje se neka korupcija. A uz to je neki stick. Stavljam ga u laptop i na njemu je prikaz ubojstva. Josip drzi pistolji i pucao je u covjeka, a Branimir i Ivan se rjesavaju dokaza. Ne mogu vjerovati. Zivim sa ubojicama. Uspjela sam si video prebaciti na mobitel, a dokumente poslikati. Sve sam vratila na mjesto i potiho izasla iz radne sobe.
Kada sam ja izasla cula sam automobil da dolazi. Dosao je Branimir. Taj covjek me je odgajao, zvala sam ga tata, a on me je prodao. On je ubojica. Pretpostavljam da Lucija sve zna, ali ga stiti. Ipak i ona ima koristi od svega toga.

Nisam s njima vecerala. Ne podnosim ih vise. Jedva cekam da sutra pokazem Filipu te dokaze. Nadam se da cemo uspjeti u naumu da ih sve razotkrijemo i konacno nastavimo sa nasim zivotom.
Lezala sam u krevetu i ne mou vjerovati da smo se Filip i ja pomirili. Poslala sam mu poruku.

Ja: Spavas?

Filip: Ne, razmisljam

Ja: O cemu?

Filip: O nama.

Ja: Ne mogu vjerovati da smo opet zajedno.

Filip: Ni ja. Presretan sam

Ja: Samo moramo jos malo izdrzati

Filip: Budemo. Samo neka onaj idiot bude iza resetaka.

Ja: Kad smo kod toga pokazat cu ti nesto sutra

Filip: Nasla si nesto?

Ja: Da

Filip: Super.

Ja: Ajde idem spavat. Izbrisi poruke i nemoj mi nista slati.

Filip: Izbrisat cu ne brini. Ajde noc. Volim te.

Ja: I ja tebe.

Nakon te poruke izbrisala sam ostatak poruka da ne bi bilo. Jedva cekam da Filipu sutra ovo pokazem. Mozda je to kljuc za nasu srecu. Mislim da smo ju zavrijedili.
Cujem da dolazi Ivan. Pretpostavljam da je pijan. Zakljucala sam odmah sobu i balkonska vrata. Ne bi htjela da se nađe u mojoj sobi. Za ono ce mi platiti.
Nije proslo pet minuta vec je lupao po vratima da ga pustim. Bojala sam se jer nisam znala sto mu je u glavi. Vec pola sata nabija po mojim vratima sobe i ne odustaje. Ovi sve to cuju, ali ne reagiraju. Ovo je cisti teror. Poludjet cu. Napokon je odustao kada nisam otvorila, ne znam sta da radim. Legla sam u krevet i dosta dobro se pokrila. Opce me strah zaklopiti oci. Ne znam, bojim se da ovaj nekako ne uđe u sobu. Dosla sam do situacije kada me je strah spavati. Krasno. Dosta dugo sam bila budna i onda sam konacno zaspala. Sutra je novi dan.