Story cover by: @uvek_luda
Zaključila sam da je život težak , ali i pored te težine nadjete nekoga ko vam ga olakša .
Tako sam ja našla nekoga u čijem sam zagrljaju želela da budem dok ne umrem .
Ali , da li ću ja to uspeti ?
To se plašim da n...
Zagrlio sam je. Jebeno dobar osećaj... Grlim osobu koja mi je za tako kratko vreme postala najdragocenija osoba u životu. Znači mi toliko da bi je čuvao pod staklenim zvonom. Znači mi toliko da bi je čuvao kao malo vode na dlanu. Znači mi toliko da bi ubio zbog nje. Jebeno mi znači.
Dok smo se tako grlili nisam primetio da smo nekako dospeli ispred firme. Ne bi ni primetio da nisam osetio hladan vetar na licu. Još više sam je približio sebi. Ne želim da je pustim. Ne mogu. Moje ogromne ruke oko njenog sitnog struka se čine tako ispravno,tako dobro. Ma kakvi dobro,fenomenalno.
Osetio sam hladne kapljice na mom obrazu,pogledao gore i video kako sitne kapi kiše sve brže padaju na mene. Na nas. Pokušavam je jače zagrliti. Tako me smiruje. Nekako je uspela da unese mir u moje telo,samo jednim pogledom,samo jednim dodirom,samo jednim zagrljajem.
I onda shvatim da meni ne treba cela galaksija.Ni nebo. Ni sve te zvezde koje su do sada bile neka moja mala i tajna opsesija . Shvatim da imam tu jednu najsjajniju zvezdicu pored sebe.Za tako kratko vreme krenula je da čini moje nebo,moju svetlost na kraju tunela. I onda se neko pojavi,i otrgne mi je. Zašto?
Osetio sam da se malo odmakla od mene da bi me pogledala. Hladne kapi kiše klizile su preko njenih obraza sporo i pažljivo,kao da su i one znale da je tako krhka. Ni kiša nije želela da je povredi.
Mogao sam je večno gledati,njenu kosu,njene rumene obraze,blede pune usne,i te smeđe oči u kojima sam našao mir.
Njeni maleni dlanovi pomakli su se sa mojih grudi... Znao sam,otići će.
Ali umesto da osetim hladan vetar jer njene blizine više nema.Osetio sam toplotu njenog tela koje je pribila uz moje,te je i ruke sklpoila oko mog vrata i zabila njenu malu glavicu u moj vrat. ,, Ne puštaj me",izgovorila je,tiho. Čula joj se bol u glasu. Ja sam kriv,ali nadoknadiću joj sve. ,,Ni ne pomišljam na to".
Lea's P.O.V.
Rayan me je dovezao do stana... Da opet ću biti sama. Iako sam želela da budem besna na Rayana,da ga mrzim...Nisam mogla...
Ne mogu da ga mrzim,ja njega vo... O ne ne ne nisam upravo želela da kažem to. Da,to je bilo pod uticajem trenutka. Da,sigurno je to.
Ulazim u stan,ali kad želim da se popnem na stepenice,zatičem nešto neočekivano...
Ruže,moje omiljeno
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
Bože,šta je ovo? Pratim trag latica koji me vodi do mog kupatila. Stala sam na vratima i zinula od iznenadjenja...
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
