vkook ff | Navučen sam na tebe

16.

Jungkook POV:

Čekao sam i čekao da mi odgovori na jednu jebenu poruku,ali nije. Bacio sam svoj telefon na krevet.
Gledao sam kroz prozor i razmišljao šta bih mogao da obučem. Obukao sam crnu majicu i vojničke farmerke.
Istrčao sam iz kuće i požurio sam u školu.

Na putu do učionice sreo sam Jimina. Bio je "srećan" bar mi je tako izgledalo...ušli smo u učionicu. Pogledao sam u Taehyunga,nije uopšte obraćao pažnju na mene.
U redu možda neće ono pred društvom...razumem...i tako ceo sam hteo bar na tren da me pogleda,ali nije...

Jimin mi je pričao svakakve gluposti da bi me bar malo oraspoložio...Moj osmeh je bio kako da kažem izvestačen.

Škola je konačno bila gotova. Svo vreme sam bio iza Taehyunga.
Pravio se da me ne vidi...Bio sam previše sjeban...

Taehyung POV:

Moje društvo i ja smo otišli posle škole u jedan obližnji kafić. Mala dosada po imenu Jeon Jungkook je svo vreme bio tu. Sedeo je preko puta mene,nisam obraćao pažnju na njega. Ili bolje rečeno nisam imao potrebu.
Zapalio sam cigaru,i pogledao u svog takoreći "dečka" koji se spremao da ide.

"Gde ćeš,mali?"
"M..Moram da idem."
"Ajde."

Gledao sam ga kako odlazi,onda sam vratio pogled na svoju poluvruću kafu koju sam ranije bio naručio. Uzeo sam još jedan dim i krenuo za njim.

Jungkook POV:

Posle nekih pedesetak metara morao sam da sednem u njegov auto,jer zamisli kreten je svo vreme vozio pored mene! E,zamisli ja idem trotoarom,a on kolima pored mene, i priča mi svakakve gluposti.
Prepričavao sam događaje Jiminu,on nije ostao posle škole sa nama.

"Taehyung,se mnogo promenio,pazi se Jungkook."
"Znam...Ali ne znam šta god da uradi neću moći da budem ljut na njega." .
"Kako ti kažeš."

* Nasmejao sam se na to što je Jimin rekao i spustio sam slušalicu. *

"Zvaću te,mali." - rekao mi je.

Nije me zvao sutra,ni prekosutra. Punih 60 sati tj. 3.600 minuta ili 216.000 sekundi nije me zvao.
Od nervoze usne su mi bile skoro pojedene,koliko nisam mogao da kontrolišem sebe.
Molio sam telefon da zazvoni,obraćao sam mu se kao živom biću...
Sto puta sam okretao broj,pre nego što uopšte zazvoni i prekidao vezu.

Kada je trećeg dana napokon pozvao,javio sam se uz drhtajući glas...

Šta radiš? Hoćeš da svratiš kod mene?"

Srce mi je lupalo kao ludo,dlanovi su mu bili vlažni....

"Hoću...možeš li da dođeš po mene...?!"
"Ne mogu,popio sam sinoć..."

Mogao je bar da me sačeka ispred...Ušao sam gore kod njega u sobu i video kako leži go na svom krevetu. Odmah sam mu se bacio u zagrljaj...