Jeon Jungkook je bogati dečko koji se tek preselio u Daegu živeo je sam roditelji su mu bili živeli u Americi. Vremenom njegov život će se promeniti u totalnu katastrofu kada upozna dečka Kim Taehyung koji je zavistan od droge i seksa i misli da mož...
Glasna sirena bolničarskih kola koja je dopirala iz kuće Jeon. Doktori su bili oko njega i brzo su ga stavili u kola i odvezli su ga. Doktori su mu stavili pumpicu. Niko nije bio oko njega,da mu kaže kako će sve biti u redu bio je sam.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Samoća je čovekov najgori prijatelj. U samoći nema mržnje. Postoje gore stvari od samoće.
Dok se crvenokosi momak bio spremao za školu. Pokušao je još jednom da pozove svog takoreći bivšeg "dečka". Ali nije mu se javljao.
"Ma jebi se pre više,neću da te molim."
Taehyung POV:
Čas je već uveliko bio počeo,naravno nikad nisam mario za školu. Ušao sam naravno bez kucanja,mrtva tišina. Profesorka mi nije ni srala nešto,kao što ima običaj. Samo sam seo na svoje mesto i pogledao u njegovu klupu. Bila je prazna. Možda se uspavao ili tako nešto?
I prvi čas je bio završen,a on još nije stigao. Slegnuo sam ramenima i otišao u kafić da se nađem sa ovim mojima. Znate kako kafić ko kafić,miris cigareta u vazduhu stariji bračni parovi. Seo sam na mesto i gledao sam u moju naručenu kafu koja se već uveliko bila ohladila.
"Šta si se zamislio?" - JB. "Am? Ma nisam." "Šta tu ti nije dečko sad?" - BamBam.
Ustao sam i lupio rukama o sto,nastala je neprijatna tišina u celom kafiću. Svi pogledali su bili upereni u mene,ljudi su me gledali kao neko čudovište. Uzeo sam svoje stvari i izašao iz kafića.
"Moram pod hitno da se smirim,ali...ostalo mi je kod njega u jakni!"
Trčao sam sve do njegove kuće. Tako zadihan sam mu lupao na vrata. I lupao i lupao,ali nema ga,nije otvarao,a meni ta jebena kesica treba odmah. Pozvao sam ga još hiljadu puta,ali ne Jeon Jungkook neće da se javi!
"Imaš minut da mi otvoriš,ako nećeš razvaliću to mi je najmanji problem,veruj mi!"
Čekao sam i taj jebeni minut,nije otvorio razvalio sam nije me bilo briga,ušao sam unutra. Pogledao sam oko sebe nigde nikog,a moram priznati baš je uredan.
"Jungkook? Ajde gde si? Siđi i donesi si mi kesicu koja je kod tebe u jakni."
Prevrnuo sam očima i otišao gore do njegove sobe,otvorio sam vrata. Soba je bila u totalnom haosu. Kao da je bomba bačena. Došao sam do njegove jakne i tražio po džepovima,nije je bilo. Pogledao sam na radni sto,bila je prazna. Video sam kovertu na kojoj je pisalo moje ime,uzeo sam i otvorio.
