vkook ff | Navučen sam na tebe

9.

Jimin POV:

"I to je to Jungkook..." ( Brisao je suze koje su mu išle niz obraze.)
" Onda idi. Idi na aerodrom umesto mene, i vidi ga po poslednji put požuri! "

* Crvenokosi momak je istrčao iz kafica i uhvatio taksi i upustio se ka aerodromu. *

"Stiću ću! Moram! Možete li da nagazite?"
"Naravno."
Imao sam još nekih 10-tak minuta pre nego što avion poleti.

Stigao sam. Gledao sam levo,desno i video Yoongija kako sedi na nekoj glupi ispred kafića. Gledao je u svoj zlatni sad...

"Yoongiiiiii!"
"J...Jimin? Šta ti radiš ovde?"
( Gledao sam ga,hteo sam da ga udaram,ali u isto sam hteo da ga zagrlim najjače što mogu...)

"Nedostajao si mi..." (Prišao sam i poljubio sam ga,nedostajale su njegove divne usne...)
"I ti si meni..."
"Zašto si tog dana otišao Yoongi?" (Gledao sam ga očima punih suza...okrenuo sam se i otišao...
(Uhvatio me je za ruku i zagrlio...)
"I ti si meni nedostajao Jimin,žao mi je..."

* Bilo je vreme da uđe u avion. Gledao me je. Takođe je plakao. Nikada ga nisam video da plače..*

Polako je ušao u avion i smestio se. Stavio je slušalice u uši i gledao je kroz prozor tačnije gledao je u mene...plakao je...Okrenuo sam se i otišao nisam više mogao da gledam,nisam želeo da me vidi kako plačem...

Jungkook POV:

Krenuo sam polako iz kafića,platio sam konobaru i izašao. Već se smrklo i krenuo sam polako kući,ali išao sam dužim putem. Tako da je taj put vodio kroz jedan parkić.
Zastao sam i seo na jednu ljuljašku.
Okrenuo sam se oko sebe,svuda je bilo mrak,nigde nikog. Ali u sledećem trenutku neko mi je prekrio oči.

"Jimin? (Skroz osmeh.) BamBam?! Šta?!"
"Samo želim da znam šta imaš sa njim?"
"S njim? Misliš na Taehyung-a?"
"Pametan si za jednog luzera."
"Nemam ništa? Šta bih mogao da imam sa tim klošarom?"

* Krenuo je da me udari,zatvorio sam oči,ali sledeće što sam video je kako Taehyung drži njegovu ruku. *

"Šta radiš to,majke ti?"
"J...Ja..ovaj...ništa..."
"Ajde,nemoj da sam te video ovde."

* Trčao je koliko su ga noge nosile. *

* Pogledao je u mene. Polako mi se približio. *

"Si dobro?"
"Jesam,h...hvala ti..."
"Nema na čemu. Maleni."
"Ne...Ne ideš kući?"
"Ne,idem do kafića,dosadno mi je." (Nasmejao se,a zatim je otišao.)
"U redu..." ( Srce mi je lupalo kao ludo...)

* Stigao sam do ulaznih vrata. I zastao na tren,posle nekoliko sekundi sam otključao vrata i izuo patike i otišao gore do sobe. Legao sam na krevet i razmišljao o svemu. Onda mi misli prekinuo Taehyung...onaj poljubac... *

"Ah..." stavio sam jastuk preko lica. I tako sam i zaspao.

Jimin POV:

Alarm mi je zvonio,mrzim da idem u školu,ali majke mi. Gledao sam kroz prozor svoje sobe i razmišljao šta će se danas desiti? Pošto moj život je odvratan pravo da vam kažem...mrzeo sam ga Iskreno...

Onda sam ustao sa kreveta i uputio se ka ormanu da vidim šta ću obući za školu. Naravno higijena na prvom mestu. Uzeo sam sivu duksericu i crne farmerke i stavio sam kačket i krenuo ka školi.
Hodnik je bio pun učenika koji su žurili na čas,ja sam otišao do svog ormarića i video Jungkook-a.

"Jungkook,nismo se čuli od juče,šta radiš? Želiš li danas posle škole u kafić?"
"E,Jimin,evo uzimam knjige za prvi čas,naravno." ( Obojica su se smejali.)

"Taehyung eno ga ona pičkica!" - JB.
"E,Jimin? Nećeš da se pohvališ kako si mi pušio pušio ono veče?"

* Svi su se smejali,čak su i učenici koji su tuda prolazili zastali na tren. Gledali su u Jimina. *

"On je šta?"

* Jiminu su se oči napunile suza i otrčao je uplakan u drugom pravcu. Jungkook je pogledao u Taehyung-a nije bio baš "čitav". Jungkook,još uvek nije mogao da shvati zašto ga toliko ponižava. *

"Zar ne misliš da preteruješ?"
"U vezi čega maleni?"
"Nisa-..."
"Bićeš moj Jeon Jungkook,veruj mi,a ja uvek dobijem ono što želim!"