vkook ff | Navučen sam na tebe

12.

Taeyhung POV:

"Jebote,koliko su ustvari glupe ove utakmice,ne znam ni što sam uopšte pristao da se kladim sa onim idiotima. Ah,evo ga ovaj. Konačno."

"Jimin, ajde da požurimo,znaš hladno je."
"Jungkook,jel sve okej?"
"A, tu si maleni,ajde rekao sam da ću da te sačekam da se vraćamo zajedno."
"Ovaj...da..."
"Onda idem ja Jungkook,zvaću te." (Gledao ih je začuđeno.)

Autor POV:

* Polako je počeo da pada mrak,počelo je da biva sve hladnije i hladnije. Crnokosi, momak je stavio svoju kapuljaču na glavu,i duvao u svoje male ruke kako bi ih nekako "zagrejao". Dok je crvenokosi momak sve to posmatrao, uhvatio je za obe ruke crnokosog momka i duvao u njegove male šake umesto njega. Crnokosi momak je pocrveneo,ali i napolju je bilo dosta hladno tako da su mu obrazi takođe bili crveni od hladnoće.
Stigli su ispred njegove kuće.
Jungkook, je non stop sklanjao pogled,dok je Taehyung gledao u njegova prelepa usta.
Vladala je tišina između dva momka,a onda je Taehyung,odlučio da prekine tu tišinu tako što mu se približio i stavio svoju ruku na njegov obraz,i grizao svoju usnu. I onda je posle nekoliko sekundi nastao savršen poljubac. Usne su se savršeno spojile.

"Mislim da mi se sviđaš,maleni." *

Jungkook POV:

Gledao sam u njegove oči,izgledalo mi je kao da laže,ali u isto vreme i ne. Nisam znao šta da mislim. Nasmejao sam se i ušao unutra. Mahnuo mi je,uzvratio sam mu. Nisam želeo da budem takav...Znam da on u dubini duše nije toliko loš,ali isto tako ne mogu da pređem preko toga što je sve ove godine terao Jimina na ono...naježim se i samo kad pomislim na to. Uf.
Okrenuo sam se da vidim da li je još uvek tu,stojao je i gledao u vrata. Mislio sam u sebi kakav kreten,da li mu se ja stvarno sviđam ili me zeza?

Taehyung POV:

Kad sam ispratio Jungkooka do kuće,polako sam krenuo i ja. Izvadio sam paklicu cigareta iz džepa i taman sam primakao upaljač da upalim cigaretu,kad mi je stigla poruka od BamBam-a.

"Kako Ide? Zavodniče."

Prevrnuo sam očima i vratio telefon u džep. Posle nekih 10 minuta pešačenja stigao sam kući.
Imao sam jako teško detinjstvo. Majka mi je umrla. Tačnije predozirala se. Našli su njeno telo posle 3 dana.
Ušao sam u dnevnu sobu i video oca kako razbija neke flaše. Da,bio je pijan,kao i svako veče.

Nismo imali novca. Moj otac bi zarađivao,ali isto tako i trošio kao lud. Ostajao je bez posla,pa se uvek bio zaduživao.
Pogledao je u mene. Ruke su mu bile krvave.

Pesnica je proletela ka licu čoveka koji nema milosti prema rođenom detetu.
Može da me spase. Zašto neće?
Još jedna pesnica!
Ta lokva krvi na podu.

Gurnuo sam ga od sebe. I sav krvav otišao gore u svoju sobu. Zaključao sam vrata sobe.
Uzeo telefon iz džepa i ušao na instagram.

Jungkook,spasi me!

Autor POV:

Mesec dana kasnije. Crnokosi i crvenokosi momak su provodili sve više vremena zajedno.
Svi su bili srećni zbog njih,ili ne baš svi?
Neki su mislili da je to sve šala,a neki su stvarno mislili.
Kada bi momak po imenu Park Jimin želeo da priča sa dečkom Jeonom Jungkookom,nije mogao.
Ušao je u novije (bolje) društvo. Nije ni primetio da gubi svoj najboljeg prijatelja.
Sve dok, jednog dana posle škole crvenokosog dečka su sačekali njih trojica.