Jeon Jungkook je bogati dečko koji se tek preselio u Daegu živeo je sam roditelji su mu bili živeli u Americi. Vremenom njegov život će se promeniti u totalnu katastrofu kada upozna dečka Kim Taehyung koji je zavistan od droge i seksa i misli da mož...
Dok je dečko crvene kose stajao u sobi svog voljenog dečka,i tražio odgovore na sva svoja nerešena pitanja,nije ni slutio da se doktori bore za njegov život. Nije uopšte znao gde da ga traži. Trebao mu je. Bio mu je potreban više nego ikad,voleo ga je. Nije želeo da ga izgubi.
Taehyung POV:
"Dragi Taehyung,
Ako čitaš ovo pismo,znaj da želim da ti se izvinim za sve...za sva moja sranja koja sam ti pravio,želim da znaš da mi je žao.
Preći ću odmah na stvar... Volim te najviše na svetu. Hvala što si mi pokazao da nije sve crno kao što izgleda. Nisam imao hrabrosti da ti sve ovo kažem u lice,jer sam ja jedna obična kukavica. Ne razumem,ne želim pred lažnim svetom da se lažno veselim. To nije osmeh to je grč. Ljudi su slepi. Ova opklada...me je totalno dovela u propast.
Počeo sam sve više i više da uzimam kokain. Zadovoljavao sam se time,jednostavno prijalo mi je. Na neki način nisam znao kada treba da prestanem sa time.
I nemoj da brineš, biću dobro. Samo sam shvatio da moraš dalje bez mene,jer ovako je najbolje za obojicu.
Hvala ti za ovo divno vreme koje smo provodili zajedno. Hvala ti za svaki tvoj osmeh,dodir,uzdah,poljubac. U početku naše veze sam bio toliko zbunjen razne misli su mi prolazile kroz glavu...
Drugim rečima želim da ti kažem da ti je sve oprošteno. Promenio si me. Hvala ti na tome. Jednostavno sam shvatio da ti ne treba ovako depresivna osoba kao što sam ja.
Samo budi to što jesi,tu gde si. I šta god da se desi ti budi okej i nikad ne saznaj kako to boli kad nekoga voliš,a mrziš kad mrzi,a voliš i lomiš se da izdržiš ostaje nada da će nekad negde neko hteti da shvati mene moja lutanja i maštanja.
Ti si nešto najbolje što mi se desilo u životu. Hvala ti za sve što si uradio za mene!
S ljubavlju tvoj Jungkook."
Oči mu sijale spremne za plakanje usne podrhtavale spremne za jecanje. Stezao je vilicu i grickao donju usnu. Osećanja su mu bila pomešana. Nije znao šta da misli više,svašta mu je prolazilo kroz glavu. Seo na krevet i uhvatio se za glavu. Onda su mu misli prekinule telefonski poziv. To je bio BamBam.
"On..je u...b...bolnici? Odmah dolazim."
Komad papira koji je ranije čitao je zgužvao u ruci. Suze više nije mogao da zadržava,same su navirale. Ustao je i izašao iz kuće. Uputio se ka bolnici. Trčao je koliko su ga noge nosile.
Mrzeo je miris bolnice,smetalo mu je sve što ima veze sa njom. Ali ipak došao je. Zbog njega. Došao je do šaltera.
"Jeon Jungkook,u kojoj je sobi?" "Soba...10..."
Stigao je do sobe 10, sav zadihan. Ušao je u sobu svog dečka,gledao ga je sa nekim sažaljenjem. Seo je pored njega i mazio ga po kosi.
"Jungkook...probudi se,molim te..."
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
