Jeon Jungkook je bogati dečko koji se tek preselio u Daegu živeo je sam roditelji su mu bili živeli u Americi. Vremenom njegov život će se promeniti u totalnu katastrofu kada upozna dečka Kim Taehyung koji je zavistan od droge i seksa i misli da mož...
Narednog dana crvenokosi momak nije otišao u školu. Ležao je u krevetu,bio je slomljen. Celu noć je proveo pored wc šolje. Povraćao je. Faca mu je bila bleda,a oči crvene. Nije mogao da se pomeri ni u jednom trenutku,bio je previše slab da bilo šta uradi.
Jungkook POV:
Probudio sam se u neko doba,pogledao sam na telefonu bilo je 06:58. Bilo je dva minuta do oglašenja alarma. Tako da sam ga bio isključio i ustao iz kreveta. Otišao sam do kupatila i pogledao sam se u ogledalo. Bio sam nekako sve sjeban,ali biće bolje.Nadam se. Spremio sam se na brzinu spakovao ranac i izašao napolje. Na svu sreću stigao sam na vreme. Nisam video Jimina ceo dan.
* Posle časova mi je stigla poruka od Jimina. *
"Možeš li da dođeš u kafić "A Twosome Place N Tower?" "Naravno,biću tu za 10 minuta." "U redu čekam te. I hvala."
* Posle 10 minuta sam došao do kafića u kom smo se dogovorili. Čekao me je. Pogled mu je bio zamišljen,gledao je negde u daljinu..bio sam zabrinut za njega...*
"Jimin...Jimin?" "Oh..izvini zamislio sam se...kad si stigao? Sedi molim te." "Jel je sve okej? "Jeste...ali u isto vreme i nije..." "Pa pri... * u tom trenutku mi je stigla poruka od Yoongija. * "Jel je sve okej Jungkook?" "Da,da. To je bio Yoongi. Pitao me je da li želim da idem kasnije da ga ispratim do aerodroma.." "Već ide...Slušaj moram nešto da ti priznam Jungkook...vezano za njega..." "Za njega? Misliš Yoongi?"
* Klimnuo je glavom bio je nekako zabrinut,a i ja sa njim... *
"Da...on..." "Slušam te."
Jimin POV:
* Flashback *
Pa...sve je počelo pre 2 godine od kad sam došao ovde u Daegu. Avion mi je sleteo uveče oko 21:15. Znaš kako ulice Daegu-a prazne,mrkli mrak. Nema nigde nikog. Na svu sreću majka mi je zapisala na papiriću u kom hotelu da odsednem. Otišao sam do tog hotela i ušao unutra,otišao sam do šaltera.
"Izvinite,da li je G.Min vlasnik ovog hotela?" "Da,jeste. Kako mogu da Vam pomognem?" "Pa moja majka Gospođa Park je zval.." "A to ste Vi Gospodine Park,pođite sa mnom do Vaše sobe." "U redu."
* Stigli smo do sobe 13. *
"Poslaću Vam nekog da Vam donese Vaše stvari." "U redu,hvala Vam!"
* Posle nekih 10 minuta neko mi je kucao na vrata. To je bio on...Imao je zelenu kosu,mršav,visok,predivne crte lica...bio je prezgodan.
"Dobro veče! Ja sam Min Yoongi sin vlasnika ovog hotela. Doneo sam ti kofere." "Z...Zdravo. Ja sam Park Jimin. Drago mi je." * A zatim je otišao gledao sam ga oduševljenjem... Mislim da sam se zaljubio... *
* Znaš Kookie...to je bila ljubav na prvi pogled...Nikad se nisam bio toliko zaljubio...Uvek je bio hladan kao led... Ali vremenom je počeo da bude dobar prema meni...Izlazili smo često,i počeo sam da gajim neke emocije prema njemu. Ali on to nije osećao prema meni...bar sam tako ja mislio sve do one noći kad se desilo nešto što nisam očekivao... *
Te noći padala je kiša ulice Seoula su bile mokre. Sirene automobila su se čule na svakih 5-6 minuta... A onda odjednom stiže mi poruka od mog očuha kako je majka u bolnici i da je u teškom stanju...i da možda neće preživeti... Te noći sam se lomio,plakao umirao... Onda je on ušao u sobu i zagrlio me najjače što je mogao...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Znamda ovo nije YoonMin,ali nema veze.
Plakao sam,drhtao sam,vrišao u sebi...ja nisam imao snage da zagrlim. Onda mi se približio i poljubio me je nežno... "Ne brini ja sam tu."
MinMilica mislim da nema potrebe da ti kažem da su ovaj i sledeći chapter tebi posvećeni. ❤
