vkook ff | Navučen sam na tebe

31.

Ćao svima! 👋

Pre svega želim da se izvinim svima! Žao mi je što nisam pisala ovoliko dugo,škola je bila glavni razlog,imala sam mnogo da učim...A tu je isto i nedostatak inspiracije. Da budem iskrena mnogo mi je nedostajalo pisanje na wattpad-u.
Probaću da budem aktivnija sada,jer mi je škola gotova,a takođe je uskoro kraj i ove priče!

Hvala na razumevanju! 🤗❣

______________________________________

Jungkook POV:

"Volim te."
"I ja tebe hyung."

Ovog puta te reči su bile stvarne,voleo sam ga više od sebe,nisam želeo da ga izgubim nikad. Ležali smo satima u krevetu,bili smo presrećni zajedno.

Naglo sam ustao iz kreveta i uputio se u kupatilo,krenuo sam da povraćam. Odjednom neka mučnina. Kleknuo sam i držao sam se za wc šolju,iskreno nije mi prvi put da povraćam,u proteklih nekoliko nedelja mi se to stalno dešava. Taheyung je došao iza mene i držao mi je čelo.

"Hoćeš da te vodim kod lekara?"
"Ma okej sam,stvarno..."
"Jungkook,nisi okej,ajde vodim te."

Seli smo u kola i uputili smo se tamo,ceo put smo ćutali. Gledao sam kroz prozor i misli su mi totalno odlutale. Stigli smo posle nekih 10 minuta,a da nisam ni primetio.

"Maleni,stigli smo."

Trgnuo san se pogledao sam ga i klimnuo glavom. Izašli smo iz auta i prijavili smo se na šalter. Seli smo u čekaonicu i čekali doktora. Uhvatio me je za ruku i stegao jako.

"Biće sve okej bebo,obećavam!"

Nasmejao sam se i u tom trenutku je doktor izašao i prozvao me je.

"Jeon Jungkook,možete da uđete!"

Pogledao sam u Taehyunga,poljubio sam ga i ušao polako unutra. Imao sam loš predosećaj u vezi ovoga...

Taehyung POV:

Gledao sam oko sebe,i razmišljao sam o Jungkooku da li je okej sve sa njim? A onda mi je misli prekinuo otac.

"Dođi kući Tae,moramo da pričamo o nečemu veoma bitnom!"

Prevrnuo sam i naravno nisam odmah otišao kući,čekao sam da Jungkook završi,pa ću onda otići. Posle nekih pola sata Jungkook je napokon izašao.

"Pazite se molim Vas Gospodine.Jeon!"
"Naravno doktore..."

Bez ijedne jedine reči seli smo u kola i uputili se ka njegovoj kući. Pogledao sam u njega i onda sam skupio snage i pitao sam ga.

"Jel sve okej maleni?"
"M? Da,da...sve je okej,izgleda da imam neki virus...stomačni..."

Stigli smo ispred njegove kuće. Ja sam nastavio put pravo da vidim šta moj otac hoće,pa da se vratim kod njega. Ušao sam u kuću,seo sam na fotelju i zapalio cigaru.

"Mislio sam da si prestao sa pušenjem Taehyung."
"Pa vidiš nisam. O čemu si hteo da razgovaramo?"
"O tebi i tvojoj daljoj budućnosti."

Povukao sam dim cigarete i pogledao sam ga imao sam loš predosećaj u vezi ovoga...Znam da je ćale ušao u neki bolji posao i da je krenuo da zarađuje više.

"Razgovarao sam sa fakultetom u inostranstvu! Tamo te šaljem."